Kako sa decom razgovarati o ratu i stradanjima: Koliko god da ih štitite, STRAŠNE SLIKE dolaze do njih, a onda i pitanja

U svetu punom ratnih sukoba teško je zaštititi decu od potresnih slika, nemoguće je da to ne vide na televiziji ili na internetu. Kako sa njima razgovarati na temu ratova i stradanja?

Zašto je važno ne ignorisati temu sukoba

Deca koja prolaze kroz najnoviji rat na Bliskom istoku ili gledaju slike sukoba možda će trebati pomoć da shvate događaje koji su uznemirujući čak i za mnoge odrasle. Izloženost ratu, čak i indirektna, može uticati na to kako deca razmišljaju, osećaju se i ponašaju, prema mišljenju stručnjaka za mentalno zdravlje.

Dečji psiholozi i stručnjaci za razvoj podstiču roditelje da razgovaraju sa svojom decom, odvoje vreme za razgovore prilagođene uzrastu i isprave dezinformacije bez ulaska u previše detalja.

– Ponekad odrasli misle da ako ne pričaju o nečemu što je teško, to ne postoji. Ali znamo da to nije stvarnost u životima dece – rekla je Rebeka Smit, globalna šefica zaštite dece u organizaciji “Save the Children”.

Prema njenim rečima, ignorisanje ili izbegavanje teme sukoba može dovesti do toga da se deca osećaju izgubljeno, usamljeno i uplašeno. … Neophodno je imati otvorene i iskrene razgovore sa decom kako bismo im pomogli da obrade ono što se dešava.

Stvorite siguran prostor, zatim slušajte i potvrdite osećanja

Stručnjaci preporučuju da se krene od onoga što dete možda zna o dešavanjima u Ukrajini, Gazi, Iranu, Izraelu, Sudanu ili drugim delovima sveta, pre nego što pokušate da se pozabavite osećanjima straha, tuge, besa ili anksioznosti.

Neka deca možda ne znaju da su sukobi eskalirali između Sjedinjenih Država i Izraela s jedne strane i Irana i njegovih saveznika s druge. Druga deca mogu biti svesnija nego što njihove porodice misle i potiskivati svoja osećanja. Deca koja posećuju ili žive u zemljama Bliskog istoka koje su direktno pogođene, videla su oružje kako osvetljava nebo i možda poznaju ljude koji su poginuli ili su morali da napuste svoje domove.

– Za neku decu, gde su sada rakete vidljive na nebu, ovo može biti potpuno novo i zastrašujuće iskustvo – rekla je Smit.

Dodaje da kada se ovakvi događaji dese, oni narušavaju osećaj sigurnosti deteta i porodice.

Odrasli moraju biti strpljivi i reći deci da su tu za njih

Kako je objavio AP, da bi pomogli deci da obrade svoja osećanja, odrasli kojima deca veruju takođe moraju da brinu o sebi. Preporuke Nacionalne mreže za traumatski stres kod dece navode da deljenje sopstvenih osećanja sa decom može biti prilika da se prenesu lična uverenja i vrednosti o tome kako treba postupati prema drugima. Ključ je da ne pretpostavljate šta deca možda misle ili osećaju.

Ako deca ne žele da razgovaraju ili nisu spremna, stručnjaci savetuju odraslima da budu strpljivi i kažu deci da su tu za njih.

– Neophodno je poštovati detetovu sposobnost da odbije komunikaciju, njihovu sposobnost da ne pričaju ili ne govore o nečemu. Jer mogu imati svoja osećanja, svoja stanja, koja možda ne žele da podele – rekla je dečja psihološkinja Natalija Sosnovenko koja radi sa organizacijom “Voices of Children” i pruža psihološku podršku i dokumentuje iskustva dece u Ukrajini tokom višegodišnjeg rata sa Rusijom.

Neka deca mogu podeliti šta su videla ili čula, kako se osećaju ili postaviti pitanja kada im se pruži prilika. Stručnjaci kažu da tada odrasli treba da potvrde njihova osećanja i iskreno objasne šta se dešava, uzimajući u obzir njihov uzrast i nivo zrelosti.

Vodite računa o uzrastu, to određuje tok razgovora

Američka psihološka asocijacija preporučuje da se deci daju osnovne, uzrastu prilagođene informacije o ratu i sukobima, kao i da se razgovara o uznemirujućim slikama, naslovima ili razgovorima kojima su bila izložena, bez ulaska u detalje koji bi ih mogli nepotrebno uznemiriti. Ali na kraju, roditelji najbolje poznaju svoju decu, kažu stručnjaci.

Porodice koje imaju rodbinu u regionu možda će morati da odvoje dodatno vreme da razgovaraju o bezbednosti svojih bližnjih i prijatelja, kao i o teškoći neizvesnosti. Porodice koje žive u regionu same možda treba da imaju plan šta da rade ako dođe do razdvajanja. Stručnjaci iz “Save the Children” savetuju da plan bude jednostavan i da se vežba smireno.

U zavisnosti od uzrasta, neka deca mogu razumeti ideju da se dve zemlje bore. Ali, mala deca koja žive u inostranstvu možda ne mogu da razlikuju ono što vide na ekranu od onoga što se dešava u njihovoj blizini. Za decu u SAD, rat sa Iranom može izgledati mnogo bliže nego što jeste ako često gledaju slike na televiziji ili društvenim mrežama, što znači da im može biti potrebna dodatna uveravanja da su bezbedni.

Starija deca verovatno razumeju rat i njegove posledice, što znači da mogu biti zabrinutija i imati više pitanja, navodi Američka psihološka asocijacija. Odrasli mogu razmisliti o tome da se fokusiraju na ono što je pod njihovom kontrolom i daju deci određenu autonomiju, kao što je podrška humanitarnim naporima, informisanje i borba protiv dezinformacija.

“U redu je reći da ne znaš”

UNICEF, agencija Ujedinjenih nacija koja pruža humanitarnu pomoć i dugoročnu podršku deci širom sveta, kaže da je u redu ne znati sve odgovore.

U Libanu su neke porodice od subote potražile utočište u zgradi škole. Nora Ingdal, direktorka “Save the Children” za Liban, kaže da deca tamo postavljaju mnoga pitanja o razlozima sukoba i kada bi se stvari mogle vratiti u normalu.

– Jedna devojčica se držala za majku, gledala je u nju i pitala: Mama, zašto se bore? Zašto nas napadaju? Majka me pogleda, ali nema odgovor. Onda pita: Kada ćemo ići kući? Opet, majka me pogleda. Rekla sam joj: U redu je reći da ne znaš, ne možeš ništa da garantuješ, ali ja sam ovde sa tobom – rekla je Ingdal.

Ograničite nepotrebnu izloženost i iskoristite priliku za učenje

Iako neke globalne organizacije smatraju da deca treba da budu svesna onoga što se dešava u svetu, stručnjaci kažu da odrasli i dalje imaju odgovornost da zaštite decu i ograniče nepotrebnu izloženost.

Roditeljima se savetuje da obrate pažnju na to koliko su deca izložena vestima. Što je dete mlađe, to bi trebalo manje da bude izloženo, prema Nacionalnoj mreži za traumatski stres kod dece.

Neke organizacije preporučuju da se vesti potpuno isključe ili da se ograniče razgovori o uznemirujućim događajima sa drugim odraslima ako deca mogu da čuju. Druge preporučuju da se ova prilika iskoristi za edukaciju dece o važnosti vesti, gde pronaći tačne informacije i kako prepoznati kada nešto nije istinito ili je obmanjujuće.

“Save the Children” savetuje starateljima da pokažu odgovorno digitalno ponašanje, podstaknu decu da ne šire štetne ili uznemirujuće informacije i podsete ih da dvaput razmisle pre nego što podele sadržaj koji je možda netačan ili emotivno uznemirujući.

Važno je da staratelji dece koja žive u zonama sukoba zapamte da neka deca ne znaju za vreme pre rata i nemaju mogućnost da se isključe iz onoga što se dešava oko njih, rekla je Sosnovenko. Tada profesionalna pomoć može podržati razgovore i edukaciju.

– Tokom rata, promenio se tip ljudi koji nam se obraća. Zahvaljujući tome što se psihološka kultura stanovništva poboljšava, ljudi su počeli da shvataju da je terapija važna. Danas je pomoć psihologa potrebna većini ljudi, pa i deci – rekla je Sosnovenko.

(APNEWS)