LJUDI, JEDITE SLANINU I ČVARKE! Dr Matić objasnio da je Srbima u genetskom kodu da jedu sarme i pečenje: “Treba da jedemo ono što su jeli naši preci”

Slanina, čvarci, pihtije, prebranac, sarma i podvarak – ova jela predstavljaju neke od simbola tradicionalne trpeze. Ipak, postavlja se pitanje na šta treba obratiti pažnju prilikom njihove konzumacije, iako se pripremaju na tradicionalan način. Sastojci danas često nisu isti kao na trpezi naših predaka, a nameće se i dilema kako ovu hranu podnosi savremeni čovek.

Gostujući u emisiji “Puls Srbije” na Kurir televiziji, profesor doktor Momčilo Matić, nutricionista, istakao je da bi trebalo najviše jesti onu hranu koju smo tradicionalno konzumirali u poslednjih sto godina, naglašavajući da su slanina, svinjska mast i čvarci kvalitetne namirnice – ukoliko su pravilno proizvedene.

Razlika između domaće i industrijske hrane

Matić naglašava da je ključno razlikovati domaću i industrijsku proizvodnju, jer se industrijska svinjska mast često dodatno obrađuje, uz dodavanje trans-masti, aditiva i procese izbeljivanja.

Dodaje da je domaća mast, dobijena od prirodno gajenih svinja, znatno kvalitetnija i pogodnija za ishranu, jer sadrži korisne mononezasićene masne kiseline, kao i minerale poput cinka, fosfora i selena i vitamin D, zbog čega se smatra zdravijom alternativom u odnosu na industrijske masti.

Veganizam i nedostaci u ishrani

– Ja nemam ništa protiv toga šta će ko da jede. Neka svako jede ono što želi i što misli da je najbolje za njega. Ali moj stav, kao nekoga ko se bavi ishranom i preventivnom medicinom, jeste da smo stvoreni da se hranimo raznovrsno. Čak i ako se vratimo na biblijsku ishranu, i tamo se spominje konzumiranje mesa. U suprotnom, može doći do deficita određenih materija i supstanci, posebno vitamina B12 – kaže Matić i dodaje:

– Pročitao sam jednu studiju koja pokazuje da biljna hrana koja nije organski gajena i nije proizvedena u domaćim uslovima može sadržati povećane količine kalijuma i kadmijuma, koji je veoma toksičan.

Na pitanje da li su u zabludi oni koji se opredeljuju za veganski način ishrane, posebno ako namirnice kupuju na pijaci, doktor odgovara:

– Tu ima puno pesticida, herbicida, aluminijuma i kadmijuma. Nemam ništa protiv, poštujem svačiji izbor. Ali zašto, prema nekim procenama, oni žive duže? Zato što postoje i drugi faktori – ne puše, imaju emocionalni balans, dovoljno se kreću i dovoljno spavaju. Hrana nije jedini faktor, ali oni ove druge aspekte života poštuju u velikoj meri.

Zašto je raznovrsna ishrana važna

Doktor ističe da je raznovrsna ishrana ključna za zdravlje, jer organizmu trebaju hranljive materije i iz biljnih i iz životinjskih izvora. Posebno naglašava značaj aminokiselina, vitamina i antioksidanasa iz voća, povrća i orašastih plodova, ali i minerala i proteina iz mesa. Tako, na primer, jagnjetina sadrži omega-3 masne kiseline, junetina je bogata gvožđem, svinjsko meso cinkom, a ćuretina triptofanom, važnim za stvaranje serotonina i dobro raspoloženje.

– Masnoće su nam potrebne. Ako naša jetra izluči oko 800 mililitara žuči, koja nastaje iz holesterola i dolazi u žučnu kesu, a mi ne unosimo masnoće, ta žuč će ostati u žučnoj kesi jer se ne izlučuje. Izlučuje se tek kada se pojavi masnoća u dvanaestopalačnom crevu. Ako toga nema, žuč se zadržava i može napraviti probleme. Kada unosimo masnoće, žuč se izliva, razlaže masnoće i vrši emulgaciju. Takođe, vitamini A, D, E i K ne mogu se razložiti niti iskoristiti bez prisustva masti.

Problem savremenog načina života

Ističe da je glavni problem savremenog čoveka to što i dalje jede tradicionalnu, često kaloričnu hranu, ali bez prateće fizičke aktivnosti. Za razliku od naših predaka, koji su bili stalno u pokretu i trošili energiju kroz rad i svakodnevne aktivnosti, današnji način života podrazumeva mnogo manje kretanja, što dovodi do nakupljanja viška energije i zdravstvenih problema.

– Naši preci jesu tako živeli, bili su stalno u pokretu, bili su aktivni, dobro su i dovoljno spavali. Ali pokret je osnovna jedinica života, jer ako se ne krećemo, nećemo potrošiti energiju. Šta god da jedemo, ako napunimo naše mitohondrije koje stvaraju energiju u organizmu, a nemamo dovoljno aktivnosti, imaćemo problem. Energiju trošimo i mentalno i fizički. Ako nema fizičke aktivnosti, višak energije se taloži, jer organizam funkcioniše kroz biohemijske procese, pa dolazi do gojaznosti i povećanih masnoća. Dovoljan je jedan sat kretanja dnevno – obična šetnja koja pokreće cirkulaciju, limfu i sve procese u organizmu. Kada se telo kreće, sve dolazi na svoje mesto: ćelije dobijaju hranljive materije, izbacuju se toksini i tada možemo biti zdravi i mentalno i fizički – zaključuje Matić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs