ŽIVOT POSVETILA BORBI ZA PRAVDU Ko je žena koja je srušila tabue, izborila se za žrtve i stigla do Nobela za mir: “Silovanje više ne može biti trofej rata!”

Navanetem “Navi” Pilaj (85), visoka komesarka Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava i sudija Međunarodnog suda pravde, dobila je danas Nobelovu nagradu za mir, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.

– Norveški Nobelov komitet odlučio je da Nobelovu nagradu za mir za 2026. godinu dodeli Navanetem “Navi” Pilaj za njene napore u promociji mira i međunarodnog prava. Njena posvećenost univerzalnim pravnim principima i njen čvrst moralni kompas su konstante u njenoj dugoj karijeri. Rođena u porodici indijskog tamilskog porekla tokom aparthejda u Durbanu, u Južnoj Africi, Pilej je postala advokatica i pravna pionirka, suočavajući se sa dubokom strukturnom diskriminacijom, segregacijom i isključenošću – rekao je Jirgen Vatne Fidnes, predsedavajući Nobelovog komiteta koji je pročitao ime dobitnice.

Predsednik Nobelovog komiteta rekao je da je “ovogodišnja dobitnica je značajno proširila domet i uticaj međunarodnog prava”.

Pilaj se tokom dodele prestižnog priznanja našalila na račun američkog predsednika Donalda Trampa, koji silno želi ovo priznanje i sebe naziva mirotvorcem iako je započeo više ratova, a kojem je Nobelovu nagradu za mir poklonila prošlogodišnja dobitnica Marija Korina Mačado.

– Ako nastavite još malo da aplaudirate, možda ovu nagradu podelim sa Trampom – rekla je ona.

Među mogućim kandidatima nalazila se:

• Međunarodna svemirska stanica
• timovi za hitne slučajeve u Sudanu
• zagovornici prava dece u Ukrajini i dva najviša međunarodna suda
• kanadski premijer Mark Karni
• papa Lav XIV i udovica ruskog opozicionog lidera Julija Navaljna

Ko je Navi Pilaj

Navanetem “Navi” Pilaj je:

• advokatica
• univerzitetska profesorka
• prva žena koja je otvorila sopstvenu advokatsku kancelariju u Natalu (danas Kvadzulu-Natal) u Južnoafričkoj republici
• prva tamnoputa žena sudija u Visokom sudu u Natalu
• visoka komesarka UN za ljudska prava
• članica Nacionalne ženske koalicije u Južnoj Africi
• i saosnivačica međunarodne organizacije za ženska prava “Equality Now”

Rođena je 23. septembra 1941. godine u Klervudu, naselju u Durbanu, u pokrajini Natal. Studirala je na Univerzitetu u Natalu (danas Univerzitet Kvadzulu-Natal – UKZN), gde je 1965. stekla i diplomu pravnih nauka. Tokom studija pristupila je Pokretu za jedinstvo neevropljana (NEUM – danas poznatom kao Novi pokret za jedinstvo Južne Afrike), piše portal sahistory.org.za.

Po završetku studija, pravničku karijeru započela je pripravničkim stažom u Durbanu pod mentorstvom Narainsamija Tumbija Najkera. Najker je imao zabranu javnog delovanja i bio je u kućnom pritvoru kao član Južnoafričkog indijskog kongresa (SAIC) i Indijskog kongresa Natala (NIC).

Pilaj je 1967. postala prva tamnoputa žena koja je otvorila sopstvenu advokatsku kancelariju u pokrajini Natal. Pružala je pravnu pomoć aktivistima različitih političkih organizacija koje je hapsio režim aparthejda.

Početak uspešne karijere

U svom prvom slučaju nakon otvaranja kancelarije, zastupala je Filis Najdu, optuženu da se kao lice pod zabranom kretanja nije javila policijskoj stanici, dok je 1971. branila desetoricu članova NEUM-a optuženih po rigoroznom Zakonu o terorizmu. Pilaj je zastupala i svog – danas pokojnog – supruga Gebija Pilaja, koga je po istom zakonu privela tajna policija. Kroz ovaj proces javnosti su predočeni brutalni metodi torture kojima su u policijskom pritvoru bili izloženi politički zatvorenici.

Godine 1973. izborila se za istorijsku pobedu – pravo političkih zatvorenika na pravnog zastupnika. Sredinom sedamdesetih godina branila je uhapšene članove Pokreta crnačke svesti (BCM), među kojima su bili Sats Kuper i Strini Mudli.

Titula doktora pravnih nauka sa Harvarda

Na američkom Univerzitetu Harvard magistrirala je pravo 1982, a titulu doktora pravnih nauka stekla je 1988. godine.

Predavala je na Univerzitetu Kvadzulu-Natal i obavljala funkciju potpredsednice Saveta Univerziteta Durban-Vestvil. Nakon pada aparthejda 1995, imenovana je za vršioca dužnosti sudije Visokog suda Južne Afrike. Iste godine, Generalna skupština UN-a izabrala ju je za sudiju Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu (ICTR), gde je provela ukupno osam godina, od čega poslednje četiri (1999-2003) na funkciji predsednice Tribunala.

Tokom prve četiri godine rada ovog suda, Pilaj je bila jedina predstavnica ženskog pola među sudijama, što dodatno naglašava njen pionirski doprinos u međunarodnom pravosuđu. Odigrala je presudnu ulogu u donošenju presuda kojima je silovanje utvrđeno kao čin genocida, a postavila je i važne pravne presedane u oblasti slobode govora i propagiranja mržnje.

“Silovanje više ne može biti trofej rata”

Njen mandat u Tribunalu za Ruandu najviše ostaje upamćen po istorijskom procesu protiv Žan-Pola Akajesua, kojim je pravno utvrđeno da silovanje i seksualno zlostavljanje u ratnim uslovima predstavljaju oblike genocida.

– Od pamtiveka se na silovanje gledalo kao na ratni plen. Od sada će se ono tretirati kao ratni zločin. Želimo da pošaljemo jasnu i snažnu poruku da silovanje više ne može biti trofej rata – izjavila je Pilaj u jednom intervjuu.

U februaru 2003. godine izabrana je u prvi sastav sudija Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu, gde je raspoređena u Apelaciono veće. Iako je izabrana na šestogodišnji mandat, podnela je ostavku u avgustu 2008. kako bi preuzela novu dužnost u UN.

Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun predložio je 24. jula 2008. sudiju Pilaj za naslednicu Luiz Arbur na mestu visokog komesara za ljudska prava. Sjedinjene Američke Države su se, prema izveštajima, u početku protivile njenom imenovanju zbog njenih stavova o abortusu i nekim drugim pitanjima, ali su naposletku povukle prigovore.

Generalna skupština UN-a zvanično je potvrdila njeno imenovanje 28. jula 2008, a dužnost je preuzela 1. septembra iste godine. Mandat joj je 2012. produžen na još dve godine. Pilaj je bila peta osoba na funkciji visokog komesara za ljudska prava od osnivanja te službe.

Na meti kritika

Pilaj se našla na meti kritika kada je najavila da neće prisustvovati ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir u decembru 2010, koja je dodeljena kineskom disidentu Lju Sjaobou. Kina je tada pozvala države i međunarodne organizacije da bojkotuju svečanost. Njena kancelarija je odbacila optužbe da je poklekla pod pritiskom Pekinga, objašnjavajući da je dolazak bio nemoguć zbog ranije zakazanih obaveza povodom Svetskog dana ljudskih prava. Uprkos nedolasku, sudija Pilaj je javno zatražila da Lju Sjaobo bude pušten na slobodu “u najkraćem mogućem roku”.

U Južnoj Africi, kao članica Nacionalne ženske koalicije, dala je ključni doprinos unoseći odredbu o ravnopravnosti u ustav zemlje, kojom se najstrože zabranjuje diskriminacija po osnovu rase, pola, veroispovesti i seksualne orijentacije. Pored toga što je saosnivačica međunarodne organizacije “Equality Now”, aktivno je sarađivala sa brojnim organizacijama za zaštitu prava dece, pritvorenika, žrtava torture i porodičnog nasilja, kao i na unapređenju širokog spektra ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, piše sahistory.org.za.

BONUS VIDEO Donald Tramp priželjkuje Nobela za mir

(sahistory.org.za)