“SVEDOČIMO NASTANKU DVA POKRETA” Analitičari o jučerašnjim skupovima: “Jedan je započeo svoj život u Jagodini, a drugi nastaje iz relativno spontanih protesta”

Tokom demonstracija i šetnji na Novom Beogradu, ženska osoba se automobilom zaletela na okupljene građane, studente, nastavnike, profesore i udarila dvoje studenata u Ulici Jurija Gagarina, među kojima je jedna studentkinja povređena, a osoba koja je upravljala automobilom je privedena.

Za to vreme, u Jagodini je održan prvi skup povodom osnivanja Pokreta za narod i državu, na kome su, kako je najavljeno, uz predsednika Aleksandra Vučića, govorili i profesori, poljoprivrednici i drugi građani.

Dva pokreta

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević smatra da su protesti studenata i građana u gradovima širom zemlje.

– Studenti su pozvali građane da ih podrže i pozvali su ih na generalni štrajk, a protesti su izašli sa univerziteta i studenti su dobili neku vrstu dodatne legitimizacije – ističe Spasojević za RTS.

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić smatra da svedočimo nastanku dva pokreta.

– Jedan je započeo svoj život u Jagodini, a drugi nastaje iz relativno spontanih protesta – sumira dešavanja Vuletić.

Kaže da mu cilj skupova u Beogradu nije do kraja jasan.

– Blokade, štrajk, generalni štrajk, zaustavljanje saobraćaja su samo neke od metoda za postizanje određenih ciljeva. Ali ono što je meni još nepoznanica je suštinski cilj. Mi vidimo da mnogi akteri na neki način učitavaju i govore o tome šta su ciljevi. Mogu da pretpostavim da je zajednički imenitelj svega onoga što možemo da vidimo nezadovoljstvo, i u krajnjoj liniji smena sadašnje vlasti – kaže Vuletić.

Smatra da će se u narednom periodu, jer su se studenti do sada distancirali od političkih partija, verovatno pojaviti i neka politička grupacija koja bi mogla da artikuliše ciljeve pokreta.

Spasojević: Kriza unutar krize

Spasojević takođe smatra da su se studenti distancirali od političkih partija, ali da je reč o krizi unutar krize.

– Mi imamo studentske proteste i njihove zahteve, ali se sve to dešava unutar krize demokratskog poretka, a ona traje već neko vreme u Srbiji. Dakle, mi nemamo minimalnu demokratiju, nemamo izbore u punoj meri, imamo neregularnosti i to je sad neki kontekst koji određuje ono što se dešava unutar ove uže ili aktuelne krize koja je nastala u novembru i mislim da će ta dinamika odrediti zapravo i ono što će se dešavati u narednih nekoliko nedelja – kaže Spasojević.

Navodi da su studenti dobili ono što su, ako je to bilo pitanje, hteli.

– Pozvali su građane da ih podrže, a opseg podrške je zaista veliki i mislim da je važno što ta podrška izlazi iz univerzitetskih centara. Dakle, ne samo Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Videli smo velike proteste u Subotici, Čačku, Kraljevu, Užicu, tako da je to nešto što daje dubinu tom protestu i dubinu zahtevima i mislim da je to jako važno – ističe Spasojević.

Naglašava da će verovatno doći do podizanja daljeg pritiska.

– Mislim da sada pokušavaju da prošire protest i podršku, te da uđu u što više sektora. Dakle, ta ideja generalnog štrajka, ovo, naravno, nije sindikalni protest kao takav, ali nam to kaže šta oni žele. Oni su pozvali društvo da ih podrži i da kažu da je ovo važno. Mi stojimo iza zahteva i mi mislimo da je važno da se oni ispune u što većoj meri – zaključuje Spasojević.

Ističe da je jedan od problema i što već dugo ne postoje ravnopravni uslovi za vlast i za opoziciju.

– Imamo neravnopravan pristup medijima i to nam otežava da zapravo merimo koliko ko ima snage. U institucionalnom smislu SNS, SPS i manjinske stranke, naravno da imaju parlamentarnu većinu, ali problem je kada imate takve uslove koji nisu ravnopravni i da onda čitate izborne podatke i podatke iz istraživanja javnog mnjenja i da ih tumačite kao neku istinu – smatra Spasojević.

Vuletić: Tiha većina SNS-a

Vuletić ističe da Srpska napredna stranka ima tihu većinu koja se neće videti na ulici, jer je u pitanju značajan deo penzionera.

– Sa druge strane, tu je aktivna manjina, ona je vidljiva i ona između ostalog ovim metodama borbe pokušava da postane još vidljivija – kaže Vuletić za RTS.

Ističe i da je broj medija koji su pristrasni, kako kaže, egal, i smatra da nije toliko bitno da li je neka od njih sa nacionalnom frekvencijom ili ne, jer su, kako kaže, mnoge televizije koje su na kablu gledanije od onih sa nacionalnom frekvencijom.

Spasojević ipak smatra da je jako važno kako televizije sa nacionalnom frekvencijom izveštavaju, uključujući i ovim protestima.

– Sa izuzetkom RTS-a poslednjih nedelja, druge televizije o tome ne izveštavaju. Ne samo što ne izveštavaju, nego aktivno šire mržnju prema ljudima koji su u protestu, targetiraju studente. Dakle, to sve moramo da imamo u vidu kad gledamo i rezultate istraživanja i izbora – kaže Spasojević.

Ističe i da je rešenje u tome da mediji rade svoj posao.

“Da pustite i jednu i drugu stranu da kažu, zatim da se poštuju novinarski kodeksi i propisi i onda ćemo imati jasniju sliku i onda će građani da sude šta misle. Ali to ne može da se desi u situaciji u kojoj predsednik Republike od 16 januarskih dana, u 15 gostuje po svim televizijama na kojima nismo videli opoziciju pet godina. Dakle, prosto to onda nisu ravnopravni uslovi i stvari. I prosto mislim da svi treba da radimo svoj posao i da će onda građani odlučiti kao što bi trebalo da se dešava u demokratskom sistemu”, kaže Spasojević.

Društveni konflikt

Vuletić ističe da u javnom prostoru postoji “strahovita manipulacija i govor mržnje koji dolazi, kako kaže, pre svega sa društvenih mreža”.

– Treba se izmaknuti sa društvenih mreža i iz virtuelnog prostora. Jer, manji su problem televizije od društvenih mreža – smatra Vuletić.

Spasojević smatra da je konflikt u društvu prisutan, te da nema ni jasnu političku artikulaciju, kao ni fer reprezentaciju u medijima.

– Tako konflikt postaje sve radikalniji. I ljudi sa ove strane postaju sve spremniji da rade stvari koje inače ne bi. I onda je problem što moramo nekako ovo društvo da reformišemo. Jedan od načina je da se saslušamo, da čujemo jedne i druge. To je tako, bilo u javnom prostoru, bilo u parlamentu, kao nekoj instituciji koja je koliko-toliko pluralistička, ali se bojim da smo sada sa ovom političkom krizom koja traje već neko vreme ušli u situaciju da su nam potrebne neke vrste vaninstitucionalnih mehanizama koji će olakšati tu vrstu – kaže Spasojević.

Smatra da je jedan od načina da institucije snažnije reaguju na ono što su zahtevi studenata.

– Međutim, Fakultet tehničkih nauka i Građevinski fakultet su saopštili čega sve nema u odnosu na dokumentaciju što je prvi zahtev. Jasno je da nisu svi koji su napadali studente procesuirani. Čovek sa Novog Beograda koji je prvi napao studente Fakulteta dramskih umetnosti je skoro 30 dana bio na slobodi – ukazuje Spasojević.

(RTS)