Pred pariskim porotnim sudom počelo je jedno od najneobičnijih i najzamršenijih suđenja poslednjih godina.
Foto: Goran Čvorović
Reč je o procesu protiv 22 optužena, osumnjičena da su, u različitom stepenu, učestvovala u nizu nasilnih i kriminalnih dela, od prebijanja i zastrašivanja do pokušaja ubistva i jednog izvršenog ubistva. U središtu afere nalaze se dvojica članova masonske lože “Atanor” iz pariskog zapadnog predgrađa Pito.
U središtu afere su Frederik Vaglio, bivši novinar koji se potom bavio komunikacijama i privatnom bezbednošću, i Danijel Bolije, penzionisani policajac i nekadašnji pripadnik francuskih obaveštajnih struktura, koji je kasnije radio u oblasti ekonomske obaveštajne delatnosti i bio registrovan i kao ekspert UN za ta pitanja. Po svemu sudeći, radilo se o posebnoj vrsti uzajamne fascinacije, želje da jedan drugog zadive stepenom akcija koje su sposobni da sprovedu, zbog čega su stradali nevini ljudi!
Za njih dvojicu istražitelji smatraju da su bili mozgovi čitave kriminalne mreže. Upoznali su se i zbližili u loži “Atanor”, a istraga danas pokazuje da je upravo njihov odnos ključ za razumevanje celog toka različitih događaja. Obojica su bila opčinjena svetom tajni, službi, mreže uticaja i prikrivene moći. Svaki je želeo da zadivi onog drugog, Bolije svojim iskustvom iz policijsko-obaveštajnog miljea, a Vaglio samopouzdanjem, harizmom i tvrdnjama da raspolaže važnim vezama. Iz te međusobne potrebe da se impresioniraju, u zatvorenom krugu postepeno je nastala opasna spirala u kojoj su se privatni poslovi, fantazije o “specijalnim operacijama” i stvarno nasilje sve više mešali.
Danijel Bolije je posle penzionisanja u 55. godini tražio način kako da i dalje ostane aktivan. U loži je našao sredinu u kojoj je, kako ističu francuski mediji, mogao da obnovi osećaj sopstvene važnosti. Frederik Vaglio je, s druge strane, u njemu video dragocen izvor za svoje akcije, čoveka koji poznaje metode rada službi, policijske kontakte i način na koji se dolazi do poverljivih informacija. Njihova saradnja, najpre u sektoru privatne bezbednosti, ubrzo je počela da poprima mnogo mračnije oblike. Između ostalog, komunicirali su tako što su na otvorenoj imejl adresi poruke ostavljali u neposlatom boksu, koje su obojica zatim mogli da čitaju unošenjem šifre.
Istraga je pokazala da su okupili ljude veoma različitih profila. Među optuženima su četvorica vojnika iz francuske spoljne obaveštajne službe, trojica policajaca, među kojima jedan penzionisan, šestoro direktora i rukovodilaca firmi, čuvar zgrade, žena inženjer, lekar biolog, trgovac oružjem, sportski trener, pripadnici privatnog obezbeđenja, kao i jedan nezaposleni. Većina njih ranije nije bila poznata pravosuđu, što predmet čini još zanimljivijim, jer se ne radi o klasičnom podzemlju, već o ljudima naizgled sasvim običnih profesionalnih opredeljenja.
Posebno uznemirava način na koji su pojedini izvršioci bili uvučeni u operacije. Neki od njih tvrdili su da su verovali da postupaju u okviru tajnih državnih zadataka, pa čak i u korist francuskih službi. Upravo ta mešavina fantazije, manipulacije i lažnog osećaja “više misije” čini osnov ove afere. Istraga je utvrdila da nije bilo reči o zvaničnim operacijama države, već o privatnim akcijama predstavljenim da su navodno patriotske ili obaveštajne.
Među najtežim delima koja se stavljaju na teret ovoj mreži jeste ubistvo pilota sportskih automobila Lorana Paskvalija koji je bio meta zbog finansijskog spora sa osobama iz poslovnog okruženja bliskog Frederiku Vagliju. Radilo se o dugovanju i neraščišćenim poslovnim odnosima, koji su, umesto pravnim putem, rešavani kroz “paralelni sistem”. U početku, cilj navodne “operacije” bio je da se pilot zastraši i natera na isplatu duga. Međutim, kako se scenario razvijao, plan je eskalirao ka likvidaciji. Prema iskazima iz istrage, nalog je išao preko Frederica V, dok je Bolije organizovao izvršenje. Paskvali je ubijen 2018. godine, nakon što je namamljen pod izgovorom sastanka. Likvidacija je izvršena vatrenim oružjem, a telo je potom premešteno i zakopano u šumi u centralnoj Francuskoj, kako bi se prikrio trag. Njegov nestanak dugo je ostao nerazjašnjen.
Tu je i pokušaj ubistva preduzetnice Mari-Elen Dini. U slučaju ove poslovne žene, priča je dugo ličila na pravi špijunski film. Nakon hapšenja dvojice naoružanih muškaraca u blizini njenog doma, koji su komšijama bili sumnjivi jer su bili toplo obučeni, s rukavicama, usred leta, Dini je bila suočena sa krajnje neobičnim pitanjima istražitelja, uključujući i proveru da li možda radi za Mosad. Ta sumnja se, međutim, vrlo brzo pokazala kao potpuno neutemeljena. Mari-Elen Dini nije bila agent niti je imala bilo kakve veze sa izraelskim službama, već je bila žrtva profesionalnog sukoba i konstrukcije čiji je cilj bio da se njeno uklanjanje predstavi kao deo neke tajne operacije.
