Svi već znamo šta je bilo: neki studenti koji blokiraju nastavu na beogradskom Pravnom fakultetu napili su se za doček srpske Nove godine i potukli, a opozicija je zbog ovog proglasila Aleksandra Vučića za Hitlera jer je, kao, „poslao nasilnike“ da razbiju blokadu.
Možda najtačniju, a svakako najubojitiju ocenu pokušaja opozicije da politizuje ovaj incident, u kojem je „nasilnik pretio studentima da će urinirati po fakultetu“, dao je onaj tviteraš što je napisao „Se**m vam se na propagandu!“, ali sve ono što je kazano povodom ovog događaja zaslužuje ozbiljniji osvrt.
Izjednačavanje Vučića i Hitlera u karikaturi na naslovnoj strani Šolakovog tabloida Danas problematično je po više osnova.
Portretska karikatura je, po definiciji, crtež na kojem se neke markantne osobine nacrtanog uvećavaju i ističu. Stoga je ovo profesionalni promašaj jer ne postoji tačka kroz koju je moguće povući paralelu Srbije s nacističkom Nemačkom i njenog predsednika s nacističkim vođom. Prosto rečeno, ne može se naći na karikaturi ono što je nemoguće u stvarnosti. Podjednako pogrešno bilo bi nacrtati Đilasa na mestu predsedavajućeg vlade ispod onog plavog ovalnog znaka s belom siluetom Nemanjine, ili nacrtati Ćutu s knjigom, Mikija Aleksića na konju u pobedničkoj pozi… Kad je autor vođen samo mržnjom (ili željom da ugodi poslodavcu), dobijamo ovakve abortirane priloge u novinama.
Stvari su još ozbiljnije na širem planu. Odavno se smatra nedopustivim banalizacija genocida počinjenog u Drugom svetskom ratu. Veliki skandal izbio je u vreme korone, kad su demonstranti protiv ograničenja kretanja u Nemačkoj sebe uporedili sa žrtvama Holokausta. U istoj je ravni predstavljanje studenata Hitlerovim žrtvama i crtanje kreatora koncentracionih logora kao nekog ko šalje svoje pristalice da uriniraju po mermernom podu fakulteta. Prosto, Danasova naslovna strana uvredljiva je za sve nacističke žrtve i za sve pristojne ljude. Mnogo je čak i od opozicije, koja se, doduše, ni do sada nije mogla pohvaliti pristojnošću. Ali, ako ovaj ispad ne može da se opravda, sasvim ga je lako razumeti.
Posle nekoliko godina tokom kojih su im se izjalovili svi pokušaji da, prvo, organizuju demonstracije na ulicama, i drugo, njih pretvore u građanske nemire koji će ih dovesti na vlast, Đilas, Marinika, Aleksić, Milivojević, Lazović, Ponoš… pomislili su da su najzad izvukli keca kad se dogodila tragedija u Novom Sadu i kad su studenti zatražili kažnjavanje odgovornih. Loše prikrivenom režijom, uz „malu pomoć prijatelja“ iz inostranstva, studentski protesti su upregnuti u opoziciona kola s ciljem da se Vučić obori s vlasti. Kad ono…
Blokade fakulteta, svedoci smo ovih dana, jenjavaju i neumitno se bliže kraju. Studenti prepoznaju opozicionu agendu koja se razlikuje od autentičnih zahteva s početka protesta, a i svesni su da vreme za učenje i polaganje ispita izgubljeno zbog obustave nastave niko neće moći da im vrati. Prosvetni radnici su posle razgovora reprezentativnih sindikata s Vladom dobili znatna povećanja plata… Ispostavilo se da je ona „zlatna karta“ koju je opozicija verovala da ima – falš, i da je pred njom još sedam mršavih godina. Najmanje…
Pretvaranje studentske pijane tuče u hitlerovski obračun s neistomišljenicima bio je poslednji pokušaj da se blokadama da veštačko disanje. Računalo se na solidarnost akademaca s „napadnutim drugovima“. Ali, kakav pokušaj, takav i rezultat.
Laž se njenim tvorcima vratila u lice. Kao kad onu smrdljivu tvar baciš u ventilator.
N. N.
%MCEPASTEBIN%
