ORBAN BIO UZ NAS, HOĆE LI I TUSK? Poljska preuzela predsedavanje Savetom EU: Evo šta Srbija može imati od toga

Poljska je preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije od Mađarske

Poljska je od Mađarske preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije (EU), a tokom kojeg se očekuje otvaranje klastera 3. Pitanje je: kakve su Srbiji i regionu šanse za dalje EU integracije i šta možemo da očekujemo od predsedavanja Varšave. Analitičari kažu da neće davati popuste, ali da će želeti da podstaknu priču o proširenju.

Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije pri OEBS-u, kaže za “Blic” da će Poljska imati želju da da zamajac priču o proširenju.

– Treba imati u vidu da je Poljska deo Višegradske grupe, da je prošla rigorozan put ka EU i uspešan primer države članice koja je izuzetno napredovala i sigurno će želeti da to iskustvo prenese na države Zapadnog Balkana i podstakne ih da se njihov status unapredi kako bi priča Zapadnog Balkana o proširenju postala realnija – ukazuje Latinović.

Miloš Pavković, saradnik Centra za evropske politike, kaže za “Blic” da postoji prostor za napredak.

– Poljska je uverila zainteresovane strane i javnost na Zapadnom Balkanu da neće biti primene “dvostrukih standarda” u procesu proširenja EU, čime se garantuje da proširenje na Istok neće imati prioritet u odnosu na Jugoistok. U tom kontekstu, pozitivni odnosi između Beograda i Varšave, dodatno ojačani nedavnom državnom posetom Donalda Tuska Beogradu, pružaju novu perspektivu za napredak Srbije na putu ka članstvu u EU. Uprkos postojećim razlikama i neslaganjima, posebno u oblasti spoljne politike, čini se da postoji prostor za konstruktivan napredak – rekao je za Pavković za Juronjuz.

Poljska je predsedavanje Savetom EU preuzela 1. januara i biće na njenom čelu do 30. juna ove godine. Uoči preuzimanja štafete, najavila je da će podržati aktivnosti koje jačaju evropsku bezbednost u svim njenim dimenzijama – spoljnoj, unutrašnjoj, ekonomskoj, informacionoj, energetskoj, prehrambenoj i zdravstvenoj.

“Izazovno!”

“Izazovno”, reč je kojim je poljsko predsedavanje opisala Kamila Duda-Kavecka, otpravnica poslova poljske ambasade u Srbiji. Takođe, istakla je da je proširenje EU i za Poljsku, kao i za druge zemlje članice, proces koji je zasnovan na zaslugama.

– Ne može biti napretka bez zasluga, bez koraka koje su preduzele zemlje kandidati – navela je Duda-Kavecka.

Dva meseca ranije, prilikom boravka u Beogradu, Tusk je poručio da “Poljska podržava evropski put Srbije i bez Srbije Evropska unija nije kompletna”.

– Ja sam danas u Beogradu i kasnije ću tokom predsedavanja EU govoriti da ne postoje nesporazumi i problemi koje ne bismo bili u stanju da rešimo na nivou Srbije i EU i da ne postoji ništa što bi predstavljalo prepreku proširenju – naglasio je Tusk.

Imajući sve to u vidu, Latinović kaže da Varšava sigurno neće davati popuste Beogradu na putu ka EU, insistiraće na ispunjavanju kriterijuma, ali i da ima ambiciju da pomogne.

– Ne sme se zaboraviti i nacionalna dimenzija, njenog odnosa sa Rusijom, i da neće blago gledati na one države regiona koje nisu ispunile kriterijume, uveli sankcije Rusiji – napominje Latinović.

“Odnosi sa Prištinom izazovi”

U skladu sa tim, Pavković je rekao da sa Poljskom na čelu, Srbija će verovatno imati prijemčivog i podržavajućeg sagovornika. Međutim, kako je naglašeno opreznim izjavama poljskog predstavnika u vezi sa vremenskim okvirom za otvaranje klastera 3, ovo pitanje ostaje uslovljeno kredibilnim dokazom posvećenosti Srbije i njenom sposobnošću da iskoristi ovu priliku.

– U svetlu nedavnih protesta i rastućih tenzija sa Prištinom, ključno je odgovoriti na skepticizam pojedinih zemalja članica EU, pre svega Holandije i baltičkih država. Ukoliko rukovodstvo Srbije zaista krene u obračun sa korupcijom, kako je to najavio nedavno predsednik Vučić, to će svakako poslati pozitivnu poruku državama članicama EU u kontekstu jačanja vladavine prava. S druge strane, odnosi sa Prištinom predstavljaju posebno izazovan segment jer ne zavise isključivo od Beograda, a dinamika odnosa je nepredvidiva u poslednjih nekoliko godina – istakao je Pavković.

Što se tiče Zapadnog Balkana i predsedavanja EU, Mađarska se ima čime pohvaliti:

– Održane su dve međuvladine konferencije između Evropske komisije i vlade Albanije, u oktobru i decembru 2024. godine, a Albanija je uspela da za svega nekoliko meseci otvori dva klastera (klaster 1 i klaster 6).

– Uz to, Crna Gora je zatvorila 3 poglavlja u pregovorima u decembru na međuvladinoj konferenciji, i time se značajno približila cilju članstva, za koje se nada da može dostići do 2028. godine.

Što se tiče Srbije, Mađarska je inicirala više susreta, nakon kojih je Savet EU za opšte poslove odobrio zaključke o proširenju, kojim je prihvatio procenu Evropske komisije da je Srbija spremna za Klaster 3, a pitanje njegovog otvaranja biće, kako je navedeno, razmotreno na osnovu daljeg napretka, posebno u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Srbija je pozvana da dostavi svoje pregovaračke pozicije za Poglavlja 16 i 19 u okviru Klastera 3 o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi mogao da bude otvoren u januaru ili februaru.

Moto: “Bezbednost, Evropo!”

Moto predsedavanja biće “Bezbednost, Evropo!” koji, kako je ranije rekao poljski ministar za poslove EU Adam Šlapka, odražava trenutne izazove sa kojima se kontinent suočava. Logo poljskog predsedavanja, čiji je autor Ježi Janiševski, biće poljska zastava spojena sa slovima EU, što predstavlja posvećenost Poljske EU, njenom dve decenije dugom članstvu u bloku, učešću u evropskim poslovima i njenu ambiciju da postavi nove pravce politike EU, posebno kada je reč o bezbednosti kontinenta.