Град Београд је поверио Хуманитарној организацији “Дечје срце” посао пружња услуге лични пратилац. Ако Центар за социјални рад одобри захтев родитеља да дете са инвалидитетом добије личног пратиоца, они који живе у Београду долазе у “Дечје срце” где се прави индивидуални план подршке детету.
“Радимо индивидуални план подршке сходно потребама детета и он се ради у сарадњи са родитељима и Центром за социјални рад. Лични пратилац је тзв. трећи родитељ. Његов посао укључује да брине о детету, од облачења, довођења до школе, активности које има у школи, затим да дете не заборави своје ствари, да се дете не повреди, до тога да се добро социјализује, да се укључи у живот својих вршњака, као и да буде с њим у учионици ако је то потребно”, објашњава директор Хуманитарне организације “Дечје срце” Горан Ројевић.
Дуге листе чекања још једна у низу препрека
“Листе чекања су доста дугачке. У Београду више од 350 деце чека на услугу, а 1.080 користи услугу лични пратилац. Пре само 11 година, та услуга није ни постојала и питамо се како је систем функционисао без личних пратилаца”, наводи Ројевић.
Надица Блажић из Удружења “Плава шкољка” каже да су искуства родитеља након што поднесу документацију за остваривање права на личног пратиоца различита. Има и задовољних и незадовољних.
“На пример, једна мајка је чекала пуних шест година, тек када је дете стасало за седми разред добило је личног пратиоца. Јако је важно да тај пратилац има контакт са родитељима, да их свакодневно обавести шта се дешавало у школи, о томе како је протекао тај дан. Економска ситуација је тешка и додатан је терет за скроман буџет породице када родитељи, док чекају на личног пратиоца, морају сами да се сналазе и ангажују неког о свом трошку. Детету је место у школи, у систему, потребна му је социјализација, едукација, а то се не може без личног пратиоца”, каже Надица Блажић.
Директор “Дечјег срца” каже да су листе чекања дуге и зато што нема других услуга које би могле да се понуде детету, као што су услуге педагошки асистент, асистент у настави и друге.
“По статистици Светске здравствене организације, пре 10 година се рађало, рецимо на број рођене деце у Србији је требало да се роди 58 деце из спектра аутизма. Данас, по истој тој статистици, 850 деце (из спектра аутизма) се рађа на исти број деце. Велики је пораст броја деце којима је потребна услуга лични пратилац. Листе чекања се доста тешко решавају. Што се тиче Града Београда, та листа се стално смањује. Сваког месеца се до нових двадесеторо деце укључи у услугу и процењује се којој породици је ургентно. У породици где постоје бака, дека, рођак, комшија који би могао да одигра улогу личног пратиоца, онда је хитније потребно породици која све то нема”, каже Горан Ројевић.
Случајеви неоснованог ускраћивања права на личног пратиоца
Нису проблем само листе чекања. Извештај повереника за равноправност из марта показује да центри за социјални рад и општине понекад неосновано ускраћују деци са инвалидитетом законска права на услуге – на пример, повереник је по жалби мајке утврдио да је општина Варварин њеном детету неосновано ускратила личног пратиоца, тиме му отежала образовање и да га је дискриминисала.
“Kада дете има подршку, онда то иде својим током. Kада му је подршка ускраћена, дете не разуме зашто је у четири зида, зашто није са својим другарима у школи, а родитељ је и повређен и затечен и не зна да реши ту ситуацију. Неки родитељи и не знају за ту услугу”, каже Надица Блажић.
Примедба родитеља на старост личних пратилаца
Према мишљењу Надице Блажић, лични пратилац детета са инвалидитетом треба да буде млађа особа.
“Имати уз себе баку је некада стварно лепо, али некада та бака не може да потрчи или да разуме све код детета”, наводи Блажићева.
Од укупног броја личних пратилаца, половина је млађег, половина старијег животног доба, каже директор “Дечјег срца”. Наводи и да та организација сарађује са факултетима и да је много студената међу личним пратиоцима.
“Оно што можемо увек да урадимо је да се плата повећава. Плата личног пратиоца је нешто већа од минималца, она је у Београду око 70.000 динара, не знам колика је у другим срединама. Што се тиче уговора, обично раде на уговорима о привремено-повременим пословима јер лични пратилац ради само док је дете активно, не мора да ради током летњег и других распуста. Позивам све који би да помогну другима и себи да се пријаве да буду лични пратиоци”, каже Ројевић.
Родитељима најважније да су им деца у сигурним рукама
Неопходно је испунити неколико услова да би неко постао лични пратилац детета са инвалидитетом.
“Неопходно је да има најмање завршену средњу школу, лекарско уверење да је способна за рад са децом, да прође дводневну обуку у организацији и да има потврду да се против ње не води судски поступак”, каже Ројевић.
На питање да ли је у сваком месту у Србији могуће остварити законом дато право на личног пратиоца за дете са инвалидитетом, Ројевић одговара да јединице локалне смаоуправе у сарадњи са центрима за социјални рад покрећу услуге социјалне заштите и да то зависи од процене јединица локалне самоуправе које услуге треба да пружи грађанима.
Сиромашније заједнице преко наменских трансфера потражују средства од Министарства и онда могу да спроводе социјалне услуге.
