NA dosadašnjem putu do Meseca, oko njega i nazad sve je teklo glatko za posadu misije Artemis II i svemirsku letelicu Orion. Međutim, zapušio se toalet vredan 23 miliona dolara, piše Phys.org.
Foto: NASA / AFP / Profimedia
Sistem dizajniran da izbacuje otpadne vode u svemir je u kvaru, a NASA veruje da je krivac hemijska reakcija u sistemu za tretiranje urina. Sistem za odlaganje fekalija, koji se nalazi u odvojenom kanalu, radi ispravno.
Astronautkinja Kristina Kouk izjavila je da takozvani „univerzalni sistem za upravljanje otpadom“ smrdi na „pregrejani grejač“.
Rik Henfling, direktor leta za misiju Artemis II, naglasio je u utorak da „toalet i dalje funkcioniše“.
– Izazov na kojem radimo je pražnjenje rezervoara za otpadnu vodu – rekao je on. – Zato moramo da se oslonimo na neka druga, alternativna sredstva.
Prema Planu B, četvoro astronauta koristi lične kontejnere za višekratnu upotrebu pod nazivom „sklopivi pomoćni uređaji za odlaganje urina“.
Problem sa toaletom prijavljen je samo nekoliko sati nakon poletanja sa Floride. Koukova je podesila kontrole sistema i ponovo ih pokrenula uz pomoć kontrole misije, i činilo se da je to rešilo problem.
– Ponosna sam što mogu sebe da nazovem svemirskim vodoinstalaterom – rekla je Koukova u svom prvom obraćanju sa letelice, koja bi u petak uveče trebalo da sleti u Tihi okean. Ona je toalet nazvala „verovatno najvažnijim delom opreme na letelici“.
Međutim, problem je potrajao. Astronauti nisu u mogućnosti da izbace otpadnu vodu u svemir. Ova tema je bila stalna tačka diskusije na konferencijama za štampu održanim u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu, u Teksasu.
To je isti centar koji je 1970. godine primio poruku astronauta Džeka Svigerta: „Hjustone, imamo problem“, nakon što je eksplozija rezervoara sa kiseonikom prekinula sletanje Apola 13 na Mesec, započevši potresnu vanrednu situaciju koja je na kraju bezbedno vratila trojicu astronauta na Zemlju.
NASA je prvobitno mislila da bi problem sa toaletom mogao biti uzrokovan smrzavanjem u filterima. Ali Henfling je rekao da problem nije bio led. Letelica je rotirana prema Suncu kako bi se „otopio sav eventualni led“ i aktivirani su grejači, „ali i dalje vidimo začepljenje“, rekao je on.
– Najnovija teorija je povezana sa hemijskim procesima koji služe da osiguraju da se u otpadnoj vodi ne razviju biofilmovi, odnosno mikroorganizmi. Hemijska reakcija možda stvara naslage koje zapušavaju filter – rekao je on.
Toalet na Orionu je sličan onom na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali ovo je prvi put da se koristi u misiji sa posadom u dubokom svemiru.
Astronauti misije Apolo nisu imali toalet i koristili su posebne vrećice za otpad.
Na letelici Orion, koja ima prečnik od pet metara i visinu od nešto više od tri metra, toalet se nalazi ispod poda — to je jedino mesto na letelici gde astronauti mogu biti sami.
Tesan prostor toaleta je veoma bučan, pa astronauti moraju da zaštite uši. Sistem poseduje mehanizme za usisavanje kako bi se kompenzovala mikrogravitacija.
Fekalije se odlažu u vrećice za jednokratnu upotrebu koje se kompresuju i biće vraćene na Zemlju.
Lori Glejz, zamenica administratora Direkcije za razvoj istraživačkih sistema NASA, izjavila je:
– Čim ovo spustimo na Zemlju, moći ćemo da uđemo unutra i dođemo do samog korena problema.
Misija Artemis II je prvi let ljudske posade do orbite Meseca posle više od pola veka. Ime programa Artemis odabrano je jer je starogrčka boginja Artemida (na engleskom Artemis) sestra bliznakinja boga Apolona (na engleskom Apollo), po kome je nazvan uspešni program lunarnih ekspedicija šezdesetih i sedamdesetih godina.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
BONUS VIDEO
