“MAPA BiH DELUJE GOTOVO PSIHODELIČNO” Otvoreno pitanje trećeg entiteta ponovo uzburkalo odnose u regionu

Ideja trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini sve češće se pojavljuje u javnom prostoru. Da bismo razumeli šta se danas predlaže, potrebno je vratiti se u prošlost. Tokom devedesetih godina postojala je Hrvatska Republika Herceg-Bosna, politička i administrativna struktura bosanskohercegovačkih Hrvata, koja je obuhvatala značajan deo teritorije i imala sopstvene institucije. Iako je ukinuta nakon rata i integrisana u Federaciju BiH, ideja posebne hrvatske teritorijalne jedinice nikada u potpunosti nije nestala.

Danas, gotovo tri decenije nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, ta ideja dobija novu formu i novi politički kontekst. Prema najnovijim medijskim navodima, u javnosti se pojavila mapa takozvane “Hrvatske Republike”, odnosno trećeg entiteta koji bi obuhvatio većinski hrvatske delove Bosne i Hercegovine. Ova inicijativa izazvala je oštre reakcije u Sarajevu i otvorila pitanje da li je reč o političkom scenariju, medijskoj provokaciji ili mogućem pravcu budućih pregovora.

Suština ove ideje nije nova – predlog je da se postojeća Federacija BiH praktično podeli na dve jedinice, bošnjačku i hrvatsku, čime bi nastao treći entitet uz već postojeću Republiku Srpsku. Zagovornici tvrde da bi time Hrvati dobili punu političku ravnopravnost i veću institucionalnu kontrolu nad pitanjima identiteta, obrazovanja i političkog predstavljanja. Međutim, deo analitičara upozorava da bi takav model mogao da znači faktičku teritorijalnu podelu države i otvaranje „Pandorine kutije“ novih etničkih granica.

O ovim temama u emisiji “Usijanje” na Kurir televiziji govorili su Vinko Pandurević, general, profesor Predrag Marković, istoričar i Marko Lakić, urednik digitalnog izdanja “Politike”.

Razgovor sa mladima o trećem entitetu

Putem Vibera u emisiju se uključio Veljko Džakula, koji je danas učestvovao na tribini u Petrinji upravo na temu trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini. Razgovarao je sa srpskim i hrvatskim studentima o njihovim stavovima i percepciji ideje o oživljavanju Herceg-Bosne:

– Ta tribina je pre svega bila posvećena “Oluji” i kako mladi Srbi i mladi Hrvati gledaju na nju i sve u vezi s tim. Iskoristio sam priliku da ih upoznam i sa večerašnjom temom, jer je pitanje trećeg entiteta postalo veoma aktuelno i važno. U razgovoru sam ih pitao šta misle o tome i mogu vas iznenaditi da su svi imali pozitivno mišljenje – da bi treći entitet trebalo prihvatiti, ostvariti i priznati Hrvatima u Bosni i Hercegovini. Složio sam se s njima, pre svega zato što bošnjačko rukovodstvo tokom proteklih 30 godina nije omogućilo Hrvatima iz Bosne i Hercegovine da izaberu svog člana Predsedništva. Umesto toga, kao građanska država, preuzeli su pravo da Bošnjaci biraju hrvatskog predstavnika, što je izazivalo nezadovoljstvo i osećaj omalovažavanja kod Hrvata u Bosni i Hercegovini.

On je dodao da je to pitanje za njih važno i iz još jednog razloga – podsetio je da je predsednik Tuđman pre više od 30 godina potpisao odricanje od Herceg-Bosne, odnosno od ideje da Hrvati imaju sopstveni entitet, prihvativši umesto toga zajednički entitet u okviru Federacije. Takođe je naveo da je u Dejtonu potvrđeno postojanje Republike Srpske kao posebnog entiteta, što, prema njegovom mišljenju, ide na štetu srpskog naroda.

Složenost teritorijalne podele

Vinko Pandurević ističe da je ovo pitanje mnogo složenije nego što se na prvi pogled čini:

– Kada pogledate mapu i njene unutrašnje granice, jasno je da je gotovo nemoguće izvršiti podelu. Lakše je složiti slagalicu nego precizno razgraničiti šta kome pripada. Govori se o tri entiteta, ali mi već imamo određenu vrstu podele, Republika Srpska je, na primer, u posebnom statusu u Brčkom. Brčko je pod suverenitetom Bosne i Hercegovine i predstavlja multietničku sredinu – i srpsku, i hrvatsku, i bošnjačku. Treći entitet nije nastao ni pre godinu, ni pre deset godina. Još 1994. godine, u novembru, formirana je Federacija Bosne i Hercegovine i tada je prihvaćena podela u odnosu 51:49. Bosna i Hercegovina nije definisana tek u Dejtonu – tamo je potvrđena, ali je njena podela prethodno oblikovana kroz ženevske i njujorške principe. Hrvati tada nisu mogli da dobiju Herceg-Bosnu kao entitet, već su morali da idu korak po korak.

Moguće posledice i politički kontekst

Na pitanje o mogućim posledicama, uključujući rizik od konflikta u Bosni i Hercegovini i uticaj na Republiku Srpsku, Predrag Marković kaže:

– Treba imati u vidu da je muslimansko-hrvatska federacija delimično nastala i kao rezultat strahova Zapada, pre svega od stvaranja islamske države u Evropi. Hrvati su tada uključeni u Federaciju kako bi predstavljali ravnotežu. Srbima je data Republika Srpska, dok je Herceg-Bosna bila deo šireg kompromisa, u kojem su svi morali nešto da izgube. Hrvati su izgubili Herceg-Bosnu, a Srbi Republiku Srpsku Krajinu. Zbog toga je to rešenje od početka bilo nestabilno – Hrvati se danas osećaju majorizovano, a njihov položaj pokazuje šta bi se moglo desiti Srbima bez Republike Srpske.

Realnost na terenu

Marko Lakić smatra da mapa Bosne i Hercegovine deluje gotovo psihodelično i da je njena podela praktično neizvodljiva. Ističe da stvarnost na terenu pokazuje duboke podele – Mostar je i danas faktički podeljen grad, sa nekadašnjom linijom fronta koja i dalje simbolički razdvaja zajednice. Prema njegovim rečima, mnogi mladi Hrvati nikada nisu posetili Stari most niti istočni deo grada, dok pojedini Bošnjaci nisu odlazili u zapadni Mostar niti imaju uvid u život ljudi koji tamo žive.

– Nemaju Hrvati snagu da se izbore za to, a mislim da im ni muslimani to neće dozvoliti. Ono čega se pribojavam jeste da u pokušaju da se odnosi donekle relaksiraju ne dođe, uslovno rečeno, do novih smicalica na štetu Srba. U Sarajevu danas živi oko 1.600 Srba, dok ih je pre rata bilo oko 160.000. I sada se govori o zajedničkom životu, a u stvarnosti ga nema. To vam je Bosna i Hercegovina – zaključuje Lakić. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs