SRBIJA ulazi u jedan od najvećih infrastrukturnih ciklusa u svojoj modernoj istoriji, sa planom koji obuhvata izgradnju stotina kilometara auto-puteva, brzih saobraćajnica i železničkih pruga. Reč je o projektima koji ne samo da povezuju različite delove zemlje, već utiču na privredu, investicije i svakodnevni život građana. Ukupno 1.580 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica i 1.219 kilometara železničkih pruga, u izgradnji i planu, predstavljaju obim radova koji će u narednim godinama unaprediti i potpuno promeniti saobraćajnu i ekonomsku mapu Srbije.
Foto: Profimedia/ilustracija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, predstavljajući program “Srbija 2030-2035”, da se nalazimo u jednom od najintenzivnijih investicionih ciklusa u svojoj istoriji, sa jasnim ciljem – izgradnja moderne saobraćajne mreže koja će povezati sve delove zemlje i obezbediti dugoročni ekonomski razvoj.
Do sada je izgrađeno 622 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica, trenutno se radi još 380 kilometara, a u narednim godinama planira se izgradnja dodatnih 578 kilometara, što ukupno čini neverovatnih 1.580 kilometara nove putne infrastrukture.
Ovaj obim radova predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije i ima potencijal da u potpunosti izmeni ekonomsku i saobraćajnu mapu zemlje.
Putevi i koridori koji povezuju celu Srbiju
Među ključnim projektima koji su već u izgradnji izdvaja se Moravski koridor, na kojem se trenutno radi još 40 kilometara. Ova saobraćajnica ima poseban značaj jer povezuje centralnu Srbiju i omogućava bržu komunikaciju između važnih industrijskih i poljoprivrednih regiona.
Foto RINa
Pored njega, grade se i brojne deonice koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana i privredu. Obilaznica oko Valjeva u dužini od 2,4 kilometra ima za cilj da rastereti gradski saobraćaj i omogući brži tranzit. Deonica Sremska Rača – Kuzmin (18 kilometara) važna je za povezivanje sa regionom i međunarodnim koridorima, dok put Slepčević – Badovinci (15,3 kilometra) dodatno unapređuje saobraćajnu povezanost u zapadnoj Srbiji.
Fruškogorski koridor, dug 44,4 kilometra, jedan je od najznačajnijih projekata u Vojvodini jer će povezati Novi Sad sa Rumom i dalje sa auto-putem, čime će se značajno skratiti vreme putovanja i rasteretiti postojeći pravci.
Takođe, radi se i deonica Požarevac – Veliko Gradište – Golubac (36 kilometara), koja ima veliki značaj za istočnu Srbiju, posebno za razvoj turizma duž Dunava i bolju povezanost sa Đerdapom.
Posebno važan projekat je severna obilaznica oko Kragujevca, koja ima ključnu ulogu za ceo region Šumadije i Moravičkog okruga, jer omogućava bolju logistiku i privredni razvoj.
Foto: Novosti
Istovremeno se radi i obilaznica oko Novog Sada, kao i jedan od najambicioznijih projekata – brza saobraćajnica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad u dužini od 105,4 kilometra, koja će povezati tri važna ekonomska centra.
Jedan od najspecifičnijih i ključnih projekata je takozvani “Smajli” – saobraćajnica koja povezuje Bački Breg, Sombor, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej i Kikindu, čime se značajno unapređuje povezanost severnog dela zemlje.
Novi pravci ka jugu i istoku zemlje
Posebna pažnja posvećena je i jugozapadnoj Srbiji, gde se gradi deonica Požega – Mačkat (31 kilometar), kao i Požega – Duga Poljana (75 kilometara), sa nastavkom ka Sjenici i dalje ka Boljarima i Crnoj Gori. Ovi projekti imaju strateški značaj jer otvaraju nove pravce ka regionu i jačaju povezanost sa susednim državama.
Foto: JutjubPrintksrin/ Skyscrapers Construction Serbia
Auto-put “Vožd Karađorđe” realizuje se u dve faze, od Čibutkovice kod Lazarevca ka Aranđelovcu, kao i od Malog Požarevca ka Mladenovcu i Aranđelovcu, sa daljim nastavkom preko Rače i Despotovca ka Boru.
Ovaj pravac ima potencijal da čitav sever Šumadije učini jednom od najatraktivnijih zona za investicije.
Foto: Arhiva
Za jugozapad Srbije od posebnog značaja je i projekat Kraljevo – Raška – Novi Pazar – Jarinje, sa planovima da se put produži i do Kosovske Mitrovice, što bi značajno poboljšalo život građana u tom delu zemlje.
Planirano je i završetak deonice Kragujevac – Mrčajevci (36,5 kilometara), čime se Kragujevac direktno povezuje sa auto-putem “Miloš Veliki” i Moravskim koridorom.
Takođe, radi se i deonica Niš – Beloljin (27,2 kilometra), i to u punom profilu auto-puta, što dodatno podiže značaj ovog pravca.
Jedan od ključnih projekata za istočnu Srbiju je i put Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka, koji povezuje više opština i omogućava bolju komunikaciju sa Negotinom i Kladovom.
Uz to, planirana je i izgradnja brze saobraćajnice Brza Palanka – Negotin u dužini od 29 kilometara.
Veliki planovi za železnicu
Pored putne infrastrukture, planirana je i izgradnja čak 1.219 kilometara železničkih pruga, što predstavlja jedan od najvećih železničkih investicionih ciklusa u modernoj Srbiji.
Među projektima koji su već u toku izdvaja se pruga Zemun Polje – aerodrom „Nikola Tesla“ – Nacionalni stadion (18,3 kilometra), koja će omogućiti brzu i modernu vezu sa ključnim infrastrukturnim tačkama – EKSPOM, Nacionalnim stadionom, aerodromom i centrom Beograda.
Gradi se i deonica Niš – Brestovac (23,4 kilometra), kao i obilaznica oko Niša, što će značajno unaprediti železnički saobraćaj na jugu zemlje.
U toku je i izgradnja pruge Sobovica – Lužnice – krak Batočina, koja je ključna za industrijsku zonu Kragujevca i dalji razvoj tog regiona.
Planirana je i deonica Niš – Dimitrovgrad (86 kilometara), kao i modernizacija pravca Beograd – Niš, uključujući deonice Stalać – Đunis (23 kilometra) i Paraćin – Trupale (79,7 kilometara).
Železnička pruga Beograd – Niš predstavlja “žilu kucavicu” srpske železnice, sa planiranim brzinama od 160 do 200 kilometara na sat, čime će se značajno skratiti vreme putovanja i podići kvalitet prevoza.
Posebno je značajan i projekat Ruma – Šabac – Loznica – Zaječar – Prahovo, koji ima veliki značaj za istočnu Srbiju i povezivanje industrijskih i rudarskih regiona.
Uz sve to, radi se i modernizacija Šarganske osmice, što ima poseban značaj za turizam na zapadu Srbije.
Potpuno novo lice Srbije
Kada se saberu svi projekti, izgrađeni, oni koji su u toku i oni koji su u planu, jasno je da Srbija ulazi u period potpune transformacije svoje infrastrukture.
Reč je o mreži puteva i železnica koja ne samo da povezuje gradove, već povezuje ljude, privredu i budućnost zemlje. Ovi projekti donose brži transport, veću bezbednost, nove investicije i ravnomerniji razvoj svih regiona.
Kada se realizuje sve što je planirano, Srbija će dobiti modernu saobraćajnu mrežu koja će je pozicionirati kao jedan od najznačajnijih infrastrukturnih čvorova u regionu.
To više nije pitanje pojedinačnih projekata, već vizija koja u potpunosti menja lice zemlje.
