Julska rupa na Jadranu nije mit: Austrijanci i Nemci masovno otkazuju, vlasnici apartmana snižavaju cene

Mesta za peškire na plažama ima više nego dovoljno, smeštaj se nudi po 20 ili 30 odsto nižim cenama, a polemika se vodi i oko toga koliko je turista ovogodišnja „julska rupa“ „progutala“. I prošlo leto je bilo u minusu u odnosu na prethodnu godinu. Hrvatska turistička zajednica (HTZ) kaže da u Hrvatskoj dnevno boravi oko milion gostiju, ali podatke za jul neće dati do početka avgusta, pa smo proverili trenutno stanje u sistemu turističkih zajednica.

Vidljive oscilacije

Turistička zajednica Istarske županije navodi da su u prvih 20 dana jula na poluostrvu imali oko 740.000 turista i oko 4,7 miliona noćenja, što je nešto manji broj nego prošle godine. Do sada je jul hotelima i kampovima doneo približno isti broj noćenja, dok je nekih 4 odsto noćenja u minusu u porodičnom smeštaju.

Od početka godine, Istra je zadržala „prelazno vreme“ od jedan odsto više dolazaka i isti broj noćenja kao i 2025. godine, sa 2,6 miliona dolazaka i 13,4 miliona noćenja. Prema podacima Turističke zajednice Kvarnera (TZK), od 1. do 20. jula na Kvarneru je zabeleženo 474.115 dolazaka, što je 4 odsto više nego u istom periodu prošle godine, i nešto manje od 3 miliona noćenja, odnosno jedan odsto manje. Od početka godine, region Kvarner imao je 1,6 miliona gostiju, što je jedan odsto više, i oko 7,5 miliona noćenja, odnosno jedan odsto manje nego prošle godine.

Na nedavno održanom koordinacionom sastanku lokalnih TZK sa Hrvatskom turističkom zajednicom, Vanja Čvrljak, direktor Turističke zajednice Zadarske županije, lepo je ilustrovao ovogodišnju sezonu – čudnu, zahtevnu i turbulentnu, sa vidljivim oscilacijama u dolascima, noćenjima, strukturi gostiju i potražnji.

– Došli smo do tačke očigledne neravnoteže ponude i potražnje, koju smo delimično sami izazvali. Međutim, još ima vremena da se isprave anomalije. Zadarski turizam je zdrav i dobar, nema prevelikih razlika u cenama, a sve greške još uvek možemo ispraviti, rekao je novi direktor Turističke zajednice Zadarske županije, misleći na ilegalno iznajmljivanje, koje stvara veliki problem posebno za komercijalni sektor i prikazuje nerealnu sliku turizma. „To je naš glavni problem, a ne cene, nedostatak ponude ili prebukiranje“, zaključio je Čvrljak. Uzgred, početak jula doneo je izvestan minus u noćenjima u samom Zadru.

Podaci Turističke zajednice Dubrovačko-neretvanske županije pokazuju da je u prvih 20 dana jula u najjužnijoj hrvatskoj županiji boravilo oko 266.000 turista, što znači oko 1,4 odsto manje nego u isto vreme prošle godine, a ostvareno je 1 milion i 215 hiljada noćenja, odnosno oko 40 hiljada noćenja manje. To znači minus u noćenjima od oko 3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ukupno je, od početka godine do 20. jula, u Dubrovačko-neretvanskoj županiji boravilo skoro 1,1 milion gostiju, ili isti broj kao i prošle godine, koji su ostvarili nešto više od 4 miliona noćenja ili jedan odsto manje.

Zanimljivo je da je najveći promet u ovoj oblasti u prvih 20 dana jula bio u porodičnom smeštaju, koji je ostvario oko 590.000 noćenja ili 4 odsto manje, dok su hoteli imali oko 372.000 noćenja, što je oko 1,5 odsto manje. Što se tiče Splitsko-dalmatinske županije, u komercijalnom smeštaju u prve dve nedelje, odnosno do 15. jula, imali su oko 2,3 miliona noćenja ili jedan odsto više nego prošle godine.

Iznajmljivači su ostvarili prošlogodišnjih milion i po noćenja, dok su hoteli ostvarili skoro pola miliona ili jedan odsto više. Prema podacima Turističke zajednice Splitsko-dalmatinske županije, od početka godine županija je imala 1,6 miliona gostiju i 7 miliona noćenja, što je potpuno na nivou prošlogodišnjih brojki, a hoteli su čak i blago porasli po broju noćenja. Porodični smeštaj, koji čini najveći udeo, sa 3,7 miliona noćenja, takođe se drži na prošlogodišnjem nivou, dok kampovi, kojih zapravo nema mnogo u ovoj županiji, beleže manji pad.

Silazni pad

Dakle, „julska rupa“ nije donela neki spektakularni pad ove godine, ali on postoji u većini ovih županija. Problem je, međutim, što je to nastavak silaznog pada koji je već zabeležen prošle godine. Komentarišući dosadašnji tok sezone, konsultant za porodični smeštaj Nedo Pinezić osvrnuo se na pokazatelje za region Kvarner. Snažan pad u junu, bez obzira na raspored praznika, ističe, ukazuje na odsustvo organizovanih autobuskih grupa. Uglavnom se radi o penzionerima iz Austrije i Nemačke koji tradicionalno popunjavaju hotelske kapacitete u ovom periodu.

Granice prihvatljivog

Iako je julski pad broja gostiju od 2 do 3 odsto u granicama prihvatljivog, najveći problem predstavlja ogromna neizvesnost zbog drastičnog porasta “last minute” rezervacija.

Glavne tačke problema su:

Obrnuta statistika prodaje: Dok su se ranije u poslednjem trenutku uz popust prodavali samo ostaci kapaciteta (oko 20 odsto), sada je za određene datume u avgustu unapred prodato tek 20 do 25 odsto kapaciteta, dok se čak 80 odsto nudi u poslednjem trenutku.

Pad prihoda: Zbog ovakve situacije, vlasnici smeštaja prinuđeni su da snižavaju cene, što će neminovno dovesti do pada vanpansionske turističke potrošnje i manjih prihoda za smeštajne kompanije.

Neizvesna jesen: Očekuje se da će septembar biti dobar, ali postsezona teško može da nadoknadi pad prometa ukoliko on izostane tokom jula i avgusta.

Zabrinjavajući pad sa austrijskog tržišta

Na pitanje kako emisiona tržišta „dišu“ ovog leta, predsednik Udruženja turističkih agencija pri HGK istakao je da već dve do tri godine dolazi do postepenog usporavanja dolazaka sa nemačkog tržišta. Takav trend, kaže, nije neočekivan s obzirom na ekonomske okolnosti u Nemačkoj, uključujući slabiji ekonomski rast i najavljena otpuštanja u određenim industrijama, posebno automobilskoj industriji. Zaposleni u ovom sektoru i njihove porodice tradicionalno čine značajan deo gostiju koji provode odmor u Hrvatskoj, pa se promene u njihovoj kupovnoj moći i nivou potrošačkog optimizma odražavaju i na turističke rezultate. Kašnjenje je vidljivo i sa poljskog tržišta, ne toliko zbog ekonomske, koliko zbog bezbednosne situacije. Geopolitička situacija takođe utiče na Poljake da ili odustanu od putovanja ili jednostavno čekaju do poslednjeg trenutka da odluče da li će napustiti zemlju i otići na odmor.

Zabrinjavajući pad od skoro 15 procenata vidljiv je sa austrijskog tržišta, češko tržište je bolje nego prošle godine, kao i holandsko ili mađarsko… Italijansko tržište se takođe drži, iako se i dalje očekuje najveći deo turističkog prometa iz Italije. Azijska tržišta su takođe u padu, što je važno, ne toliko za vrhunac turističke godine, koliko za predsezonu i postsezonu.

Otkazi zbog registracionog broja

Nedo Pinezić je takođe istakao da su nepromišljeni marketinški potezi takođe oštetili poziciju Hrvatske na emitivnim tržištima.

– Ministarska izjava o obavezi dobijanja dodatnog registracionog broja samo za smeštaj u domaćinstvima, postavljena neposredno pre špica sezone, pokrenula je lavinu otkazivanja rezervacija zbog straha da će gosti završiti u ilegalnom smeštaju. Pošto stupa na snagu tek sledeće godine, ova objava je mogla da sačeka do jeseni, kaže Pinezić, dodajući da su izjave o visokoj ceni i stalni apeli za smanjenje cena takođe zapečatili imidž Hrvatske kao skupe destinacije.

– Krivica je prebačena isključivo na smeštaj i ugostiteljstvo, dok se gosti s pravom žale na preterane cene namirnica u prodavnicama, koje su dostigle i prevazišle cene u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, pa čak i Švajcarskoj, kaže on.

(Izvor: Blic Biznis/Novilist.hr)