U OVOM trenutku formiranje multipolarnog sveta predstavlja realnost, izjavio je u intervjuu za kanal RBK ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko
– Svet se nalazi u fazi transformacije, dubokih promena. Te promene će, po svoj prilici, potrajati čitavu epohu, tako da nije nužno da će generacija koja sada živi na Zemlji videti konačnu konfiguraciju – ako ona, naravno, uopšte bude uspostavljena, ako uspemo da je formiramo – naglasio je Lavrov.
Kako je istakao šef ruske diplomatije, nakon raspada Sovjetskog Saveza, unipolarnost je praktično otvoreno proglašena.
– Fransis Fukujama je izrazio težnje, snove i stanje zapadnog društva, zapadnih elita, kada je rekao da je nastupio ‘kraj istorije’, da će od sada pa nadalje samo zapadni liberalni model u ekonomiji, politici i oblasti ljudskih prava biti jedinstven i dominantan na planeti. U to vreme to je različito doživljavano, ali se ne sećam da su naše kineske komšije to aktivno komentarisale – prisetio se Lavrov.
Dodao je da se u Rusiji o tome govorilo negde čak i sa oduševljenjem, misleći da su, kao, konačno zbacili “okove” komunističkog sistema.
– Bože, čuvaj Ameriku! – izgovorio je tadašnji predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin u Kongresu SAD. Zapadni stručnjaci preplavili su sve naše vladine institucije, učestvovali u reformama, u pripremi privatizacije – i mnogo toga drugog se tada dešavalo”, ukazao je Lavrov.
Napomenuo je da su mnogi upozoravali na opasnost takvog kursa.
Prema njegovom mišljenju, ono što se dogodilo na izborima 2000. godine odrazilo je želju zemlje i naroda da povrate svoju istorijsku suštinu, svoju namenu i nacionalni ponos.
– Krajem decembra 1999. godine, kada je Boris Jeljcin javno predao vlast Vladimiru Putinu, nakon čega su raspisani izbori, započelo je odbrojavanje nove epohe. Ne mislim da su inicijatori teorije unipolarnosti računali na to da će Rusija biti jednako popustljiva kao za vreme vlade Jeljcina. Zapadu treba odati priznanje – počeo je ne samo ‘tapšanjem po ramenu’, već i stvaranjem određene atmosfere – podvukao je.
Kako je istakao, godine 2001. predsednik Rusije Putin prvi put je posetio Sjedinjene Države, godinu dana kasnije je u Rusiju došao predsednik SAD Džordž Buš Mlađi.
– Potpisana je deklaracija – nećete verovati (verovatno se sada malo ko toga seća) – o novim strateškim odnosima između Ruske Federacije i SAD. Ruski predsednik je uzvraćao istom merom. Još pre nego što je Džordž Buš Mlađi došao na vlast, razgovarao je sa Bilom Klintonom. Putin je nedavno podsetio na to kako je na njihovom prvom susretu predložio Klintonu da – ako više nismo neprijatelji, ako nema Sovjetskog Saveza, nema Varšavskog pakta, nema ideoloških nesuglasica, i ako oni u takvoj situaciji ne žele da ukinu NATO – nas prime u savez i da sarađujemo – ukazao je Lavrov.
Foto: Freepik.com/www.slon.pics
Napomenuo je da je Klinton tada samo nešto promumlao, opisujući ono što se tamo dogodilo.
– To je bilo na samitu G20. Uveče, na prijemu, Klinton je odgovorio da su mu njegovi ljudi rekli da ‘neće moći – rekao je šef ruske diplomatije.
Dodao je da je uvek postojala zamisao da SAD Rusiju “drže uz sebe” – i to ne u svojstvu ravnopravnog partnera.
– Čak i kada smo trijumfalno ušli u G8, koja se kasnije pretvorila u G7 – to je bilo nepotpuno članstvo – napomenuo je Lavrov, dodavši da je to bila “osmorka” kada su se razmatrala politička pitanja, kada je Zapadu bilo potrebno da Rusiji nametne nešto od svojih političkih ocena, na primer, o Iranu ili Severnoj Koreji.
Dodao je da su nametane ocene koje su izlazile iz okvira postojećih odluka Saveta bezbednosti UN.
– Učestvovali smo na sastancima ministara finansija, ali su se najosetljivija pitanja upravljanja međunarodnim monetarno-finansijskim i trgovinskim sistemom razmatrala u G7. I tek potom su pozivali rukovodioca našeg ministarstva finansija i, u suštini, saopštavali mu šta je o tim pitanjima dogovoreno – objasnio je.
Lavrov je skrenuo pažnju na to da je prekretnicu u promeni odnosa, u konačnom shvatanju i pojavi uverenja da Zapad neće ravnopravno sarađivati, predstavljao govor Vladimira Putina u Minhenu 2007. godine.
– O njemu svi veoma dobro znaju. Sve što je tada rečeno bilo je zasnovano na činjenicama. A pored činjenica – suvih, ubedljivih, nepobitnih – tu je bila i emotivna komponenta. Ako pogledate snimak tog nastupa, možete videti kako je, navodeći primere toga da Zapad obmanjuje na svakom koraku, kako po pitanjima NATO-a tako i u mnogim drugim konkretnim kriznim situacijama, Putin bukvalno pitao, kako kažu, sa izrazom lica: ‘Zašto to radite? Zašto ne vodimo naše poslove onako kako je obećano, kako je zapisano u mnogim dokumentima? – ukazao je ministar spoljnih poslova Rusije.
Istakao je da u ovom trenutku formiranje multipolarnog sveta predstavlja realnost.
– Kina je prva ekonomija sveta – i to priznaju praktično svi – da, po paritetu kupovne moći, ali je tempo razvoja kineske ekonomije veoma impresivan – naglasio je.
Foto: Chen Zhonghao/Xinhua via AP
Napomenuo je da se sada govori da bi mogla nastupiti kriza prekomerne proizvodnje: zbog onoga što je Zapad uradio sa svojim ekonomijama, Kina možda neće imati kome da proda sve ono što proizvodi. Lavrov je dodao da je to već pitanje tehnike, a ono se rešava.
– U geopolitičkom i geoekonomskom smislu, takvi giganti kao što su Kina, Indija i Brazil dižu glavu i veoma brzo jačaju svoj ekonomski položaj, zauzimaju svoje mesto u svetskim ekonomskim poslovima – podvukao je šef ruske diplomatije.
Takođe, u Africi se dešavaju promene iz korena, jer ona počinje da se udaljava od neokolonijalnog modela, u kojem su odatle uzimali sirovine, a dodatnu vrednost stvarali u Evropi.
Kako je istakao Lavrov, i Afrikanci su shvatili da ih je Zapad obmanjivao; radovali su se i uživali u političkoj slobodi, političkoj dekolonizaciji, ali je ekonomska do danas ostala.
(RT Balkan)
BONUS VIDEO:
RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja
