Šta smo imali danas?
Marinika Tepić je na specijalno za tu priliku zakazanoj konferenciji za medije pokazala „do tada neviđenu“ (nego kako) fotografiju na kojoj se, navodno, vidi „zvučni top“ upotrebljen na protestu 15. marta, da bi samo nekoliko sati kasnije nedvosmisleno bilo dokazano da je lagala. Niti je slika bila ekskluzivna, niti je u pitanju bio „zvučni top“. Ministar policije Ivica Dačić je na licu mesta, iza zgrade Narodne skupštine, pokazao automobil s Marinikine slike i demonstrirao rad uređaja na njemu, megafona koji se koristi samo za zvučno upozorenje da se raziđu demonstranti.
Demonstracija policijskog megafona Foto: MUP RS
Hoće li ovo naštetiti kredibilnosti Marinike Tepić? Neće, naravno.
Ona je od teflona, na njoj mrlje od istine ne ostaju.
Prisetimo se da je pre četiri godine uz jedan snimak iz vazduha napisala na Tviteru da je to dokaz da se na farmi Vojne ustanove Morović pored Šida nalazi najveća državna plantaža narkotika.
Naravno, ispostavilo se da je u pitanju laž, a u Pančevu je jedan čovek, želeći da na to ukaže, bacio kokošku prema njoj.
Šolakov portal Nova objavio je vest o tome: „Mariniku gađali živom kokoškom, hteli da je povrede!“ Posle se pričao o atentatu na Mariniku, Morović je zatrpan zaboravom. To je taj stil rada: Marinika je u podeli posla u opoziciji dobila zadatak (ili je sama tražila, svejedno) da plasira laži i neproverene glasine, drugačije rečeno, da zagađuje javni prostor i maskira slabosti sopstvene stranke. Ko je u parku video psića kako energično zadnjim šapama kopa i baca zemlju iza sebe, ima i vrlo plastičnu i vernu predstavu o tome šta ova Đilasova zamenica radi.
Upotrebu „zvučnog topa“ na beogradskim ulicama 15. marta demantovali su svi relevantni državni organi Srbije i ozbiljni stručnjaci iz inostranstva, a da bi sa sebe otkloniila svaku sumnju, Vlada je pozvala i stručnjake FBI i FSB da urade nezavisnu analizu.
S druge strane, da je „iz ’zvučnog topa’ Vučić pucao na narod“ tvrde Ponoš, sagovornici Šolakovih televizija („Ovde postoje elementi za krivično delo terorizma“, advokat Jovan Rajić) i prijatelj Aljbina Kurtija evroparlamentarac Andreas Šider i nekoliko njegovih kolega navodno zabrinutih za budućnost Srbije… Sve i da običan građanin pojma nema, ovo mu je dovoljno da zaključi gde je istina.
Ali istina o ovom slučaju, nažalost, ništa neće promeniti. Ko je verovao, verovaće i dalje, ko nije – neće. Jer, u suštini, „zvučni top“ sam po sebi nije problem. Ceo slučaj iskonstruisan je da bi se maskirala izneverena očekivanja od 15. marta onih koji su bili prepumpani studentskom, opozicionom i Šolakovom propagandom.
Kao, sve bi bilo drugačije da Vučić u 19 sati i deset minuta nije upotrebio „zvučni top“. Ma je li?
Zato će se na „topu“ jahati do nove prilike.
A da ni sama opozicija nema visoko mišljenje o političkom potencijalu ove priče, svedoče dva primera iz Šolakovih medija, koji su najsigurniji barometar stanja u opoziciji. Što su njihovi prilozi pregrejaniji, Đilas i društvo stoje gore.
„Danas“ od srede javlja, pozivajući se na insajdera iz Žandarmerije: „Više ‚zvučnih topova‘ bilo raspoređeno u subotu na protestu“. Što je sigurno – sigurno je. Malo da „podebljaju“…
A Srđan Milivojević, novi lider Demokratske stranke, kao da ne veruje da će od „zvučnih topova“ biti neke vajde, pa na Novoj već predlaže novu temu, tvrdi: „U Pionirskom parku bili narko-dileri iz Velikog Trnovca“. Vučić je, kaže, doveo Albance s juga Srbije i s Kosova da biju Srbe…
Šta će tek na ovo Marinika reći? Kupite kokice i čekajte. Ali požurite, brzo će ona.
