Kockar ne juri samo novac: Šta, zapravo, pokušava da dobije, otkriva piholog Mina Petrov

Važno je razumeti koji je razlog zašto osoba nastavlja da se kocka, uprkos činjenici da će verovatno izgubiti, a da pritom i ona sama u to negde veruje. Zvuči paradoksalno, jel tako?

Ono što okolina vidi, jeste osobu koja kocka, koja želi brzu zaradu, nekoga ko je izneverio svoju porodicu, neko ko manipuliše, krije i laže sve oko sebe. Potom misli “vidi ga izgubio je i čak nastavlja sa igrom” ili “dobio je zašto ne prekine”.

Istina je, kaže u autorskom tekstu Mina Petrov, diplomirani psiholog i sistemski terapeut za bolesti zavisnosti, da kada bi tako taj čovek razmišljao, onda ne bismo govorili o patološkom kockanju i to za sada ne bi bio problem.

Dok se kod zavisnika od kocke na psihološkom planu događa nešto sasvim kompleksnije.

Kao i svaka bolest zavisnosti, pa i patološko kockanje obično ima pozadinu i svrhu kojoj je to disfunkcionalno ponašanje služilo. Čovekov um nastoji da ga zaštiti tako što će prepoznati situacije koje su po njega opasne, međutim percepcija situacije ne mora odgovarati stvarnosti i onda se kod kockara javljaju razne kognitivne distorzije – greške u mišljenju koje apsolutno menjaju viđenje realnosti i ostaju određena uverenja kojima se vodi zavisnik od kocke.

Prema tome, postoji verovanje da prošli događaj (situacija) može uticati na naredni ishod kockanja, pa iluzija kontrole – vođen mišljenjem da on/ona kontroliše igru time što je “provalila” strategiju, efekat “zamalo dobitka” koji ima za verovanje da što je bliže dobitku, pa na primer na aparatima je dobio dve iste, falila je treća – mora da znači da je blizu da idući put dobije sva tri ista znaka.

Pored ovoga postoji i izraženo selektivno pamćenje, pa se tako samo prijatni događaji u tom momentu pamte odnosno veliki dobici, te kockar misli ponovo će tako biti.

Zatim, magijsko mišljenje, kada osoba nepovezane stvari povezuje i time im daje značenje – na primer ide u određenu kockarnicu tog dana u nedelji.

I, ono što se neminovno dešava jeste jurenje gubitka.

Jurenje gubitka je važno razumeti. Ono je deo faze zavisnosti od kockanja koje se manifestuje kroz ponovna ulaganja. Kockar očajnički pokušava da vrati izgubljeni novac tako što sve češće i sve veće svote novca ulaže, zarobljen idejom da će na taj način povratiti izgubljeno, vratiti dugovanja…

Kao što sam napomenula, svaka zavisnost hemijska ili ponašajna ima svoju svrhu, ili bolje rečeno imala je do trenutka katastrofalnih posledica kako za individuu, tako i za ceo sistem odnosno porodicu zavisnika.

S tim u vezi, popunjavala je određenu prazninu, davala zadovoljstvo ili otklanjala bol.

Zvuči, a i jeste vid samolečenja, ljudske potrebe da popravi nešto što ne valja, na način koji jedini tada zna ili koji je lakši i brži.

Neće svaka osoba postati zavisnik koja proba da se kocka ili unese određenu psihoaktivnu supstancu (PAS) – to je niz faktora.

Interesantno je da se tokom kockanja luči velika količina neurotransmitera dopamina, on je neurološki glasnik koji u vidu hemijskog signala podstiče procese zadovoljstva, motivacije, usmerivanja pažnje, podiže očekivanja i učestvuje u predikciji da li će se nešto dogoditi. Upravo se luči najviše dok se igra, mnogo više tokom same igre nego kada se ostvari sam dobitak, što je takođe interesantan podatak.

Prema tome, patološkom kockaru je važno da igra i sutra, a ne samo da dobija i to je začarani krug kockanja.

Otuda tolika potreba da se stalno bude u igri.

Kada se vratimo pitanju šta osoba traži u kockanju, pa traži da se oslobodi neprijatnosti, loših osećanja, usamljenosti ili da doda uzbudljivost, osećaj uspeha.

Sve to što osoba dobija ovim disfunkcionalnim ponašanjem samo povećava verovatnoću ponovnog kockanja.

Moram naglasiti da bolest zavisnosti utiče na kompletno funkcionisanje osobe, sama ličnost je izmenjena i to nazivamo sekundarna transformacija ličnosti (karakteristična zavisnička ličnost).

Takođe, ponašanje zavisnika zasniva se po principu zadovoljstva, umesto po principu realnosti. Shodno tome, osoba razvija karakteristike prema kojima i živi život, a i mehanizme kojima taj svoj svet brani.

Zavisnost od kockanja je vrlo složen i kompleksan problem, prema kome treba postupati sa velikom stručnošću. Utiče na celokupan porodični sistem.

Kada pričamo o oporavku, tada govorimo o promeni i oporavku kompletne porodice.