Pčelinji otrov može da smanji broj metastaza: Špric umesto uboda pčele – jedinstveni pristup dr Stanka Buhe

U svetu medicine retko se spoje drevne terapije i savremeni medicinski standardi, ali dr Stanko Buha, anesteziolog iz Trebinja, uspeva upravo to. Sa više od 35 godina iskustva u akupunkturi, dr Buha je postao jedini apiterapeut u Evropi koji pčelinji otrov daje klinički -putem injekcija, a ne uboda živih pčela.

Dok većina terapeuta širom sveta koristi direktne ubode živih pčela, dr Stanko Buha je razvio metodu koja kombinuje preciznost akupunkture sa snažnim efektima pčelinjeg otrova.

Njegova praksa, koja spaja nauku, tradicionalnu medicinu i inovaciju, donosi novu nadu pacijentima sa neuromišićnim bolestima i onkološkim oboljenjima.

Od anesteziologije i akupunkture do pionira apiterapije

Karijera dr Buhe počela je u klasičnoj medicini. Diplomirao je medicinu, specijalizirao anesteziologiju i decenijama radio u Trebinju. Paralelno se zaljubio u akupunkturu, metodu koju primenjuje više od tri decenije, kombinujući preciznost i holistički pristup pacijentu.

Akupunktura je bila prvi korak ka integrativnoj medicini. Ljudi su tražili dodatna rešenja, a dr Buha je oduvek bio znatiželjan i otvoren za nove naučne pristupe. Prvi susret sa apiterapijom bio je, kako kaže, gotovo slučajan. Dvojica pacijenata – jedan sa multipla sklerozom, drugi sa Parkinsonovom bolešću – zatražili su od njega tretman pčelinjim otrovom.

– Oni su 2022. godine sami nabavili pčelinji otrov i zamolili me za tretman – priča za “Blic zdravlje” dr Stanko Buha.

To je bio trenutak kada je spoj akupunkture i apiterapije postao njegov fokus. Višedecenijska praksa u akupunkturi omogućila mu je da spoji drevnu tehniku sa modernim medicinskim pristupom.

Pčelinji otrov – mali, ali moćan saveznik

Dr Buha objašnjava da je dejstvo pčelinjeg otrova višestruko i složeno.

– Najpre izaziva lokalnu alergijsku reakciju, što deluje kao imunoterapija. Značajno poboljšava cirkulaciju, smanjuje upalu i ima oko 20 različitih mehanizama dejstva. Pčelinji otrov primarno deluje na nerve i krvne sudove – objašnjava dr Buha.

Najveći efekat pčelinjeg otrova, kaže, primećuje se kod pacijenata sa neuromišićnim oboljenjima.

Može da smanji broj metastaza

Jedan od najzanimljivijih i naučno najizazovnijih aspekata terapije dr Buhe je primena kod onkoloških pacijenata.

– Kod tumora mekih i žlezdanih tkiva, kao što su pluća, dojka, prostata, jajnici i pankreas, pčelinji otrov može da utiče na veličinu i aktivnost tumora. Čak može da dovede do smanjenja broja metastaza – ističe dr Buha.

Kod ovih tumora, dodaje, pčelinji otrov može da se kombinuje sa standardnim onkološkim tretmanima – čak može da potencira dejstvo imunosupresorne i biološke terapije. Jedini izuzetak su kortikosteroidi, napominje dr Buha, sa kojima se otrov ne sme istovremeno da se kombinuje.

– Pčelinji otrov je vrlo efikasan kod bolesti krvi kao što je leukemija. Može da pomogne i kod najtežih oblika leukemije ako se pacijent javi u ranom stadijumu – kaže naš sagovornik.

Većina apiterapeuta u svetu i dalje se oslanja na direktne ubode živih pčela, ali dr Buha je uveo klinički standardizovan pristup.

– Ja to jedini u Evropi radim putem šprica. Inače, svi drugi rade sa živim pčelama – navodi Buha.

Kako objašnjava, terapija se sprovodi tako što se pčelinji otrov rastvara u sterilnom fiziološkom rastvoru i ubrizgava, uglavnom potkožno, u akupunkturne tačke.

– Za određena oboljenja, otrov se daje i kroz intravensku infuziju ili lumbalnom injekcijom direktno u spinalni kanal – dodaje dr Buha.

Bezbednost na prvom mestu: alergijski testovi i tim stručnjaka

Bezbednost pacijenta je, ističe, apsolutni prioritet u ovoj praksi.

– Pre svakog tretmana radi se obavezan test na alergiju. Sačeka se pola sata pa, ako nema jače reakcije na test, počinje se sa tretmanom, koji traje svega 15-ak minuta, uz jaku analgosedaciju da ne bi bilo bola – naglašava dr Buha, koji i sam prima infuziju sa pčelinjim otrovom jednom mesečno, preventivno.

Dodaje da u svom timu ima iskusnog anesteziologa i dva anestetičara, čime se pacijentima garantuje apsolutna bezbednost terapije.

– Za pacijente koji su alergični, rešenje postoji u vidu specifične injekcije (dostupne na institutima u Beogradu) koja ne sprečava alergiju, ali značajno smanjuje reakciju i drži otprilike mesec i po – objašnjava dr Buha.

Naučni temelj i istorijat apiterapije

Ideja o lečenju pčelinjim otrovom datira još iz 1888. godine, kada je slovenački lekar i pčelar dr Filip Terč izlečio 82 odsto od ukupno 657 pacijenata sa reumatskim oboljenjima. Doktor Terč, koji se smatra “ocem apiterapije”, prvo je tretirao sebe, izlečio se od neuromišićne bolesti i podigao se iz invalidskih kolica zahvaljujući pčelama.

– Svojim radom izlečio je 82 odsto pacijenata. Dakle, potpuno izlečio – ne zalečio. I možete misliti da 140 godina kasnije nema validnijeg rada od toga, odnosno nema nikakvog rada na tu temu – čudi se dr Buha.

Svetski dan apiterapije i simpozijum u Mariboru

Dr Buha je nedavno učestvovao na simpozijumu u Mariboru povodom Svetskog dana apiterapije, koji je ustanovljen u čast rođendana dr Filipa Terča.

– Slovenija je zemlja sa najvećim brojem košnica po glavi stanovnika u svetu. Velika je čast biti predavač na jednom tako značajnom događaju – iskren je dr Buha.

Njegovo predavanje o efektima terapije injekcijama pčelinjeg otrova kod neuromišićnih bolesti i tumora, izazvalo je veliku pažnju apiterapeuta.

– Najviše ih je zanimala primena pčelinjeg otrova kod neuromišićnih bolesti i tumora, posebno raka prostate i leukemije. Čak i iskusni apiterapeuti su bili iznenađeni činjenicom da pčelinji otrov može da se da u infuziji ili lumbalnom injekcijom – ističe dr Buha.

Učesnici simpozijuma u Mariboru posetili su centre za apiterapiju, kao i Pčelarski savez Slovenije.

– Uverio sam se da je apiterapija vrlo razvijena u Sloveniji i videlo se da ova delatnost ima veliku podršku države – primećuje dr Buha.

Apiterapija u Srbiji – potencijal koji čeka regulativu

Apiterapija tradicionalno cilja na reumatske i neuromišićne bolesti, ali iskustvo pokazuje da je izuzetno delotvorna i kod sportskih povreda, gde konvencionalna medicina ponekad ostaje bez rešenja. A, mogućnosti lečenja pčelinjim proizvodima su, prema mišljenju dr Buhe, ogromne.

– Žao mi je što apiterapija u Srbiji nije zakonski regulisana. To je veliki gubitak i za pacijente i za pčelare. Čak i Svetska zdravstvena organizacija insistira na uključivanju tradicionalne medicine u zdravstvene sisteme država, putem integrativne medicine. To znači da bi i lekari moderne to jest konvencionalne medicine trebalo da poznaju i odobravaju tradicionalne načine lečenja – napominje sagovornik “Blic zdravlja”.

Dr Buha veruje da apiterapija ima ogromne mogućnosti i da će u budućnosti postati integralni deo medicine, naročito u kombinaciji sa savremenim terapijama. Njegov rad pokazuje da inovacija može da se gradi na temeljima tradicije, sa naučnom preciznošću i posvećenošću pacijentima.