JURIŠ NA MILIONSKI GRAD Rusi misteriozno zaobišli Pokrovsk, šuška se da imaju VEĆI CILJ: “To nema nikakvog smisla!”

Ruska armija zaobilazi Pokrovsk s južne strane, ali stručnjaci smatraju da bez zauzimanja tog grada na istoku Ukrajine nije verovatan prodor ruskih snaga prema milionskom gradu Dnjepru. Šta je onda cilj?

Od avgusta 2024. traje diskusija u medijima i stručnim krugovima šta bi se desilo ako ruske snage zauzmu Pokrovsk u Ukrajini. Tada su se ruske trupe približile važnom saobraćajnom čvorištu na zapadu Donjecke oblasti. Ukrajinske snage do sada su uspevale da zaustave rusko napredovanje, s izuzetkom južnog dela tog fronta, gde su Rusi zaobišli Pokrovsk.

U medijima se pretpostavlja da Rusi samo privremeno izbegavaju ulične borbe u Pokrovsku da bi napredovali dalje u Dnjepropetrovskoj oblasti. Da li je to moguće i koliko brzo Rusi mogu da dođu do grada Dnjepra?

Zašto Rusi zaobilaze Pokrovsk?

– Nije verovatno da će Pokrovsk ostaviti iza sebe i da će se protegnuti u drugom pravcu. To bi bilo nelogično i riskantno za njih – kaže Viktor Tregubov, portparol ukrajinskog puka Horicija.

On računa s tim da će ruske snage da premeste težište svog delovanja na sever Donjecke oblasti, u pravcu gradova Kostantinovka, Kramatorsk i Slavjansk, koji su pod kontrolom Kijeva.

Tregubov kaže da bi to odgovaralo obelodanjenim ciljevima Ruske Federacije, koja je Donjecku oblast na osnovu aneksije već unela u ustav kao svoju teritoriju. Prema mišljenju ukrajinskih vojnih stručnjaka, ruske snage zaobišle su Pokrovsk s juga da bi odsekle logističke pravce ukrajinske vojske, i ne nameravaju da nastave u pravcu Dnjepra.

I Markus Rajzner, austrijski vojni stručnjak i pukovnik austrijske vojske, smatra da sada ruskoj armiji nije važno zauzimanje novih naselja, već prekidanje puteva snabdevanja ukrajinskih snaga.

– Čisto vojno gledano, u operativnom smislu, za Rusiju ima više smisla da ne ide dalje na zapad – rekao je, a prenosi “Dojče vele”.

Rusi bi mogli da ponove prodor prema jugu kod Izjuma u Harkovskoj oblasti, koji je jednom propao, što bi pojačalo pritisak na ukrajinske snage u Donjeckoj oblasti. Rajzner smatra da Ukrajincima za sada tamo uspeva da se odbrane, ali i da je napredovanje ruskih snaga na drugim mestima, naročito zauzimanje Kurahova početkom januara oslobodilo ruske jedinice za premeštanje u području Pokrovska.

On ukazuje na to da se borbe za Pokrovsk razlikuju od onih za druge gradove. Do sada nije bilo masovne upotrebe artiljerije, kao u Bahmutu koji su Rusi zauzeli u proleće 2023. Rajzner. Objašnjava da Rusi vide Pokrovsk kao „važno saobraćajno čvorište za napredovanje ka zapadu, severozapadu i severu”. Dodaje i da iza Rusa „leži razorena zemlja, skoro bez korisne infrastrukture”.

Kada će biti ugrožen Pavlograd?

Ako ruske snage jednom krenu iz Pokrovska u Dnjepropetrovsku oblast, prvi veći grad na tom putu bio bi Pavlograd. Glavni i odgovorni urednik portala Censor.net i stručnjak za vojna pitanja, Jurij Butusov, bio je i savetnik ukrajinskog Ministarstva odbrane. On smatra da neće doći do brzog ruskog napredovanja ali upozorava da bi, ukoliko ruske snage ne budu zaustavljene, Pavlograd mogao da bude ugrožen za godinu i po.

Butusov podseća da je Rusima od Avdijevke, koju su zauzeli početkom prošle godine, do Pokrovska, za rastojanje od 40 kilometra bilo potrebno pola godine. Od Pokrovska do Pavlograda je udaljenost više nego dvostruka. Butusov kaže da je „prerano da se govori o Pavlogardu”, iako smatra da je situacija u Dnjepropetrovskoj oblasti „izuzetno opasna”.

Dmitro Pavlov, predstavnik lokalne vlasti u Pavlogradu, kaže: „Izveštaji o situaciji oko Pavlograda stvaraju nervozu, ali pavlogradske institucije i institucije okruga rade efikasno”. On navodi da u gradu živi 100 000 ljudi, a u širem području više od 230 000. Među njima su proterani iz Donjecka i drugih oblasti istočne Ukrajine u kojoj se vode borbe.

Istočno od grada je područje u kojem koncern DTEK ima deset rudnika. Pored toga tu je i hemijska industrija, proizvodnja eksploziva i municije. U vreme Sovjetskog Saveza tu se dobijalo gorivo za balističke atomske rakete koje su proizvođene u pogonima fabrike Južmaš. Upravo te pogone je Rusija napala krajem 2024. balističkom raketom srednjeg dometa Orešnik. A od Pavlograda do grada Dnjepra je oko 75 kilometara.

Značaj grada Dnjepra

Sa skoro milion stanovnika, Dnjepar je posle Kijeva, Harkova i Odese, četvrti grad po veličini u Ukrajini. Radi se o jednom od najvećih industrijskih centara. Posle izbijanja sukoba u Donbasu 2014. godine, pored Harkova je i Dnjepar postao značajan centar za snabdevanje ukrajinskih snaga.

Poznavalac vojnih prilika, novinar Butusov, naglašava da Rusija želi da „uništi odbrambeni potencijal Ukrajine”. On smatra da bi iz Pokrovska ruske snage mogle da krenu u različitim pravcima i da pojačaju napade tamo gde su najslabije vojne formacije Ukrajine.

Rajzner kaže da će brzina ruskog napredovanja prema Dnjepru zavisiti od toga da li će Ukrajina napraviti jake utvrđene položaje i da li ima na raspolaganju rezervne trupe. On napominje da su se na drugim delovima fronta pojavili problemi pa je Ukrajina morala da se povuče.

Ali i za Ruse je situacija teška.

– Dilema Rusa je da su im bokovi sve slabiji što više prodiru u nekom pravcu, a linije snabdevanja su duže. To je ono što im je slomilo kičmu početkom rata – kaže Rajzner.

On je uporedio taktiku ruske armije sa kuglicama u lančiću.

– Oni pokušavaju da perle nanižu jednu na drugu i oslanjaju se na poslednju – kaže taj vojni stručnjak i ukazuje da se upravo to vidi u Pokrovsku.

(DW)