Било је то време таласа економског одвајања од Кине које је предводио Вашингтон, а и Европска унија је управо била усвојила стратегију којом се Народна Република Кина проглашава за стратешког противника.
Влада у Виљнусу, која управља популацијом мањом од три милиона душа, 2021. нашла је за сходно да привуче пажњу старијих савезника тиме што ће отићи корак даље и постати првоборац у рату за подривање кинеског територијалног интегритета.
Литванија је допустила отварање тајванског представништва у својој престоници, које ће практично функционисати као амбасада тог острва и слати поруку свету да је Тајван де факто независна држава на путу да постане и де јуре независна држава.
У изјави Балтичком новинском сервису (БНС) почетком овог месеца, премијерка Литваније Инга Ругиниене је признала да је то била велика “стратешка грешка” и да се њена земља практично “истрчала”, јер је у подухват отварања тајванског представништва ушла без координације са Бриселом и Вашингтоном, очекујући признање од њих.
Њена (релативно нова) влада сада тражи рестаурацију покиданих дипломатских и економских односа са Пекингом “засновано на (литванским) националним интересима”.
Литвански рачун без крчмара
Главни предмет спора – оно што је властима у Пекингу сметало више од самог постојања дипломатског представништва Тајвана у Виљнусу, јер сличне институције постоје и другде у свету – била је реч “Тајван”, а не “Тајпеј”, што је до тада била уобичајена међународна дипломатска пракса.
Тајпеј је главни град острва Тајван и употреба имена “Тајпеј” сугерише да је реч о субјекту нижег ранга од државе, односно, да је у питању провинција – једна од провинција Кине. С друге стране, коришћење назива “Тајван” за дипломатско представништво, наравно, пружа могућност за интерпретације да је реч о независном ентитету – држави, те да је то представништво ранга амабасаде.
Дакле, када је 2021. године одлучио да у свом главном граду угости тајванску амбасаду, државни врх у Литванији рачунао је на то да ће доживети економске санкције Кине. С обзиром на то да је трговина са најмногољуднијом земљом света чинила само око један одсто извоза и три увоза, оценио је да то неће бити тежак ударац.
С друге стране, веровало се, да ће за ту жртву добити одговарајућу економску компензацију од Тајвана. Такође, у Виљнусу су мислили да ће им финансијски у помоћ, ако треба, притећи и Унија, а да ће, као верни експонент политике Запада усмерене на постепено јачање и утврђивање де факто независности Тајвана – и одвајање од кинеског тржишта и снабдевача – задужити Вашингтон и тако ојачати своје позиције у односу на Москву, коју доживљава као претњу по сопствени опстанак.
Но, не лези враже. Пекинг јесте сместа увео санкције, отказавши увоз литванског рума и Тајван јесте одмах прискочио у помоћ преузевши товар тог пића који је у том тренутку био на путу за матицу Кину.
Тајпеј је, поред тога упутио и немалу финансијску помоћ Виљнусу, оформивши фонд од 200 милиона долара за улагање у њену привреду. Као што је било и очекивано, литвански извоз у Кину је са 320 милиона евра у 2020, опао на само 40 милиона у 2022, да би потом потпуно стао.
Ипак, Пекинг је имао један неочекивани адут у рукаву. Кинези су дошли на идеју, с обзиром на то да Литванија нема значајнији директни увоз и извоз из Кине, да санкционише све производе Европске уније који у себи садрже састојке или компоненте литванског порекла. То је временом задало болан ударац економији балтичке државе – довело до банкрота стотина предузећа годишње, нарочито малих и средњих, и отпуштања хиљада радника, јер су немачке и друге компаније по увођењу кинеских санкција сместа потражила замену за литванске производе у Пољској, Естонији и другде.
Такође, неочекивано, опустеле су литванске железничке станице, кроз које је у 2020. години на путу за Пољску и Немачку прошло чак 600 кинеских теретних возова накрцаних робом за извоз. Кинези су преусмерили своју робу на Белорусију и обим теретног железнчког саобраћаја у балтичкој републици је до 2022. пао за 40 одсто, а приходи се смањили за пола милијарди евра. Лука Клаипеда је те године забележила пад од преко 20 одсто у обиму претовара у њеним терминалима.
Још једна земља Запада која се окреће Кини
Истина, можда је било грубо то што су у Пекингу у то време, поред изненађења и љутње, исказали и презир према “држави која има мање становника од општина у кинеским градовима”, поредећи је у телевизијским емисијама са чивавом која бучно лаје али нема зубе којима би могла да угризе дива са популацијом од 1,4 милијарде становника.
Но, потез Виљнуса сигурно није био ничим изазван, те је био дрзак и непромишљен, на шта указује и трезвена изјава премијерке Ругиниене, која је оценила да је њена земља “скочила под воз и изгубила”, као и да јој, супротно очекивањима, нико није изразио захвалност за то што је учинила.
Део њене изјаве који се односи на недостатак захвалности, вероватно се односи, сматрају аналитичари, на чињеницу да је почетком децембра Европска унија, ради интереса других чланица, одустала од своје жалбе поднете 2022. године против Кине за трговинску дикриминацију Литваније, односно, то што је бивша совјетска република остала сама суочена са темељним, тешким кинеским санкцијама.
Литванија, која већ извесно време билатералним каналима неуспешно покушава да обнови односе са Кином, тако је сада, после врло искреног обраћања њене премијерке јавности, постала најновија у низу земаља Запада која се економски окренула Пекингу.
Политика конфронтације са реално највећом економијом света око идеолошких назора, а коју је оркестрирао Вашингтон, показала се погубном по привреду и стандард становништва у ЕУ, Великој Британији и Канади. Међутим, политика конфронтације показала се и као средство које кроз паралелно увећање економске зависности од САД те земље чини још рањивијим за експлоатацију и политичку манипулацију од стране Вашингтона.
Позитиван расплет?
Кинески портпарол Министарства иностраних послова Лин Ђиен је у петак, реагујући на самокритични интервју литванске премијерке, изјавио да “врата за комуникацију” између његове земље и балтичке републике “остају отворена”, чиме је наговестио почетак процеса нормализације билатералних односа.
Виљнус се протеклих година не само беспотребно упустио у идеолошки и дипломатски дуел са државом на другој страни планете, правдајући свој ирационални поступак мешања у њена унтрашња питања као борбу за демократске вредности и слободу малих држава да воде независну политику, већ се упустио и у подривање кинеске економске иницијативе за средњу и источну Европу “17+1”.
Када се све то има на уму, може се рећи да је балтички покајник имао среће.
