Lepo je jednom prilikom rekao najbolji srpski košarkaš Nikola Jokić da narod u Srbiji ne voli sport nego voli da pobeđuje. Sliku i priliku toga videli smo u ovih desetak dana na primeru Crvene zvezde.
Prošle nedelje, crveno-bele je, predvođene Dejanom Stankovićem, razmontriao Hapoel iz Ber Ševe i otišao u plej-of Lige šampiona. Crvena zvezda je ostala bez elite, prebacila se u kolosek koji vozi ka Ligi Evrope, a usput je ostala i bez trenera Stankovića. Neslavno je dobio crveni karton u 57. minutu i više ga javnost nije videla ni čula. Posledice toga bile su da već na 1:0 za goste, a pri 2:0 i da ne pominjemo, navijači lagano napuštaju stadion. U kolonama su ljudi išli uz stepenice ka izlazu, bez želje da do kraja pruže podršku timu koji krvari.
ATAIMAGES
Sinoć je Crvena zvezda, predvođena novim trenerom Albertom Rijerom, pobedila Viktoru Plzenj 3:0 i praktično zakoračila u Ligu Evrope. Taj isti narod, koji je neko veče napuštao stadion uz užasne komentare, sada je oduševljeno klicao tom istom timu. Odjednom više Katai i Ivanić nisu za penziju nego su igrači iz svojih najboljih dana, Elšnik i Krunić su za nivo Lige šampiona, Mateus skida moguće i nemoguće…
Ustvari, sve su to isti ljudi, samo im se lider promenio. Da li njegove reči imaju pokriće, ima li fudbal u malom prstu, je li zaista tako veliki – vreme će pokazati, ali umeo je da prodrma ekipu. Rasturio je sve, kao kad deca razvale igračku napravljenu od lego kockica, pa od tih istih kockica naprave nešto sasvim drugo. I elemnti budu isti, a rezultat potpuno drugačiji.
ATAIMAGES
Tako je i Rijera uradio. Izmenio je taktiku, promenio pozicije nekim igračima, pred neke opet stavio zahteve sa kojima se do sada nisu sreli, ali ključna stvar – svima je usadio u glavu pomisao da oni mogu da pobede. Rasteretio ih je straha od neuspeha. Upućeni kažu da je ekipa u proteklih dvadesetak dana bila pod ogromnim pritiskom koji joj je preneo trener Stanković. Prethodno, tri puta sa Zvezdom nije uspeo da se plasira u Ligu šampiona i paralisao ga je strah od četvrtog neuspeha. Iako je pokušavao da ostavi utisak da ne razmišlja o prošlosti, što je u intervjuu za “Sportinjo” i izgovorio, mislio je, mnogo i naširoko… preneo je to i na igrače koji nisu mogli da se sastave na terenu. Sa takvim stavom kad su izašli pred Hapoel, već su bili poraženi, a da nisu ni šutnuli loptu.
Sinoć, sve je to delovalo drugačije. Nije bilo unapred izgubljene utakmice, nije bilo straha, niko nije bio paralisan. Utisak koji je Rijera ostavio jeste da ga je lepo slušati, pa možemo samo da pretpostavimo šta je sve pričao igračima za ta četiri dana. Verovatno ih je ubedio da su Mesi, Ronaldo i Mbape lično. I ako je. Očigledno im je falio lider da ih podseti ko su i koliko mogu. Na najbolji način je to uradio, a tek sad im svima zajedno predstoji težak zadatak. Moraju da potvrde da vrede i dokopaju se Lige Evrope. Samo taj voz može da odvede sezonu u dobrom smeru…
