ISTA TAKTIKA KAO PRE INVAZIJE NA UKRAJINU?! Ovo bi mogao da bude jasan znak da se Putin SPREMA ZA NAPAD NA NATO

Grad Narva u Estoniji, na samoj granici sa Rusijom, mogao bi da bude meta ruskog predsednika Vladimira Putina ako bi potencijalno naredio invaziju na teritoriju NATO saveza, tvrde analitičari. Budući da 85 odsto stanovništva Narve čine etnički Rusi, to je izazvalo strah da bi Moskva mogla inscenirati napad pod istim izgovorom koji je koristila u Ukrajini, tvrdeći da je potrebno “da zaštiti” ljude sa ruskog govornog područja od progona.

Estonska platforma za borbu protiv propagande “Propastop” u martu 2025. godine izvestila je da grupa naloga na društvenim mrežama širi ideju o stvaranju takozvane “Narvske Narodne Republike” (NNR), namerno koristeći retoriku koji je Moskva upotrebila da opravda svoju podršku “narodnim republikama” Donjecka i Luganska pre nego što je 2022. pokrenula punu invaziju na Ukrajinu. Na te naloge su potom reagovali estonski premijer Kristen Mihal, obaveštajne službe i međunarodni mediji. Ali ko stoji iza njih – i šta zapravo žele – ostaje nejasno.

Ovi nalozi postoje na Telegramu, TikToku i ruskoj platformi VK, a u objavama se poziva na autonomiju estonskog okruga Ida-Viru, u kojem se nalazi Narva. Anonimni administratori tvrde da je autonomija neophodna za očuvanje ruskog identiteta u regionu.

Objavljuju takođe simbole NNR-a, uključujući predloženu zastavu i grb, uz militarističke mimove. Jedan od njih, pod nazivom “Dnevni raspored narvske milicije”, iznosi šaljivi plan: zauzeti Narvu u 9.00 ujutru, osvojiti druge gradove u okrugu Ida-Viru do 15.00, a dan završiti koncertom proruskog blogera i repera Akima Apačeva u 20.00.

“Širenje ovakvih ideja u estonskom informacionom prostoru efektivno normalizuje retoriku o otcepljenju dela zemlje i separatizmu”, zaključio je “Propastop”.

Scenario iz Luganska i Donjecka

Otkrića “Propastopa” brzo su privukla pažnju novinara i političara. Najčitaniji estonski medij “Delfi”, izvestio je o priči. Premijera Kristen Mihal opisala je to kao rusku informacionu operaciju, dok je ministar spoljnih poslova Margus Cahkna naglasio da je Narva “bila i ostaće estonski grad”.

Estonska Služba unutrašnje bezbednosti okarakterisala je projekat NNR kao “jednostavan i jeftin” informacioni napad usmeren na podrivanje jedinstva estonskog društva, upozoravajući da učešće “može imati krivične posledice”.

Priča se proširila i van Estonije. O tome su izveštavali brojni ruski mediji, kao i nemački “Bild”, koji redovno izveštava o ratu u Ukrajini. Izvor iz estonske obaveštajne službe rekao je za “Bild” da krajnji cilj kampanje NNR ostaje nejasan, ali da bi mogao biti priprema terena za potencijalnu rusku invaziju na Estoniju – slično kao u Ukrajini, gde je Rusija podržala stvaranje “narodnih republika” u Lugansku i Donjecku 2014. pre nego što je 2022. pokrenula punu invaziju.

Nemački vojni ekspert Karlo Masala rekao je da su trupe NATO-a stacionirane u Estoniji, da su raspoređene oko 180 kilometara zapadno od Narve, i sugerisao da bi premeštanje dela kontingenta direktno u grad moglo da posluži kao odvraćanje.

Nisu svi saglasni da kampanja zaslužuje toliku pažnju. Indrek Kisler, šef uredništva radijskih vesti estonskog javnog servisa ERR, smatra da su novinari i političari posvetili previše pažnje onlajn kampanji, pretvarajući marginalnu temu u ozbiljnu, piše ruski portal “Meduza”. Prema njegovim rečima, treba razlikovati “smeće od stvarno opasnih pretnji”.

“Propastop” se nije složio, tvrdeći da je ćutanje o separatističkom sadržaju pogubno.

Pokušaj prikupljanja novca i regrutovanja članova

U svakom slučaju, nakon “Propastopove” objave i kasnijeg medijskog izveštavanja, Telegram kanal NNR je dobio nove pratioce. “Propastop” je naveo da je u vreme prvobitnog izveštaja imao između 60.000 i 70.000 pratilaca, a dosad je taj broj već premašio 800.000.

Usred povećane pažnje, administratori kanala su pojasnili svoje ciljeve:

• “Ne zalažemo se za otcepljenje Narve ili okruga Ida-Viru od Estonije”
• “Podržavamo autonomiju – ili bar za izjednačavanje prava ljudi ruskog porekla bez estonskog državljanstva sa pravima estonskih građana”
• Istovremeno su počeli da traže donacije, dodajući: “Nažalost, nismo projekat Kremlja”

Uprkos rastu popularnosti kanala, estonske novine “Posttajms” zaključile su da je to “ništa drugo do loše izvedena informaciona operacija”. Novinari su do tog zaključka došli predstavljajući se kao pristalice NNR i komunicirajući sa administratorima kanala, koji su ih ohrabrivali da regrutuju druge i dele štampane letke. List je zaključio da je reč o amaterskom, samofinansiranom projektu.

Ko tačno stoji iza naloga NNR i dalje nije jasno. “Posttajms” je naveo da se grupa NNR na VK ranije zvala Blindazh 78 – isto kao i Telegram kanal sa objavama o ruskom ratu protiv Ukrajine i nostalgijom za Sovjetskim Savezom, sa očiglednim vezama sa Sankt Peterburgom. Taj kanal je anoniman, iako se nekoliko ranih objava pripisuje muškarcu koji se predstavlja kao Ilja Bojkov. Medij nije naveo ko je on niti da li je povezan sa nalozima NNR.

“Posttajms” izveštava da se 2024. pojavio Telegram kanal “Latgalska Narodna Republika”, koji se zalagao da istočni letonski region Latgalija postane deo Rusije. Medij “Vot Tak” je otkrio da ga vode korisnici iz Rusije i Belorusije. Kanal je od tada preimenovan, njegovi pratioci su uklonjeni, a objave izbrisane.

Nezakoniti referendumi

Ideja o “autonomiji” Narve nije nova. Gradske vlasti su 1993. pokušale da održe referendum o autonomnom statusu u okviru Estonije. Inicijativu je predvodio predsednik gradskog veća Narve Vladimir Čujkin, koji kao ruski državljanin više nije imao pravo da se kandiduje na estonskim izborima.

Potez je bio motivisan ne samo ograničenjima političkih prava stanovnika ruskog govornog područja, već i ekonomskim teškoćama ranih postsovjetskih godina. Prema lokalnim vlastima, učestvovalo je 54 odsto birača, a 97 odsto je podržalo autonomiju.

Sličan referendum održan je u Sillamaeu, drugom gradu u okrugu Ida-Viru, gde je izlaznost bila 60 odsto, a podrška autonomiji 98,6 odsto. Vrhovni sud Estonije oba referenduma je proglasio nezakonitim.

Indrek Tarand, koji je tada bio specijalni predstavnik estonske vlade u Narvi, kasnije je rekao da je pokušaj propao samo zato što nije bilo ruskih trupa na terenu – i zato što je sama Rusija bila zaokupljena unutrašnjim političkim borbama.

(Meduza)