Борба за преживљавање код затвореника аустроугарског концентарционог логора Маутхаузен је била свакодневна.
Логорски чувари су их остављали на отвореној хладноћи, с обзиром да се град Маутхаузен налази недалеко од Дунава, приморававали их на исцрпљујући физички рад, а због нехигијенских услова јавио се и смртоносни тифус.
„Забележено је у неким књигама да је неко од заробљеника и страдалника имао жељу да, када их више не буде, место бар буде обележено крсним знамењем“, каже протојереј-ставрофор Драган Мићић из Епархије аустријске за РТС.
У монографији о капели у Маутхаузену наводи се да је у логору постојала барака у којој су се логораши молили, због чега се на данашњи храм на гробљу се гледа као на обнављање тог првобитног. Иконостас је био дрвени, али је 7. јула 2022. у Спомен-капели српских новомученика у Маутхаузену одлуком Њ.П. епископа Андреја замењен каменим иконостасом, “који више одговара природи и намени спомен-храма”, како пише на сајту СПЦ у Линцу.
Сведочанство ужаса: ко су били новомученици
У спомен-капели, која чува сећање на жртве, са јужне стране, осликани су Свети српски новомученици. Фреска сведочи о животу у логору и рађена је према фотографијама заробљеника.
Из записника логорске управе се зна да су уз војнике, насликане у униформама, у логору боравили и сељаци, радници и неколико свештеника. Лопата и чекић, које носе у рукама, симболизују свакодневни живот, јер су радили у оближњем каменолому или градили путеве, док срп приказује сеоско порекло појединих логораша.
На средини малог храма постављена је јединствена икона Српских новомученика.
“Прелепа је и у потпуности задовољава опис страдања тих људи. Показује зашто су ти мученици уопште били тамо и зашто су страдали”, каже отац Драган.
Неочекивана помоћ тадашњег бискупа Линца
На северном зиду капеле, приказан је оболели српски војник којег негују логорски лекар др Фридрих Кох и римокатолички духовник, бискуп Рудолф Хитмајер.
“Иако је то био логор који су држали Аустроугари, ипак је било и оних који су помагали. Тако је, на пример, тадашњи бискуп града Линца редовно одлазио тамо; тамо се заразио и умро. Био је свестан ризика и чињенице да су људи болесни, али је ипак долазио”, говори отац Драган.
Бискуп је био модерни, западноевропски Самарићанин, сматрају српски духовници. Иако је прво подржао рат против Србије, када је видео ситуацију у којој су затвореници, Хитмајер се преобратио. Није правио разлику између свог и туђег народа и чинио је милосрђе „непријатељу“.
У логору су преминула три лекара покушавајући да се изборе са тифусом. Породица доктора Фридриха Коха живи у околини Линца и често посећује војно гробље, наводи се у монографији о спомен-капели коју је објавила Епархија.
Живопис спомен-капеле
Задатак да спомен на ове српске новомученике, пренесе на зидове капеле у духу православног живописа, поверен је сликару, ђакону Николи Лубардићу.
„Ђакон Лубардић је изузетан уметник. Мало сам се нервирао док је радио. Дођем тамо, а он спава. Кажем му: ’Како спаваш, човече Божји?’, а он одговара: ’Оче, овде је врло тешко радити.’ И ја сада заиста увиђам да му је било тешко, јер су нечисте силе и те како радиле против тога и нису се радовале свему овоме“, прича отац Драган.
Отац Драган подсећа и да су хиљаде костију мученика закопане на том месту, али да је, иако је осликавање унутрашњости капеле дуго трајало, фрескописац то радио са огромном љубављу.
Васкрсла затвореничка црква
Чекало се 100 година да почне градња спомен-обележја – Капеле Светих српских новомученика.
Спомен-капела данас представља поклоничко место на једној од многих Голгота српског народа и споменик жртвама. Сваке године га посећују потомци логораша и поштоваоци жртава који су пострадали за слободу.
