Proizvodnja organskog povrća u ekspanziji na gazdinstvu kod Anabel Vlček u Pivnicama kod Bačke Palanke
Gazdinstvo Anabel Vlček u Pivnicama kod Bačke Palanke gaji više od 20 vrsta povrća na 20 hektara otvorenog polja i 11 plastenika
Sezona organske proizvodnje povrća je bolja u poređenju sa prethodnom godinom
- Nada Matić Novinarka Blic Biznisa
Gazdinstvo organske proizvodnje Anabel Vlček u Pivnicama kod Bačke Palanke jedno je od većih te vrste kod nas jer na čak 20 hektara na otvorenom polju i u 11 plastenika gaji više od 20 vrsta povrća.
Foto: Shutterstock / Ringier
Dobar deo posla na otvorenom prostoru ovog proleća Anabel je uz pomoć sezonskih radnika već završila. Posađen je krompir, beli i crni luk, šargarepa, peršun, pasulj, tikvice, a od 15 maja rasađivaće blitvu.
Blic preporučuje
Iz plasteničke proizvodnje dospela je salata, blitva, spanać, keleraba, brokoli... i u odnosu na lane, Anabel kaže za “Dnevnik” da joj se čini da je ovog proleća sezona bolja. Uspeli su lakše da zaštite povrće od potencijalnih bolesti i da bolje organizuju proizvodnju. Imaju povrća u količinama koje odgovaraju potrebama tržišta jer su lane imali viškove koje nisu uspeli da prodaju.
Foto: Shutterstock / Ringier
Domaći voćni sokovi
Mada je gazdinstvo Anabel Vlček jedno od najvećih, naša sagovornica ističe da svake godine širi proizvodnju. Bave se i preradom. – Od viškova voća naših kolega organskih proizvođača prerađujemo voće u ceđene sokove, bez dodataka šećera i konzervansa i prodajemo kao domaće proizvode od organskog voća. Ali ih ne sertifikujemo zato što je sertifikacija skupa.
– Organizovali smo proizvodnju da povrće možemo sve da prodamo – istakla je Anabel Vlček. – Bili smo u kontaktu sa kupcima i čuli šta bi u kojem delu godine voleli da kupe, i sada smo količine prilagodili njihovim željama, pošto je organska proizvodnja skupa. Zahteva puno ručnog rada pa se mora voditi računa o svakom dinaru jer nisu samo dnevnice sezonaca visoke već su skupi i preparati za zaštitu povrća, seme, a i sertifikacija povrća koja se radi svake godine i košta od 2.000 do 3.000 evra. Kontrolori dolaze obično tokom maja i juna i nadgledaju i samu proizvodnju i administaraciju i treba spremiti novac da bi se dobio sertifikat zdrave hrane bez hemije.
Foto: Shutterstock / Ringier
I mada Anabel Vlček ističe da su podsticaji veliki u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, jer po hektaru iznose 63.000 dinara, u suštini, taj novac pokriva samo deo troškova.
– Pojedine opštine i gradovi svake godine izdvajaju novac iz budžeta za lokalne proizvođače organske hrane kako bi podsticali razvoj lokalne ekonomije i tim proizvođačima taj novac dobro dođe da sasvim pokriju troškove proizvodnje. Ali, nažalost, taj primer ne slede sve lokalne samouprave. Na sreću, postoje podsticaji koje daje Pokrajina svake godine i na njihovim konkursima gazdinstvo učestvuje da bi obezbedilo mehanizaciju po povoljnim uslovima. Mašine su nam potrebne da bi se posao brže odvijao, premda u nekim periodima proizvodnje je potreban ručni rad i sezonska radna snaga.
(Izvor: Dnevnik)
Bonus video:
