Грађани Врчина су већ неко време забринути због отварања складишта, како тврде, опасног отпада у њиховом насељу. Фирма која је закупила простор тврди је у магацину фармацеутски отпад, а не медицински и да је план да га извозе. Ресорно министарство тренутно преиспитује сагласност на студију о процени утицаја на животну средину, коју је раније издало.
Пре четири месеца грађани Врчина су први пут протестовали због отварања складишта фармацеутског отпада у њиховом насељу.
Крајем јануара Министарство заштите животне средине дало је сагласност за пренамену пословног објекта из складишта металне галантерије у складиште опасног отпада, али је средином фебруара издало решење да се студија о процени утицаја пренамене објекта на животну средину преиспита.
То је захтевала Општина Гроцка јер приликом издавања сагласности није узет у обзир нови план регулације.
Преиспитивање студије због новог урбанистичког плана
Директорка фирме за складиштење отпада Славица Перуновић каже да су обавештени да је преиспитивање студије о процени утицаја затражено због усвајања новог урбанистичког плана.
“Како смо се консултовали у фирми са обрађивачем ове студије, тај део који је под разматрањем није ни близу нашег објекта, тако да мислим да нема никаквог утицаја да би имали основа да мењају студију. Чекамо одговор Министарства“, истиче Перуновићева.
Грађани су више пута протестовали због овог складишта јер су, како тврде, забринути за безбедност и здравље људи, будући да се у непосредној близини налази истурено одељење основне школе, вртић, али и куће. Ненад Танасковић живи поред складишта.
“Не бих ни сазнао да нису се окупиле комшије ту, њих тридесетак, од њих сам чуо. Звао сам власника хале, рекао је да је реч о неким лековима и да га нису контакирали пре тога. Ја сам из града дошао овде да би имао природу, мир“, испричао је прошлог октобра за РТС Танасковић.
У фирми тврде да се објекат налази у привредној зони и да имају дозволу за складиштење отпада који није опасан.
Лекови, дечја храна, неискоришћени шприцеви
У складишту се тренутно налазе лекови којима је истекао рок трајања, дечја храна, медицинска средства које користе стоматолози, па и неискоришћени шприцеви. Све је то отпад који није опасан, а има га око сто тона.
План је да се овде складишти фармацеутски отпад, не медицински и не експлозивни, запаљиви и радиоактивни, како се говорило у јавности, тврди директорка фирме.
“И то фармацеутски отпад који може да потиче из фабрика, из веледрогерија. То је роба која се иначе налази у складиштима и по центру града, само што је она проглашена отпадом из разлога што је можда истакао рок трајања. Исто је спакована. Фармацеутски отпад који може да потиче из апотекарских установа и здравствених установа, домова здравља, болница, тако да апсолутно никакве опасности нема по становништву, ни по окружењу”, тврди Славица Перуновић.
Прикупљање, па извоз
Након што прикупе одређену количину отпада, извозиће га у Беч на уништавање, кажу у овој фирми. Иначе, управљање фамарцеутским отпадом регулисано је правилником из 2019. године.
“Директни утицај, када се не збрињава у складу са правилником и законом, може доћи до злоупотребе фармацеутских препарата, лекова, вакцина и свега осталог што спада у ту категорију. Индиректно, када се одлаже а да није у складу са правилником и законом, може утицати на контаминацију земљишта, ваздуха, посебно вода и атомних вода јер самим контактом са водом он се разлаже и улази у подземне воде и водотокове и самим тим онда се враћа у ланац исхране и може изузетно негативно утицати, посебно антибиотици”, објашњава Бојан Сударев, представник Удружења за хемију Привредне коморе Србије.
Свако у некој фиоци има кутију са лековима којима је истекао рок трајања. Иако је правилником регулисано да у апотеке такве лекове можемо да однесемо, већина их не прима, јер немају новца до организују складиштење и уништавање. Због тога такви лекови најчешће завршавају у контејнерима.
