Бараћ (35) је најмлађи тренер у АБА лиги. Он већ трећу сезону са великим успехом води Мегу, која је најмлађи тим не само у регионалном такмичењу већ и у Европи.
“Увек сам се трудио да мој развој буде постепен и праћен преданим радом, да иза свега тога постоји квалитетна подлога. Тако се моја каријера одвијала до сада и зато ми је веома драго да је уследио и тај корак и позив да постанем члан стручног штаба наше сениорске репрезентације. Био сам поносан и, да будем искрен, једва сам чекао новембарски ФИБА прозор да узмем учешће у државном тиму”, објаснио је Бараћ, који је својевремено као помоћник Дејана Мијатовића са млађим репрезентативним селекцијама освојио три медаље – две бронзе са младом и јуниорском репрезентацијом на Европским првенствима, и сребро на Светском шампионату за играче до 19 година.
“Захвалио бих се свима који су јавно препознали неки квалитет у мени”, одговорио је Бараћ на питање како реагује на комплименте старијих и искуснијих тренера који су оставили упечатљив траг у европској кошарци.
“Мислим да је то и потврда да начин на који мој тим игра кошарку има смисла. Свима је познато колико је легеднарних тренера ова земља дала, а ову игру сам учио управо од свих њих и зато ми је то велики подстрек за даљи рад. Међутим, морам да кажем да поред похвала понекад постоје и критике и зато се увек трудим да будем чврсто на земљи и да верујем у свој рад и идеје”, додао је тренер Меге.
Екипа Меге је клуб, који је ван америчког континента дао највише драфтованих играча у НБА лигу – чак 16.
“Тајна је у систему, колико год та реч била излизана, али заиста је тако. Тајна је у томе да сви људи који су укључени у тај процес имају исте циљеве. Тимови су сваке године практично нови, а сви знамо колико је у овом спорту тешко направити успех када се играчи менају. И не само што су нови, него су и тимови све млађи и то не представља лак посао. Међутим, нико од тих играча није у Мегу залутао. Сви су они ту зато што су препознати због своиг талента и потенцијала”, рекао је Бараћ.
На најодговорнијим местима у клубу раде људи који и текако знају свој посао и који беспрекорно спроводе цео концепт, истакао је тренер Меге.
“И највећим противницима Меге постало је јасно колико је овај клуб постао значајан за српску кошарку, јер у највећој мери негује младе играче. Огроман број тих младих играча у Меги и сада представља будућност националоног тима. Када би постојало више средина налик овој, мислим да би наша кошарка од тога само профитирала”, истакао је тренер Меге.
Он је потом детаљније појаснио своју тезу.
“Волим да гледам фудбал и да пратим рад фудбалских тренера. Ствари које су најбитније, када је тактички део посла у питању у кошарци, као што су дефанзивна транзиција, обезбеђивање поседа, стварање бројчане или квалитативне предности на одређеном делу терена су исте такве и у фудбалу. Понекад смо ми тренери толико у свакодневном послу да не можемо да разликујемо шта су истине, а шта заблуде које су распострањене у нашем спорту, али када видиш да у фудбалу важе исти или слични принципи за које мислиш да су битни и у кошарци онда постаје кристално јасно да је то истина”, рекао је тренер Меге.
Бараћ је изјавио да не крије да се труди да много учи из искуства других.
“Свако је скуп онога што је негде видео, чуо или прочитао. Зато треба бирати садржаје којим ћеш да се обогаћујеш у сваком смислу кроз уметност, литературу… Оно што ми у последње време привлачи пажњу су биографије успешних привредника, људи из света бизниса и других области, који су били иноватори односно људи који су имали велику жељу да се у неком послу докажу и остваре успех. Сви они су негде делили огромну страст према свом послу, исту онакву какву ја гајим према кошарци и зато се трудим да упијам та њихова искуства. Сматрам да су сви они имали само једну велику жељу, као уосталом и ја да постанем тренер, и на неки начин постали смо њоме опседнути”, навео је Бараћ.
Највише ме у раду чини срећним сам процес до остварења неког циља који смо поставили, рекао је тренер Меге.
“То може да буде микроциклус, када је нека утакмица у питању, или дугорочни циљ када се реч о напретку тима на крају сезоне у односу на почетак или индивидуалном развоју играча. Све што обухвата те процесе и тај рад треба да буде уживање. У овом послу постоји пуно притиска, а тај притисак никада не сме да првазиђе и надјача количину уживања и љубави у тоим целом процесу”, навео је Бараћ.
Он је потом говорио и о циљевима Меге у овој сезони.
“Пре свега, да се заборави прошла сезона која је била историјска. То није лако. На многе ствари у спорту генерално не можеш да утичеш, а то су квалитет лиге, квалитет противника, буџет. Међутим, оно на шта можеш да утичеш јесу сопствена очекивања. Ми нисмо желели да будемо нереални и робови неких очекивања која се сама по себи намећу. Определили смо се да будемо скромни, да схватимо да смо прошле године имали среће и знања да избацимо огроман број играча који су направили искораке у својим каријерама и да сада на њихова места долазе моци који имају своју причу, своје квалитете и мане и да негде све паралеле треба да престану да се повлаче”, рекао је Бараћ.
