PREDEDNICA Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kazala je da će Venecijanska komisija uskoro poslati svoju delegaciju u Srbiju da razgovara o nedavno usvojenim pravosudnim zakonima i izmeni ustavnih amandma za koje je naša država zatražila njeno mišljenje.
Foto printskrin Novosti
– Ja kao što znate nisam pravnik. Ovde sam pre svega kao političar i kao predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, takođe kao neko ko je kao predsednik Vlade Republike Srvije zaista ekstenzivno učestvovao u čitavom procesu izmena Ustava i donošenja ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, i ponosim se tim procesom. Taj proces je trajao duže od dve godine. Mi smo imali, ako se sećate, čitav niz javnih rasprava, okruglih stolova, konsultacija sa Venecijanskom komisijom, sa partnerima iz EU. Pa čak i kada smo dobili zeleno svetlo od Venecijanske komisije, sećate se, iz Društva sudija i Udruženja tužilaca, mi nismo želeli da nastavimo sa praktično odobrenjem referenduma u skupštini, već smo uložili dodatne napore tada da dalje razgovamo, da bi pokušali da napravimo što veći konsenzus u društvu, zato što nismo želeli, čak i uz odobrenje Venecijanske komisije da idemo suprotno onim mišljenjima i stavovima Društva sudija Srbije i UTS i mislim da smo tada uz te vanredne napore sa svih strana, nekako po prvi put u stvari, imali situaciju u kojoj smo se složili ili napravili makar neki minimum slaganja, da je ono što treba da usvojimo kao ustavne amandmane da je dobro za čitavu Srbiju. Da je odlično za vladavinu prava, da donosi u velikoj meri ili doprinosi samostalnosti Tužilaštva i nezavisnosti pravosuđa. I vi se sećate, takođe, nekoliko puta smo zajedno na sastancima pričali o tome. Meni je tada kao predsednici Narodne skupštine i nekom ko je član SNS najveći problem je delovalo kako će to u stvari proći kroz parlament i kako ćemo uopšte doći do referenduma. A onda sam pomislila, sasvim naivno, verujući da je svima koliko od imamo različite stavove, što je potpuno normalno, prirodno i dobrodošlo, u jednoj parlamentarnoj demokratiji, da ču onda čitavu referendumsku kampanju izgurati, na leđima izneti svi oni koji već decenijama pričaju o vladavini prava. I koji se busaju u grudi oko te vladavine prava. Pre svega NVO, pa onda, takođe, i određeni mediji, koji nas stalno kritikuju zbog nedostataka vladavine prava ili naše nedovoljne posvećenosti vladavini prava, i svi ostali, osim, reksla bih SNS, zato što, ja mislim da ćemo se svi složiti, da je SNS kao stranka koja je ipak konzervativnija i drži centar desno teško da na takav i toliki način kao što jeste, podržala tokom referendusmke kampanje, izmene Ustava koje su bile, izuzetno, izuzetno liberalne. Ali smo se našli u jednoj neverovatnoj situaciji da uprkos tada i molbi Društva sudija Srbije da se na na referendumu glasa “ZA”, uprkos borbi Udruženja tužilaca Srbije, uprkos dva pozitivna mišljenja Venecijanske komisije, uprkos pohvalama Brisela, da smo mi imali jednu neverovatnu kampanju da se ti ustavni amandmani ne usvoje i da referendum ne uspe. I da se tada SNS praktično pocepao na pola kako bi izgurala te ustavne amandmane i tada je referendum bio 60:40. I to vam dovoljno govori o tome koliko je nekim ljudima u stvari stalo do vladavine prava, a koliko čak i tako izuzetno važnu temu koriste za svakodnevnu politizaciju. I ljudima i civilnom društvu koje se bavi vladavinom prava ali, takođe, i određenim medijima koji su tada, koliko se ja sećam, bile potpuno zatvorene i za predstavnike Društva sudija i Udruženja tužilaca Srbije. Bili ste, praktično, persone non grata, zato što ste pričali pozitivno o ustavnim amandmanima. Gostovali ste jednom i nikada više.
