DA LI SE SPREMA NOVI “VELIKI PRASAK”? Zapadni Balkan je deo slagalice Brisela, ali jedna stvar će biti VELIKI TEST ZA EU

Da li se pravila za članstvo u Evropskoj uniji (EU) primenjuju podjednako na sve kandidate ili su geopolitički interesi pregazili sistem “zasluga”? Evropa želi proširenje ali ga se, po svoj prilici, istovremeno i prilično plaši. Ovo se odnosi i na Zapadni Balkan. Iako je Crna Gora trenutni favorit za sledeću članicu, previranja unutar EU i te kako mogu imati uticaja i na položaj Srbije. Analitičari, uprkos svemu, ističu da je EU sistem koji je podložan reformama, te da će se zbog toga pronaći “najbolje rešenje”.

Evropska unija se, kako navode pojedini mediji, suočava sa nezgodnim trenutkom jer u isto vreme želi proširenje, ali ga se i plaši i ne zna kako da se nosi sa tim. Neki to nazivaju prelomnim trenutkom.

– Ključni faktor koji proširenje Unije mora da uzme u obzir je geografska ravnoteža, posebno imajući u vidu “veliki prasak” iz 2004. godine. Davne 2004. godine, pridružilo se 10 novih država centralne i istočne Evrope, što je mnogim zapadnoevropskim prestonicama ostavilo osećaj da se centar gravitacije EU pomerio previše na istok – navodi se u tekstu “Juronjuza“.

Dodaje se da “trenutni favoriti, Crna Gora i Albanija, ne bi promenili tu ravnotežu s obzirom na svoju skromnu veličinu”.

– Ipak, kako se približavaju cilju, postavljaju teže pitanje kako se nositi sa najznačajnijom zemljom Zapadnog Balkana – Srbijom, koja ostaje sporna tema među državama članicama. Takozvani “prijatelji Zapadnog Balkana” dovode u pitanje geopolitičke razloge koji oblikuju kandidaturu Beograda za pristupanje. Oni upozoravaju da se proces zasnovan na zaslugama ne primenjuje podjednako u svim zemljama kandidatima – piše u tekstu.

Takođe, dodaje se da će, kako raste pritisak da se otvori više pristupnih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom pre kraja godine, pozivi na održavanje geografske ravnoteže sigurno biti sve glasniji i mogli bi dovesti do toga da napredak Ukrajine u pristupanju postane zavisan od napretka Srbije.

Imajući u vidu ove teze, postavlja se pitanje da li će geografska ravnoteža odigrati ključan faktor kada je proširenje u pitanju? Ima li istine u navodima da se proces zasnovan na zaslugama ne primenjuje podjednako u svim zemljama kandidatima?

“Geografska ravnoteža deo priče”

Odgovarajući na ova pitanja, Marko Savković iz ISAC fonda za “Blic” kaže da je “geografska ravnoteža” deo priče.

– Sve napisano za Ukrajinu je u principu tačno, mogu je zamisliti kao “branik Rusiji”, da se tako izrazim, ali kao punopravnu članicu – teško. Promena načina donošenja odluka je dugo u opticaju kao ideja, ali sa njom prvo moraju da se slože “veliki igrači”, a onda i ostali. Danas je agresor Rusija, ali sutra može biti SAD, ili Izrael. Šta onda? – rekao je Savković.

On smatra da je članstvo Crne Gore ili Albanije “izglednije”, dok Srbija treba da “ispuni još zahteva”.

– Zahtevi su vrlo jasno postavljeni i vlast se sa njima složila – dodao je on.

“EU kao sigurna kuća”

Srećko Đukić, bivši diplomata, za “Blic” kaže da je “svaka članica EU, velika, srednja, mala, duboko svesna, bez obzira na političku orijentaciju vlade, ključnog značaja EU”.

– Za male zemlje, a one su u većini u EU, to je u svakom pogledu “sigurna kuća”. Zato one, poput jedne Moldavije, hrle u Uniju. Da je tako pokazuje i Orbanova Mađarska koja nije htela iz EU iako je bila stalno antiprotivna i sa krajnjom desničarskom vladom. Svaka članica mora imati svoj put do EU koji mora proći i koji overavaju članice, a ne administracija u Briselu – istakao je, između ostalog, Đukić.

On je dodao da, ako je “iko podložan reformama, ako iko insistira na njima, onda je to Unija”, i da “veruje da će iznaći najbolje rešenje”.

“Juronjuz” u tekstu dodaje i da je “Francuska najveći znak pitanja”, i podseća da je Pariz 2005. godine uveo ustavni amandman kojim se zahteva da se svaki novi ugovor o pristupanju iznese na nacionalni referendum ili odobri većinom od tri petine na zajedničkoj sednici parlamenta.

– Crna Gora će ponovo biti test. Njena ratifikacija bi mogla da se završi zajedno sa albanskom, u zavisnosti od tempa napretka Tirane, ili sa islandskom, u zavisnosti od ishoda referenduma – napominje se u tekstu.

Rat u Ukrajini otvorio vrata proširenju

Ukrajina je, u jeku ruske invazije, podnela zahtev za hitan prijem u članstvo EU. Zahtev Kijeva naišao je na snažan odjek unutar osam država EU ( Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Slovenija), sa jedne strane, ali i na spuštanje lopte, sa druge strane.

Odmah se otvorio prostor za razmišljanje da li bi takav korak trebalo da povuku i zemlje Zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbija.

Unija će se uskoro suočiti sa trenutkom istine, a spominje se i Zapadni Balkan: Jedna zemlja je “SLON U PROSTORIJI”

Hrvatska blokirala Crnu Goru na putu ka EU: Ovo je spisak zahteva poslatih u pismu

EU zbog Grčke razmatra načine kako da države članice manje koriste veto u pregovorima

Srbija dobija vetar u leđa na EU putu: Varšava pokreće inicijativu, sledeća stanica – Balkan

EU sprema preokret koji zaustavlja bugarski i hrvatski nož u leđa zemljama Balkana

Anketa: Evo šta građani misle o ulasku Srbije u EU, zabrinjavajući odgovori