MANASTIRI I POLjOPRIVREDA: Crkvena imanja kao centri poljoprivrednog razvoja

MANASTIRI i poljoprivreda imaju neraskidivu istorijsku i savremenu vezu. Crkvena imanja vekovima funkcionišu kao centri poljoprivrednog razvoja, inovacija i očuvanja tradicije.

U srednjem veku, manastiri postaju nosioci privrednog i tehnološkog napretka u ruralnim sredinama.

Monasi nikada nisu bili oni koji su “pobegli od sveta” već su uvek bili vođeni hrišćanskim principom „Ora et labora“ (Moli se i radi). Rad na zemlji za monaha je produžetak molitve, duhovna disciplina i odgovoran odnos prema prirodi. Oni su bili oni koji su prvi krčili neprohodne šume, isušivali močvare i pretvarali neplodna zemljišta u uzorne farme, voćnjake i ribnjake. 

Danas, kada se lako dolazi do informacija znanje se i “lako ubira”, ali u davno vreme monah je čuvao i prepisivao zapise o sadnji biljaka i korišćenju lekovitog bilja. Većina manastira poseduje svoja imanja, a monasi se bave ratarstvom, povrtarstvom, voćarstvom, pčelarstvom i stočarstvom. 

Manastiri su tokom srednjeg veka bili glavni centri pismenosti, ali i tehnološkog napretka. Uvođene su nove metode oranja, građeni su složeni sistemi za navodnjavanje, selektovane sorte voća i vinove loze, a unapređivana je i proizvodnja vina i sira. Moderan svet danas rado dolazi u crkvene prodavnice i pazari organski med, vino, rakiju i maslinovo ulje, koji su proizvedeni prirodno i bez hemikalija. 

Fizički rad i savlađivanje gordosti

Monah je posvećen radu kao sredstvu za proizvodnju, ali i kao sredstvu duhovnoga razvoja i mira. Za njega je težak rad u polju idealan način da savlada gordost i dođe u vezu sa Bogom i prirodom. On se time leči i telesno i duhovno, a misli mu ne lutaju već ostaje fokusiran i sa pažnjom.

Monaški rad kao poslušanje predstavlja srž pravoslavnog monaškog života i jedan od tri osnovna monaška zaveta (pored siromaštva i čednosti). Iguman manastira određuje šta će koji monah raditi, u zavisnosti od potreba zajednice i sposobnosti pojedinca, a monah prihvata zadatak bez prigovora, čime vežba suzbijanje gordosti.

Manastirska ekonomija 

Danas su manastiri prerasli u moderne i samoodržive ekonomske sisteme. U poljoprivrednim radovima sada se koristi savremena mehanizacija. Uvode se napredni pogoni za proizvodnju mleka, pasterizaciju voća i automatske punionice. 

Kako su manastiri odvojeni od velikih gradova, smešteni u zelenilo i prirodni ambijent, oni postaju centar ogranske proizvodnje. Proizvodi se prave ručno, bez veštačkih aditiva, pesticida i konzervansa. 

A ono što je najznačajnije jeste briga o široj zajednici jer viškovi proizvoda često odlaze u narodne kuhinje i crkvene fondove za pomoć siromašnima.