(VIDEO) Beograđanka doživela prevrtanje u automobilu: “Telo se ponaša kao katapultirani projektil, da nije bilo OVOGA, posledice bi bile fatalne”

“U jednom trenutku kada je automobil krenuo da se prevrće na levo, moje telo je počelo prirodno da reaguje i naginje se na drugu stranu, ali osetila sam zatezanje pojasa, kao da me nešto pritiska. Kada sam bila okrenuta naglavačke, već je krenula panika, a onda mi je kroz glavu prošla misao: ‘Pojas me stvarno drži, šta bi se desilo da se nisam vezala?!”. Tako sam se tri puta prevrnula. Kada se auto vratio na sva četiri točka, laknulo mi je, iako je sve ovo bila samo simulacija”, objašnjava Beograđanka za “Blic” koja je imala priliku da isproba simulator prevrtanja Agencije za bezbednost saobraćaja na Sajmu automobila u Beogradu.

Srećom, ova Beograđanka nije stvarno doživela saobraćajnu nezgodu i prevrtanje u automobilu, već je imala priliku da oseti koliko je sigurnosni pojas bitan u kritičnim momentima. U suprotnom, da se stvarno našla u realnim uslovima i nije se vezala, posledice bi bile fatalne.

Pri tom, ovo simulirano prevrtanje bilo je prilično blago, u realnosti se vozilo prilikom sudara neuporedivo brže okreće, uz to i nekontrolisano.

Prema rečima Mirka Kokovića, pomoćnika direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, ukoliko se ne vežete u automobilu, sila koju vaše telo pretrpi prilikom sudara pri brzini od 60 km/h, jednaka je padu sa petog sprata.

Putnici, pogotovo oni pozadi koji nisu vezani, tada nastavljaju da se nekontrolisano kreću istom brzinom kojom se kretalo vozilo, ponašajući se doslovno kao katapultirani projektili, tumbaju se i udaraju sve oko sebe.

Da se nije vezala ova Beograđanka prilikom prevrtanja vozila, sigurno bi slično doživela.

“Jedna od velikih grešaka koje plaćamo skupo”

Ipak, uprkos svim činjenicama i brojnim saobraćajnim nesrećama sa smrtnim ishodima, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), svake godine izgubimo preko 100 ljudskih života zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa, te je i ove godine Agencija u fokus stavila sigurnosni pojas jer je to i dalje jedna od velikih grešaka koje plaćamo izuzetno skupo, istakao je Mirko Koković, pomoćnik direktora ABS za “Blic”.

Pozadi svaka treća osoba koristi pojas

Na prednjem sedištu, prema merenjima Agencije za bezbednost saobraćaja, negde oko 83,5% vozača i suvozača koriste sigurnosni pojas, dok na zadnjem sedištu podaci su drastično loši, tek svako treće lice koristi sigurnosni pojas.

“Sam sigurnosni pojas jeste sredstvo pasivne zaštite koje datira još iz 60-ih godina prošlog veka, a i dan danas je jedan od najboljih sistema pasivne zaštite vozača i putnika unutar vozila. Prilikom saobraćajne nezgode, sigurnosni pojas nas blokira i čvrsto nas drži za sedište i samim tim sprečava međusobni kontakt vozača i putnika, i putnika međusobno, zatim međusobni kontakt, odnosno kontakt vozača i putnika sa čvrstim delovima vozila”, objašnjava Koković za “Blic”.

Zašto je važan sigurnosni pojas

Sigurnosti pojas predstavlja osnovni vid zaštite vozača i putnika, sprečava ispadanje iz vozila, pucanja unutrašnjih organa, udar glave u stakla i unutrašnjost vozila, povređivanje ostalih putnika i najvažnije, smanjuje rizik od smrtnog stradanja skoro za polovinu.

“On nas čvrsto drži za sedište kada dođe do prevrtanja vozila. Ono što je najbitnije, sigurnosni pojas raspoređuje energiju udara po celom telu i sprečava ispadanje vozača i putnika iz vozila prilikom saobraćajne nezgode”, zaključio je Koković,

Kako se pravilno vezuje pojas

Ono što je jako bitno jeste da sigurnosni pojas raspoređuje energiju udara po celom telu zato što ide preko najčvršćih delova našeg tela, a to su ključna kost, grudna kost i karlica.

“I prilikom saobraćajne nezgode veoma često dolazi do deformisanja vozila, vrata se otvaraju i neretke su saobraćajne nezgode u kojima vozači, putnici nisu koristili sigurnosni pojas i ispali su iz vozila. Samim tim, verovatnoća da se preživi jedna takva saobraćajna nezgoda je minimalna”, objašnjava Koković.

Sigurnosni pojas pravilno vežemo tako što gornji deo pojasa ide preko ramena, a ne vrata, a donji deo ispod stomaka, preko kukova. Zakopčamo pojas da čujemo “klik”, a pojas ide što više uz telo, nije uvrnut niti labav.

Ipak, znajući sve ove statistike, postavlja se pitanje zbog čega onda ljudi izbegavaju pogotovo u mislim u Srbiji izbegavaju da vezuju sigurnosni pojas? Šta ih to najviše odbija od njega?

Kako objašnjava Mirko Koković iz ABS-a, glavni problem je u saobraćajnoj kulturi i tome da se većina ljudi vodi time “meni neće da se desi”, ali nažalost u realnosti nije tako.

“Saobraćajna nezgoda ne bira ni vreme, ni lice, ni mesto, već može da se desi svakom. Tako da sam sigurnosni pojas smanjuje smrtnost na prednjem sedištu za 50%, na zadnjem sedištu do 75%. Ne smemo zanemariti ni upotrebu bezbednosnih sedišta za prevoz dece, koja imaju izuzetno veliku ulogu u spašavanju onog najvrednijeg što imamo, a to su naša deca”, kazao je Koković za “Blic”.