“Palila sam slike u kadi, umalo sam ZAPALILA CEO STAN” Ispovest Sajsi MC o poslu i ćerki koju je dobila u 41. godini: “Sa njenim dolaskom sve se promenilo” (VIDEO)

Ovih dana je Ivana Rašić Trmčić, poznatija pod pseudonimom Sajsi MC objavila svoju prvu knjigu poezije “Šta žulja zgrade?“, koju opisuje kao lični presek dugogodišnjeg pisanja.

Poznata reperka kaže da je došlo krajnje vreme, posle toliko godina pisanja i vođenja dnevnika i toliko ispunjenih svezaka koje su se gomilale da objavi svojevrsni poetski dnevnik.

– Osetila sam potrebu da se napravi presek i da te pesme konačno budu u ovom obliku, a ne samo audio-zapis. Namerno sam, kada sam radila selekciju, izbegavala teme koje sam često koristila u muzici. Sve te pesme sam sklonila po strani i birala samo one koje do sada nisam adresirala, ni kao probleme ni kao neke lične stvari. Bilo mi je važno da se motivi ne ponavljaju i da pesme ne liče na one na koje je publika već navikla. Htela sam da se to razdvoji – priča za “Blic” Sajsi MC.

Posebnu pažnju privlači vizuelni identitet knjige. U njoj nema fotografija, iako su pojedini delovi obeleženi rukopisom, što daje dodatnu intimnu notu. U pesmi “Fotografije sporo gore” objašnjava da svoje fotke spaljuje.

– Da ne ulazimo u to zašto spaljujem fotografije, to je malo dublja tema. Ali jesam to zaista radila, nekoliko puta u kadi. Zamalo zapalila stan i oštetila kadu. Upravo iz tog direktnog iskustva, a ne iz neke zamišljene situacije, imala sam potrebu da napišem pesmu. Fotografija može da bude neka vrsta moje destrukcije i autodestrukcije, ali i sredstvo da procesuiram bol, bes ili bilo koju emociju koju ne želim da me opseda.

Dovoljno sam eksplatisala sebe

Odluku da u knjizi uopšte ne koristi fotografije objašnjava i svojim javnim imidžom.

– Moj lik je već dovoljno dominantan u mojoj muzičkoj karijeri. Stavljati fotografije ovde bilo bi potpuno nepotrebno. Dovoljno sam eksploatisala sebe. Ovo je sada neki sloj mene kome lice nije potrebno.

U pesmi „I harizma i čaj“ posebno mesto zauzima njena sestra Tijana, koja je, kako ističe, jedna od najvažnijih osoba u njenom životu i radu.

– Još dok je bila tinejdžerka, izgradila sam odnos koji je, osim sestrinskog, i poslovni. Imamo više slojeva i nivoa. Ona je uključena u svaku poru mog života. Nije u početku želela da se bavi muzikom, studirala je poljoprivredu, ali sam je vodila sa sobom na probe i žurke, kao svoju drugaricu, da vidi razne scene i događaje. Danas je jedan od najdominantnijih likova, i u pesmama i u mom radu. Čak i kada nije vokalno prisutna, uključena je u ceo proces, od pisanja do snimanja, daje sugestije i prati sve od početka do kraja – priča ona.

Iako poezija nije Tijanino primarno interesovanje, podrška sestre nije izostala.

– Poezija nije njeno polje koje je posebno zanima, jer je pre svega muzičarka. Ali bila je presrećna. Mislim da je ova zbirka još jedna stvar kojom ona može da se ponosi na sestru.

Govoreći o poruci koju šalje kroz stihove, autorka naglašava da je u pitanju širok spektar tema, ali sa jasnim zajedničkim imeniteljem.

– Teško je to obuhvatiti jednim odgovorom, jer ima raznih tema. Mislim da se baza ovih pesama zasniva na deljenju intime sa publikom. Bilo mi je važno da se povežemo, bez obzira na to da li neko prolazi kroz iste stvari, da jednostavno podelim iskustvo. Ovde ima pesama od 1999. do 2026. godine i želela sam to da podelim, jer je to način na koji se povezujem sa ljudima, pored muzike. Ovo je neki novi nivo koji sam osetila da treba da dam. Možda se publika zasitila verzije mene koju zna godinama, ali ja volim da dajem još.

Svesna je da knjiga neće nužno dopreti do svih njenih slušalaca, ali u tome vidi priliku za novu publiku.

– Tome sam se nadala. Znam da neće svi moji fanovi uzeti ovo da čitaju, jer teme nisu iste kao u muzici. Tamo su često komercijalnije, a ovde to nije slučaj. Jedan od motiva mi je bio da dođem do publike koja možda nije razumela moj muzički rad, ali će razumeti ovo, jer im je bliže.

“Prilično dobro reagujem na kritike”

Pošto je na javnoj sceni prisutna godinama, Sajsi MC naučila je da se nosi sa kritikama i da ih posmatra kao neizbežan deo svog posla.

– Prilično dobro reagujem na kritike. Mislim, zaista prilično dobro. Moja pozicija na javnoj sceni i iskustvo koje sam stekla omogućili su mi da razvijem mehanizme da se sa tim nosim na zdrav način. To je nešto što svako ko je u javnosti mora da prevaziđe. Još na početku sam shvatila da ne smem da dozvolim da me negativna kritika blokira niti da utiče na moj kreativni proces u smislu da se menjam prema tuđim očekivanjima. Moj bunt mora da bude autentičan, jer jedino tako mogu da budem srećna. Bila sam svedok da su ljudi, čak i talentovaniji od mene, odustajali od karijere jer nisu imali mehanizam da se izbore sa negativnim reakcijama javnosti. Zbog toga smo ostali uskraćeni za mnoge autore. To sam pažljivo posmatrala i shvatila da moram da budem jača od toga. Kritike nisu strašne, a kada su konstruktivne, njih treba čuti. Ne mogu da kažem da sam ih uvek poslušala, ali svakako ih uzimam u obzir – mišljenja je reperka.

Tata je moj životni uzor

Govoreći o svojim počecima, ističe da joj je otac Jovan Rašić, osnivač grupe “Generacija 5” bio važan životni uzor, ali ne i direktan muzički mentor.

– Životni uzor svakako. Muzički, nije se mešao. Procenio je da bi bilo nefer da utiče i ostavio mi slobodu da sama istražujem. Mislim da je to jedan od najboljih poklona koje roditelj može da pruži, da se drži po strani i ne pokušava da napravi svog klona. Poštovao je moju ličnost i moj tempo razvoja. To je, po mom mišljenju, jedna od najtežih stvari u roditeljstvu, odoleti potrebi da dete oblikuješ po sebi.

Iako se njen otac povukao iz aktivnog bavljenja muzikom, ideja o zajedničkom nastupu joj je bliska.

– To bi bilo lepo. On je neko ko presluša sve što radim i daje najviše kritika. Iskreno, nisam mogla da poželim boljeg roditelja. Nikada mi se nije mešao u smislu da nešto zabranjuje ili ocenjuje kao previše rizično. Uvek mi je davao slobodu da idem i u ekstrem ako želim. Nikada nisam imala opterećenje šta će roditelji reći, a kada toga nema, onda vas mnogo manje opterećuje i mišljenje okoline.

Dobila dete u 41. godini

Balans između privatnog života i karijere, posebno nakon što je postala majka, potpuno se promenio.

– Ranije mi je bilo mnogo lakše da balansiram jer sam sama određivala kada i koliko radim. Sa dolaskom kćerke Nataše sve se promenilo. Uvela sam radnu etiku koju ranije nisam imala, jer nije bilo potrebe za nekim strogim režimom. Sve je bilo spontano, pesme su nastajale i objavljivane kada ja poželim. Sada postoji plan. Dok je ona u vrtiću, završavam sve obaveze. Upravo zahvaljujući tome nastala je i knjiga “Šta žulja zgrade?”. Tada sam prvi put ozbiljno sela za laptop i prekucavala tekstove, jer ranije nisam ni koristila računar na taj način.

Govoreći o svojoj trogodišnjoj kćerki, kroz osmeh primećuje da već sada reaguje na njenu muziku.

– Reči još ne sluša, ali melodiju da. Kao i sva deca, reaguje na brže ritmove. Jednom smo sestra i ja pustile jednu baladu, sporu i tužnu, dok je bila beba, i rasplakala se. Deca jednostavno bolje reaguju na energične pesme, tako da takve sada i puštamo.

Kada se reflektori ugase, priznaje da se njena privatna ličnost značajno razlikuje od one na sceni.

– Dosta se razlikujem. Scena je moja večita inspiracija, performans i nastup su suština onoga što radim. Tu dobijam ogromnu snagu. Nekada sam čak namerno izlazila na binu bez plana, da ne znam šta će se desiti i da iznenadim samu sebe. U tim trenucima doživela sam neke od najblistavijih iskustava, koje nikada ne bih mogla unapred da osmislim. Naravno, dobro je imati pripremljen nastup, ali ono što se desi spontano, to je neprocenjivo. To su često jednostavne stvari, ali ono što autor tada proživljava ne može ničim da se zameni – smatra Sajsi MC.

U svom umetničkom izrazu, muzičarka jasno postavlja granice, ne po spoljnim pravilima, već po ličnom osećaju odgovornosti i autentičnosti.

– Ne obrađujem teme za koje nisam sigurna da mogu da ih obradim na pravi način. Postoje stvari za koje nisam dovoljno stručna, niti znam dovoljno da bih ih pretvorila u pesmu. Moj kriterijum je da ja budem zadovoljna i da to meni bude vredno. Na primer, ne bih se bavila dnevnom politikom u tom banalnom smislu, ali se politike svakako dotičem.

Kada je reč o granicama provokacije i šoka, priznaje da se oslanja na unutrašnji osećaj.

– Postoji taj unutrašnji kompas kojim opipavam teren, da li bi neka sledeća nijansa bila suvišna ili ne. Ne mogu tačno da kažem gde je granica, ali mi je važno da nikada ne idem na uštrb pojedinca. Ne prozivam ljude, to mora da bude neka šira pojava.

Moram da provedem bar dva sata u šetnji

Iako joj je muzika životni poziv, vreme van nje koristi za jednostavne, ali važne stvari.

– Šetam. Nisam neki sportski tip, ali mi je potrebna fizička aktivnost, i gotovo svakog dana moram da provedem bar dva sata u šetnji. Upravo u tim trenucima pronalazim inspiraciju. Tako punim baterije, ali i završavam pesme, zapisujem ideje i posmatram svet oko sebe. Te stvari, zidove, grafite, razgovore ljudi, ne bih mogla da primetim iz kola ili sedeći kod kuće.

Kada treba da opiše sebe u tri reči, bira izraze koji jasno oslikavaju njen karakter.

– Ambiciozna, ali samo za stvari koje me pokreću. Neko bi rekao prepotentna, ja se time i dičim. I egoistična, ali ne u negativnom smislu.

Svesna je i da publika često ima pogrešnu sliku o njoj, ali to, kako kaže, nije slučajno.

– I verovatno je to zato što ja želim da misle tako – zaključuje ona.

Kada je reč o planovima, ne odstupa od kontinuiteta stvaranja.

– Muzika ne sme da stane. Ovih dana izlazi spot za novu pesmu “Kada prođe sve”. Nadam se i nastavku knjige poezije.

Na pitanje o daljim ambicijama, otkriva i jednu skrivenu želju.

– Roman bi bio jako zanimljiv. To je neka moja tiha želja – otkriva umetnica kroz osmeh.