SENZACIONALNA vest da je kompanija Ilona Maska uspešno ugradila u mozak kvadriplegičara čip-predajnik koji treba da omogući direktnu komunikaciju njegovih neurona sa računarom i omogući invalidu da uređajem upravlja mislima obišla je svet, izazivajući oprečne reakcije. Optimisti u eksperimentu koje su odobrile vlasti SAD vide najavu kvalitetnijeg života i za najteže pacijente sa povredama ili obolenjima mozga i nervnog sistema. Protivnici ukazuju da skupe i složene eksperimente na kojima rade vrhunski plaćeni stručnjaci ne izvodi humanitarna organizacija, već komercijalna kompanija “Neuralink” čiji je cilj u konačnoj fazi zarada.
Foto Shutterstock
Oni ne osporavaju da bi ugrađivanje “telepatskih čipova” mogla da bude revolucionarna metoda poboljšanja života teško obolelima i povređenima, ali ih brine mogućnost da zdravi ljudi počnu da ugrađuju elektroniku u mozak, namamljeni obećanjima o natčovečanskim sposobnostima. Ko u tom slučaju može da garantuje da prijemnik-računar i predajnik-mozak neće zameniti uloge i da onaj ko kontroliše računarske mreže neće pokušati da utiče na korisnike preko implanta u njihovoj glavi?
Skeptici ukazuju na saopštenja Maskove kompanije “Neuralink” koju je osnovao 2016. sa timom od sedam naučnika i inženjera, stručnjaka za neuronauke, biohemiju i robotiku. U aprilu 2017. kompanija je kao kratkoročni cilj najavila pravljenje uređaja za lečenje teških bolesti mozga i nervnog sistema, a kao dugoročni i konačni cilj “poboljšanje ljudi”, kakvo predviđa ideja transhumanizma utemeljena polovinom 20 veka.
– Novo razumevanje univerzuma je nastalo kroz nova znanja stečena u poslednjih sto godina – od strane psihologa, biologa i drugih naučnika, arheologa, antropologa i istoričara. Ona je definisala čovekovu odgovornost i sudbinu – da bude agent za ostatak sveta u poslu da što potpunije ostvari svoje potencijale. To je kao da je čovek iznenada imenovan za generalnog direktora najvećeg posla od svih, posla evolucije, bez pitanja da li to želi i bez odgovarajućeg upozorenja i pripreme. Štaviše, ne može da odbije posao. Hteo on to ili ne, da li je svestan onoga što radi ili ne, on u stvari određuje budući pravac evolucije na planeti Zemlji. To je njegova neizbežna sudbina, i što pre to shvati i počne da veruje u to, to bolje za sve – napisao je engleski antropolog Džulijan Haksli još 1957. u članku “Transhumanizam” koji je postao manifest današnjeg svetskog filozofskog i intelektualnog pokreta.
On se zalaže za poboljšanje ljudskog stanja razvojem i primenom široko dostupnih tehnologija na organizam da bi se povećala njegova dugovečnost i sposobnosti.
Mask je u skladu s tom idejom 2017. najavio kao cilj stvaranje moždanog implanta koji je nazvao “neuralna čipka” definišući ga kao “digitalni sloj iznad korteksa” čiji je krajnji cilj “simbioza sa veštačkom inteligencijom”. Nju je označio kao opasnost za opstanak čovečanstva ukoliko ljudi ne ugrade dodatke za poboljšavanje sa kojima će biti pametniji od veštačke inteligencije i tako moći da je kontrolišu. Da bi taj “dodatak” učinio primamljivijim, on je najavio da se radi na tome da se čip ne ubacuje u lobanju hirurškom intervencijom, već da se implantacija obavlja kroz venu ili arteriju.
Najavio je da i će čip raditi slično video-igrici čije je rezultate moguće sačuvati u određenoj fazi. Čip u mozgu bi tako mogao da sačuva podatke o dobrom stanju organizma i da ih vrati na te vrednosti ukoliko se pogoršaju, a za takvo čudesno isceljenje i vraćanje vremena unazad, praktično večnu mladost, preduslov je ugradnja čipa u mozak dok ste mladi, lepi i zdravi. Pod uslovom da verujete onima kojima poveravate glavu, u ovom slučaju kompaniji “Neuralink” i njima sličnim.
Na učešće u eksperimentu ona, za sada, poziva samo teško obolele i povređene: “Prajm studija – revolucionarno ispitivanje medicinskog uređaja za istraživanje našeg potpuno implantiranog bežičnog interfejsa mozak-kompjuter (BCI) – ima za cilj da proceni bezbednost našeg implantata i hirurškog robota i da proceni početnu funkcionalnost našeg BCI za omogućavanje ljudima sa kvadriplegijom da svojim mislima kontrolišu spoljašnje uređaje. Uređaj je dizajniran da tumači nervnu aktivnost osobe, tako da može da upravlja računarom ili pametnim telefonom tako što jednostavno namerava da se kreće – nisu potrebne žice ili fizičko kretanje. Napredni, prilagođeni čipovi i elektronika male snage obrađuju neuronske signale, prenoseći ih bežično u aplikaciju koja dekodira tok podataka u akcije i namere”.
Kompanija navodi da “N1 implantat beleži neuronsku aktivnost preko 1.024 elektrode raspoređene u 64 niti. Ove veoma fleksibilne, ultratanke niti su ključne za minimiziranje oštećenja tokom implantacije i dalje”.
Za razliku od navodnog humanističkog cilja “Neuralinka” postoje i drugačije namere organizacija koje se bave “poboljšanjem ljudi”. Američka agencija za napredna istraživanja u oblasti odbrane (DARPA) je devedesetih javno saopštila da je ljudsko biće “najslabija karika u sistemima odbrane”, jer i sa najsavršenijim oružjem “rat ostaje zavistan od vojnika koji su podložni fizičkim, kognitivnim ili psihološkim ranjivostima”.
Zanimljive su teze članka koje je 2015. baš uoči stvaranja “Neuralinka” objavio ugledni američki časopis “Global polisi” o projektu stavaranja “supervojnika”:
– Tehnointegracija je postala kritična za postizanje ove svrhe. Ovo zahteva stvaranje simbiotske sprege između ljudi i mašina kako bi se poboljšala fizička i kognitivna kondicija. Ovo se već duže vreme uglavnom odnosilo na restorativnu medicinu, ali noviji napredak u neuralnoj integraciji dovodi do stvarne mogućnosti da se periferni nervni sistem može spojiti sa naprednom tehnologijom. Ekstremni oblik invazivne tehnologije koji se trenutno istražuje je čip za mikroobradu koji se može implantirati ispod lobanje i njime se daljinski manipulisati – piše u ovom članku.
Dalje se dodaje da nam “osnove neurostimulacije sada omogućavaju da koristimo metode za povećanje naše sposobnosti učenja, obraćanja pažnje na okolinu, boljeg pamćenja informacija, preuzimanja rizika ili samokontrole”:
– Količina znanja koje imamo o frontalnom korteksu već nam omogućava da razumemo kako da utičemo na kognitivne procese… Vojne ambicije bi uskoro mogle da sustignu tehnologiju neurostimulacije do te mere da bi se reakcije, odziv i emocionalnost vojnika mogli unapred programirati sa preciznošću. Mogli bi postati brži, okretniji, budniji, prijemčiviji i brzi učenici, disciplinovaniji ili poslušniji ili, ako je potrebno, manje empatični.
Tanjug
Napaja ga mala baterija
“NEURALINK” naglašava da je interfejs mozak-računar “u potpunosti kozmetički nevidljiv i dizajniran da vam omogući da kontrolišete računar ili mobilni uređaj gde god da idete”. Ovo zvuči čudno s obzirom da se za ispitanike traže nepokretne osobe. Kao garancija bezbednosti navodi se da je “N1 implantat hermetički zatvoren u biokompatibilnom kućištu koje izdržava nekoliko puta teže fiziološke uslove od onih u ljudskom telu” i da se napaja malom baterijom koja se bežično puni spolja preko kompaktnog, induktivnog punjača koji omogućava jednostavnu upotrebu sa bilo kog mesta.
