У Србији је прошле године промет лекова и медицинских средстава премашио две милијарде и 200 милиона евра што је више од 300 евра по становнику. У ту цифру нису ушли суплементи које грађани сами купују. Највећи раст, чак 15 одсто је лекова који се издају на рецепт – терапије за онколошке пацијенте, болести нервног система и метаболизма.
Промет лекова премашио 2,2 милијарде евра, највећи раст терапија које се издају на рецепт
Као нација смо све старији, а са тим и потребе за лековима све веће. Са 5.146 регистрованих лекова међу којима су и неке од најновијих и најскупљих терапија, кажу у Агенцији за лекове и медицинска средства, може се одговорити на све потребе пацијената.
Циљ је и да се што више лекова за ретке болести нађе на листи.
“Сада фармацеутске компаније долазе у Србију, наши пацијенти добијају најновију терапију, имају прилику да учествују у клиничким испитивањима. Не смемо ни то заборавити. Неких 349 клиничких испитивања се спроводи за хумане лекове у Србији тренутно”, каже Павле Зелић из Агенције за лекове и медицинска средства.
По стандардима ЕУ
Пут до новог лека је дуг и скуп. Око 80 одсто инвестиција фармацеутских компанија је у опрему, показују подаци Привредне коморе Србије. Скоро 90 одсто њих каже да се финансирају из сопствених средстава.
“Уложили смо заиста стотине милиона у последњих неколико година а управо смо од Глобалног извршног одбора Штада добили одобрење да у Вршац инвестирамо још 20 милиона евра. Тако ћемо повећати производњу и изградити нове капацитете и мислим да то показује посвећеност будућности”, каже Питер Голдшмит, генерални директор “Штада групе”.
Произвођачи фармацеутских производа и препарата су велики увозници због сировинске зависности, али и велики извозници. Прошле године скоро милијарду евра што је скок од 30,2 одсто и 2,8 одсто у укупном извозу. Само из Вршца лекови стижу у више од 100 земаља.
“У Србији не производимо само у квалитету који је добар за Немачку а која има највише стандарде квалитета, већ све што овде производимо је по стандардима Европске уније”, каже Питер Голдшмит.
Отров за пацове и антифриз у фалсификованим лековима
Глобални проблем су међутим фалсификовани лекови. Према процени Светске здравствене организације, на том црном тржишту обрће се око 460 милијарди долара годишње.
Павле Зелић каже да су у фалсификованим лековима налазили и отров за пацове, антифриз, прах од цигле, боју за путеве.
“Све оно што су фалсификатори користили да имитирају изглед таблета али наравно да се у њој не налази никаква активна супстанца а за пацијенте којима је то била последња сламка и шанса за преживљавање може бити и смртна пресуда”, каже Зелић.
У Србији је својевремено откривен фалсификован лек “оземпик” али и више од 3.000 огласа који нуде чудотворне суплементе. То је мање него пре неколико година што потврђује да мере борбе дају резултате.
Из агенције апелују на грађане да је најбоља превентива не куповати лекове преко интернета и на друштвеним мрежама.
