Zašto su deca odrasla uz Zmajevu kuglu drugačije gledala na svet i moralne dileme

Uticaj kulture i fikcije na način na koji posmatramo svet dobro je poznat, a za generacije koje su odrastale osamdesetih i devedesetih godina važnu ulogu u tome imao je i kultni japanski crtani serijal Zmajeva kugla.

Iako se često govori da je detinjstvo nekada bilo bolje, stručnjaci ističu da je reč pre o nostalgiji i načinu na koji mozak pamti prve doživljaje. Ono što se, međutim, ne menja jeste uticaj sadržaja koje gledamo i čitamo u najranijem periodu, jer oni oblikuju naše vrednosti i razumevanje sveta.

Postupci nekih likova izlaze iz okvira jasne moralne podele

Upravo tu Zmajeva kugla pravi razliku u odnosu na tadašnju klasičnu podelu na dobre i loše likove. Junaci poput Pikola i Vegete nisu jednostavno “negativci koji postaju dobri”, već složeni likovi čiji postupci često izlaze iz okvira jasne moralne podele. Vegeta, na primer, kao osvajač uništava planete i veruje u nadmoć rođenja, ali kasnije staje uz Gokua zarad višeg cilja.

Takvi likovi podstiču publiku da razume različite perspektive i razvija empatiju, jer granica između dobra i zla nije uvek jasno povučena. Sličnu poruku nosi i lik Gohana, koji uprkos ogromnoj snazi bira obrazovanje umesto borbe, čime se otvara pitanje kako se moć koristi.

Za razliku od tadašnjih zapadnih crtanih filmova, Zmajeva kugla nudi pogled na moral sa “više nijansi” i odluke likova. Istraživanja pokazuju da izlaganje ovakvim pričama kod dece i tinejdžera može doprineti razvoju šireg moralnog rasuđivanja i veće empatije.

(Blic/jeuxvideo)