CENE hrane sve su više, a novčanici sve tanji. Uprkos tome, potrošačke navike su nešto drugačije i to košta.
Unsplash
Na ceni su “sitne” želje za namirnicima koje se sada jedu tokom cele godine, a ne samo kada je sezona. Plaćaju se lenjost i nedostatak vremena ili želje da se “druži” sa šporetom. A kada se stavi na papir šta se platilo i koliko se moglo uštedeti, rezultat nije nimalo bezazlen. Na prvi pogled, razlika između obroka iz restorana i kućne varijante deluje mala, ali kada se preračuna na mesečni nivo, cifre postaju iznenađujuće. Nekoliko desetina hiljada dinara moguće je uštedeti samo na hrani.
Mnogo puta građani se požale da su u jednom danu potrošili bar “crvenu” samo da bi jeli. Nekada su to nekoliko jela “s nogu” tokom dana, nekada samo jedna porciju za obrok.
– Uglavnom kuvam i ne poručujem često dostavu hrane. Pre nekoliko dana osvestila sam se koliko je to postalo skupo. Jednu malu porciju običnog pirinča sa povrćem i mesom platila sam skoro 1.000 dinara. U to je uključena i cena dostave. Za taj novac mogla sam skuvati više hrane i da je jedem barem još jedan dan – ispričala nam je Danijela S.
Pekarski proizvodi su godinama važili za najjeftiniji izbor za doručak. Međutim, inflacija i rast cena sirovina značajno su promenili tu sliku, pa danas čak i osnovni doručak teško može da se nađe ispod 150 dinara. Za četvrtinu bureka, na primer, treba oko 240 dinara, sa jogurtom u čaši koji je do 60 dinara, dolazimo do 300 dinara samo za ujutru. Do vrtoglave cifre se stiže ako računamo troškove za četvoročlanu porodicu.
Kuvanje kao da je postalo prevaziđeno, a u stvari bi ishrana “od kuće” bila zdravija i ekonomičnija odluka. Obična pljeskavica na kiosku brze hrane sve teže se može naći po ceni nižoj od 500 dinara. Ako znamo da 200 grama mlevenog mesa približno košta oko 180 dinara, lepinja 60, a luk, začini ili neki prilog oko 60 dinara, ispada da se u kućnoj radinosti može uštedeti oko 200 dinara.
Ne plaćamo samo jela
EKONOMSKE analize potrošnje domaćinstava ukazuju da je hrana iz restorana skuplja zbog strukture troškova – u cenu su uključeni rad, zakup, energenti i marža, dok se kod kućne pripreme plaćaju sirovine. Istovremeno, podaci o cenama pokazuju da gotova hrana i ugostiteljske usluge beleže brži rast cena u odnosu na osnovne namirnice, što dodatno povećava jaz između ove dve opcije.
Najvećem delu građana omiljeno jelo je pica. U restoranu se jedva može poručiti porcija koja košta do 1.500 dinara. Kod kuće ona košta oko 650 dinara. Za brašno, kvasac i ulje treba izdvojiti oko 100 dinara, za kačkavalj oko 250, a šunka i pečurke izađu oko 300 dinara. Dve porcije testenine spremljene na italijanski način u kuhinji porodičnog doma košta blizu 650 dinara. Špagete su oko 150 dinara, pavlaka za kuvanje oko 200, dodatak piletine ili slanine je oko 300 dinara.
Za nešto kvalitetnije “brzo” jelo, poput piletine sa prilogom, van kuće treba izdvojiti više od 1.000 dinara. Belo meso košta oko 400 dinara, i od toga se mogu dobiti dve ili tri porcije. Krompir ili pirinač su oko 150 i salata još toliko. Za dva tanjira dobro izbalansiranog ručka treba oko 700 dinara umesto 2.000 ako poručite.
– Za 500 dinara obezbedim sebi doručak i ručak dok sam na poslu – priča nam svoje navike Jovan B. – Sve namirnice donosim od kuće, na primer dva kuvana jaja i dva parčeta hleba, ili konzerviranu tunjevinu sa povrćem. Ponekada samo za jedan obrok dam isti taj novac. Trebalo mi je vremena da shvatim koliko je to nepromišljeno. Od kada donosim hranu, primećujem da na računu ostane više novca do plate.
Ako je ukupni budžet za hranu 100.000 dinara, uz često poručivanje i obedovanje u restoranima potroši se 80 do 100 odsto izdvojenog novca. Kada se slična hrana pripremi u svojoj kući, moguće je uštedeti između 30.000 i 50.000 dinara. Kada se taj novac prevede u prosečnu platu za pola meseca, ratu kredita ili fond za štednju – jasno je da nije malo para sačuvano.
Prema rečima stručnjaka, ključni je problem u percepciji.
– Građani često ne doživljavaju naručivanje hrane kao luksuz, već kao rutinu. Međutim, kada se ti mali troškovi saberu, oni postaju ozbiljna stavka u kućnom budžetu. U uslovima inflacije, upravo takve navike prve bi trebalo racionalizovati – savet je ekonomista.
