Ljubimci ljudima sve više postaju modni detalj: “Svakoga dana viđamo pse koji se ne šetaju samostalno, već ih vlasnici voze u kolicima”

Vlada Terzin, veterinar, i Valerija Brkljač, udomiteljka životinja, bili su gosti emisije „Puls Srbije“ i tom prilikom govorili o tome kako napraviti balans između prave ljubavi prema životinjama i preterane posvećenosti.

Specijalizovani spa-centri za životinje, obdaništa za pse, slavljenje rođendana, friziranje i feniranje, rođendanske torte, kupovina poklona i parfema za pse – da li su ljubimci u savremenom svetu postali statusni simbol i gde je granica između ljubavi i preterivanja koje može smetati životinjama? Da li je to najveći izraz brige ili nova moda koja im uskraćuje pravo na prirodan život?

Brkljač smatra da se ljubav prema životinjama ogleda u tome koliko su naše emocije usklađene sa prirodom životinje:

– Ljubav prestaje onoga časa kada mi njih antropomorfizujemo. Oni postaju zapravo naša slika, slika naših potreba, slika naših problema. Kada mi prevazilazimo ono što je njihova priroda i počinjemo da namećemo naše potrebe, neke slike koje mi imamo, a to je današnji usamljeni čovek, čovek koji je odstranjen, čovek koji ima emotivne probleme. Znači, slika su ustvari naše prirode danas, naših potreba i naših problema –  ističe ona. 

Koliko je za životinju, koja ima svoju prirodu, problematično to što vlasnik pokušava da sputava njene instinkte i od nje napravi čoveka ili zamenu za dete? Terzin smatra da sve proističe iz ljudskih emocija prema životinjama, ali da se ponekad dešava da čovek kroz odnos sa životinjom pokušava da nadoknadi ono što mu nedostaje u životu. U tom smislu, ne čudi što brendovi poput Prade koriste emotivnu ranjivost ljudi.

– Što se tiče odela, ja to na neki način podržavam. Vi ste u stanu, u stanu je 20 stepeni ili 22 stepena, i vi sada izlazite napolje na minus 12. Normalno je da ćete se obući, nećete izaći u košulji, nešto ćete obući. E pa i njihova priroda se prilagođava tome gde se nalaze. Naravno da vam ne treba odelo za nemačkog ovčara ili velikog šnaucera, koji su jako odlakani, mada i za njih ako su napolju neaktivni trebalo bi možda nešto staviti, ali u suštini njima to ne treba. Ali za sve ove male pse koji se lako iskvase napolju, pao je sneg, pala je kiša, hladno je, za njih je aposlutno potrebno nešto obući da ih zaštitite – ističe Terzin.

Ljubav ili opsesija? Kada pažnja prema ljubimcu postaje problem

– Prvo treba razgraničiti šta je ljubav, a šta mučenje – kaže Brkljač. – Ljubav je pažnja, ljubav je briga, a briga podrazumeva ishranu, zdravlje, šetnje, odlazak kod veterinara – sve ono što je psu neophodno da bi bio zdrav.

Svakoga dana viđamo pse koji se ne šetaju samostalno, već ih vlasnici nose u rukama ili voze u specijalizovanim kolicima. Retkost je danas videti pse na običnom povodcu – mnogi ih nose kao modni detalj u torbama ili rukama. Sve češće se postavlja pitanje kako uopšte treba pristupati ljubimcu i da li oni uopšte uživaju u mnogim stvarima koje im danas radimo.

Oba sagovornika naglašavaju koliko su obdaništa za pse korisna, posebno kada vlasnici provode po deset sati van kuće. Pas koji dugo ostaje sam u stanu ne može da ispuni osnovne potrebe, a svakodnevne obaveze često ne dozvoljavaju da mu se posvetimo onoliko koliko bi trebalo.

Izlazak napolje za psa nije samo šetnja – to je prilika da istraži okolinu, upozna druge pse i „pročita“ šta se dešava u svetu oko sebe. Takve aktivnosti stimulišu njegov um i pomažu da ostane mentalno zdrav i zadovoljan, pa je važno posvetiti im dovoljno vremena i pažnje.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs