VREMENSKA situacija u Evropi se drastično menja, piše meteorološki portal Severe Weather Europe. Nakon skoro mesec dana neprekidnih kiša, snega i poplava u Španiji, Portugalu i na Mediteranu, kontinent ulazi u period neuobičajeno toplog vremena.
Foto: Severe Weather Europe/printskrin
Centralna Evropa i Balkan ove nedelje doživeće pravi “dah proleća” – negde će temperature dostići i 20°C, dok će u planinskim i brdskim predelima doći do ubrzanog topljenja snega, sa mogućim poplavama u dolinama i priobalnim rekama.
Šta je toplotna kupola i kako funkcioniše
Fenomen koji stoji iza ovih neuobičajeno toplih dana poznat je kao toplotna kupola. Radi se o stabilnom području visokog pritiska koje se razvija u višim slojevima atmosfere i deluje kao “poklopac”, zadržava topli vazduh pri tlu i sprečava prodor hladnog vazduha iz polarnih oblasti.
Vazduh se podiže i spušta unutar kupole, što dovodi do neuobičajeno visokih temperatura u nizinama i ubrzanog topljenja snega u planinskim predelima. U ekstremnim slučajevima, toplotna kupola može trajati nekoliko dana ili čak nedelja, a posledice osećaju svi: priroda, ljudi i svakodnevni život.
Uticaj toplotne kupole na ljude i životnu sredinu
U Alpima i drugim planinskim oblastima sa debelim snežnim pokrivačem, ubrzano topljenje snega može izazvati porast reka i lokalne poplave. Reke u dolinama i pritoke većih reka mogu brzo narasti, pa lokalne vlasti upozoravaju na mogućnost vanrednih mera.
Dugotrajna izloženost visokim temperaturama može izazvati:
- Toplotni udar
- Dehidrataciju
- Iscrpljenost
Posebno su ugroženi:
- Stariji
- Deca
- Hronični bolesnici
- Ljudi koji rade na otvorenom
Vreme na Balkanu u narednih nekoliko dana
Početak nedelje (ponedeljak – utorak)
Visok pritisak sa Iberijskog poluostrva i Mediterana polako se širi ka centralnoj Evropi. Već u ponedeljak temperature će biti 6 – 10°C iznad proseka za februar u zapadnoj i južnoj Evropi. Centralna Evropa, uključujući Nemačku, Češku i Austriju, počinje da oseća uticaj toplotnog talasa, dok Balkan polako ulazi u period neuobičajeno toplog vremena.
Sredina nedelje (sreda – četvrtak)
Toplotna kupola potpuno preuzima kontrolu nad velikim delom Evrope. U nizinama Nemačke, Češke, Austrije, Slovenije i Hrvatske temperature dostižu 14 – 18°C, a u nekim delovima Balkana lokalno i do 20°C.
Alpi, koji su poslednjih nedelja bili prekriveni snegom, sada će doživeti ubrzano topljenje, što može izazvati poplave u dolinama i priobalnim područjima reka. U kombinaciji sa mogućim kišnim padavinama, ovo može predstavljati ozbiljan izazov za lokalne vlasti i stanovništvo.
Kraj nedelje (petak – nedelja)
Toplota se širi ka istoku i jugoistoku Evrope, zahvatajući Italiju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i ostatak Balkanskog poluostrva. Temperature u tim regionima dostižu sredinu desetih, a lokalno i do 20°C.
Centralna i severna Evropa, uključujući Dansku, južnu Švedsku i Norvešku, takođe će osetiti neuobičajeno visoke temperature, sa odstupanjima od 12–16°C iznad proseka za kraj februara.
Šta nas očekuje u martu
Iako toplotna kupola dominira krajem februara, meteorološki modeli pokazuju da bi početkom marta novi prodori sa Atlantika mogli doneti promenljivo i dinamično vreme. Prolećni uslovi u februaru biće kratki, ali intenzivni. pravi „dah proleća” pre mogućeg povratka zimskih obrazaca.
Za Balkan i centralnu Evropu ovo je prilika da se osete prolećni uslovi, ali i podsetnik na moguće rizike koje donosi nagla promena temperature, posebno u planinskim i snegom bogatim oblastima.
(Jutarnji)
