Тешко је замислити да нека компанија може да има буквално две трећине становништва државе као своје клијенте или муштерије, јер то звучи као цифра из мегаломанских снова похлепника, као апсолутни максимум добијен када се у једној популацији одузму сви они који су премлади, престари или толико болесни да не могу да користе одређену комерцијалну услугу.
Поготово када је реч о некој ИТ фирми, јер је разложно претпоставити да није мало оних који из неког разлога не могу или не желе да прихвате нове технологије.
Али, неке истине које важе у другим друштвима не стоје у случају Републике Кореје. Ово стога што у тој далекоисточној земљи држава врло активно подржава увођење и едукацију везану за нове технологије и стога што је њено становништво изузетно сналажљиво и спретно у њиховој примени.
Тако је интернет компанија “Купанг”, која је јужнокорејски пандан “Амазону”, успела да стекне мноштво од чак 33,7 милиона регистрованих корисника – муштерија, које употребом апликација за паметне телефоне пазаре различиту робу преко њеног сајта.
Наравно, општи афинитет грађанства према интернету, компјутерима и паметним телефонима не може сам по себи да објасни запањујући успех те компаније, чак ни ако том друштвеном феномену или особини становништва придодамо још један – високу поводљивост и униформност у праћењу моде и најновијих трендова, карактеристичну за становништво Далеког истока.
Јер, највећа тајна за невероватни успех “Купанга” најпре лежи у његовом пословном моделу. А, он је заиста другачији и посебан, могло би се чак рећи – екстреман.
“Ракетна испорука” за експлозивни раст фирме
“Купанг”, који је са радом почео 2010, године, убрзо је са крупног, динамичног и конкуретног јужнокорејског тржишта потиснуо “Амазон” и друге сличне компаније. То му је пошло за руком пре свега зато што је увео златно правило да ће муштерија робу коју је наручила преко његовог сајта добити гарантовано за мање од 24 часа, током целе године, без обзира о каквом предмету је реч и из којег дела земље је поручен – компанија је ту услугу рекламирала као “ракетну испоруку”.
У ту сврху она је купила бројна складишта, флоту камиона, запослила армију возача и развила сопствени софтвер за обраду поруџби и контролу испорука пошиљки. У то време физичке експанзије трошкови су били огромни.
Компанија је, међутим, имала среће што је у тој фази трансформације од простог интернет портала у логистичку компанију, упркос томе што је константно бележила минус, успела да придобије поверење моћног јапанског инвеститора, компаније “Софтбанк”, чији је оснивач и власник Масајоши Сон, превејани бизнисмен корејског порекла, у њу уложио читаве три милијарде долара.
Но, то није било све – у 2018. “Купанг” је понудио нову, још популарнију услугу познату под називом “испорука у зору”. Реч је идеји да све што муштерије наруче до поноћи мора бити испоручено до ујутру у седам часова, пре него што деца крену у школу, а запослени на посао.
То је заиста била услуга из снова, јер су корисници дошли у ситуацију да не само што не морају да изађу из куће да би купили шта год пожеле, већ практично не морају ни да чекају на доставу пошто налог могу да пошаљу из кревета минут пред одлазак на спавање – обрнуто, жељени производ је заправо чекао њих (пред вратима стана), да се пробуде и узму га.
Да би остварило такву фантастичну улугу у земљи с великом популацијом и немалом територијом, руководство фирме је морало да исцеди сваки атом мудрости које је поседовало. Плански су куповали складишта тако да седамдесет одсто популације државе буде унутар круга од десет километара у односу на локацију бар једног од њих.
Набавили су специјално прилагођене камионе са преградама, полицама и клизајућим вратима који омогућавају радницима да уредно и прегледно послажу предмете, те брзо нађу и изваде производ који треба да испоруче.
Ослонили су се на вештачку интелигенцију која је на основу постојећих података о потрошњи и испорукама могла да предвиди у којим деловима града ће се тражити која врста производа, што им је омогућило да у складишта унапред унесу робу која има највишу прођу у том рејону.
У њима је, наравно, примењена последња реч логистичке технологије – складишта “Купанга” су високо аутоматизоване целине, у којима роботи без помоћи људи дневно разврстају и расподеле преко 100.000 пакета.
Није, дакле, чудно да је фирма у тој мери загосподарила петим највећим светским тржиштем за електронску трговину да је сваки други одрасли становник Јужне Кореје био њен клијент – корисником се постајало за релативно малу месечну накнаду од око шест долара.
Отуд, када је у 2021. години “Купанг” потражио тржишну докапитализацију листирањем на берзи, његова вредност је била процењена на чак 109 милијарди долара.
Нож у срце нације
Али, крајем прошле године кола су изненада кренула низбрдо. “Купанг” је својим корисницима задњег дана хладног новембра послао неупадљиву поруку у којој их је дискретно обавестио о цурењу њихових личних података. Компанија је тада устврдила да су компромитовани подаци само 3.000 клијената, али готово нико није поверовао у ту тврдњу, па је сместа букнула велика афера.
И, заиста, испоставило се да је то био само невешт покушај руководства да заташка проблем, ублажи гнев јавности и материјалну штету која ће настати услед губитка поверења и пада угледа фирме – управо ових дана “Купанг” је изашао у јавност са признањем да је текућа полицијска истрага открила да су процурели подаци више од 165.000 муштерија, а не само 3.000, како је првобитно саопштио.
Пропуст у чувању података сам по себи је тежак, јер је реч не само о именима и платежним картицама људи, већ и њиховим адресама, телефонима и лозинкама за откључавање улазних врата зграда, што све омогућава најшири спектар злоупотреба.
У рукама мање или више злонамерних дата брокера датум рођења, место становања, бројеви кредитних картица и слично у најбољем случају могу послужити као роба која се продаје детективским агенцијама и другим организацијама које врше проверу идентитета, рекламним компанијама које желе да усмере своје деловање на одређене старосне групе и друштвене слојеве и веб сајтовима који нуде услугу онлајн трагања за пријатељима и рођацима.
У опаснијој варијанти, ти трговци личним подацима исте уступају хакерима – дигиталним пљачкашима и изнуђивачима, односно, лоповима који проваљују у домове или краду индентитет људи ради куповине оружја, вршења превара везаних за некретнине или извлачење новца са туђих банковних рачуна. Зато се у Јужној Кореји спекулише о потенцијалној материјалној штети од више стотина милиона, па и неколико милијарди долара.
Међутим, оно што је посебно узнемирило јужнокорејску јавност је чињеница да је особа која је наводно “разлила” податке корисника “Купанга” по тзв. “мрачном интернету” страни, кинески држављанин, као и да је тај софтвер инжењер задужен за кибернетску безбедност дошао у њихов посед на врло “јефтин” начин – компанија је просто пропустила да поништи лозинке којима је он располагао након што је напустио посао и вратио се у домовину.
Штавише, цурење података је почело још у јуну прошле године, пет месеци пре него што је компанија послала обавештење о томе својим муштеријама.
Но, ни ту није крај разочарањима везаним за грехе једног од највољенијих предузећа Јужне Кореје – посебно велика мука су проблеми везани за позивање руководства на правну одговорност и компликације у међународним односима које из њега проистичу.
Јер, мада је “Купанг” преко 90 одсто својих прихода остваривао на јужнокорејском тржишту, он је, стриктно говорећи, америчка компанија – регистрован је у држави Делавер у САД и основао га је Американац, додуше корејског порекла – четрдесетосмогодишњи милијардер Ким Бом Сук.
“Купанг” је стога постао предмет препирке између Сеула и Вашингтона – док поједини посланици у Сеулу предлажу да му се забрани рад, из САД одговарају отказивањем међувладиних састанака због “дискриминаторног” третмана америчких компанија у Републици Кореји.
Погибије од прекомерног рада
Ким, који је захваљујући сјајним пословним резултатима “Купанга” својевремено постао други најмлађи милијардер у Републици Кореји, рођен је у Сеулу, али се његова породица преселила у САД када је био дете. Да би постао натурализовани Американац, морао је да се одрекне јужнокорејског пасоша јер влада у Сеулу не признаје двојно држављанство.
Он се 2010. вратио у отаџбину како би основао и руководио тамошњим огранком фирме.
Но, крајем 2020. године поново је прешао у САД, формално поверивши управљање дотадашњим подређенима, због једног другога скандала, чије су пуне размере постале познате тек захваљујући истрази коју су медији предузели последњих неколико месеци, у значајној мери због проблема цурења података. Реч је о безочној експлоатацији радне снаге.
Јер, за реализацију невероватно ефикасне услуге испоруке у зору нису били довољни детаљно планирање, улагање великих количина новца и примена савремених технологија, већ је био потребан и беспоштедни, крвави ноћни рад достављача и службеника у складиштима.
На светло је изашла тужна чињеница да је у последњих пет година чак 27 радника “Купанга” умрло од пренапорног рада, од неиспаваности и пренапрезања, што због срчаних и можданих удара, што због саобраћајних несрећа проузорокованих исцрпљеношћу.
Као један од најновијих, познат је случај тридесеттрогодишњег упосленика “Купанга” који је преминуо крајем прошле године и у недељи пред смрт радио чак 83 сата – у једном од тих паклених дана он је испоручио чак 354 пошиљке.
Експлоатација људи вршена је коришћењем рупа у закону о правима радника, претњама и прикривањем броја радних сати.
Издајник државе и народа?
Сазнало се и да је, када је 2020. парламент ушао у процедуру измене Закона о раду којим би се омогућило правно гоњење не само директних претпостављених, већ и директора у случају да запослени изгуби живот приликом обављања радних дужности, а након што је у његовој фирми изненада од инфаркта преминуо двадесетседмогодишњи радник, Ким подигао сидро и одлетео у САД, где и сада руководи мајком компанијом.
Он је разочарао, па и расрдио јужнокорејску јавност лицемерно понудивши симболичну одштету у противвредности од 35 америчких долара по кориснику која је била у форми ваучера за куповину преко сајта компаније, од којих су већина били намењени за скупље производе, тако да је у пракси пре била подстицај за даље трошење новца, него компензација за непријатност и опасност којој су корисници били изложени.
Штавише, он никада није дошао у отаџбину да се лично извини и преузме одговорност за опасност и штету коју је превид компаније коју је основао причинио његовом народу.
Нити се одазвао вишеструким позивима посланика да одговори на њихова питања у парламентарној истрази о суровим условима рада у јужнокорејском огранку “Купанга”, у којем он, мада не учествује у свакодневном оперативном управљању, и даље, сумња се, има улогу у одлучивању о стратегији развоја.
Ко високо лети, ниско пада
Афера “Купанг” је и данас у жижи интересовања јужнокорејских медија, јер се настављају полицијска и парламентарна истрага, и јер је он доминантна интернет компанија са корисницима у сваком домаћинству, компанија која поседује најкомплетнији сет података о идентитету и потрошачким навикама јужнокорејских грађана.
Он је и донедавно био врло омиљена фирма, која је била, па и још увек јесте, део свакодневног живота грађана, фирма којој су милиони били захвални за ефикасан и прегалачки рад.
“Купанг”, који у Кореји приходује око 20 милијарди долара годишње, прави је уникат – он је јединствен по обиму пословања, типу и квалитету услуге.
Нажалост, јединствен је и по степену изнуривања и израбљивања радне снаге – толико да је покренуо широко преиспитивање у друштву о здрављу и добробити радника, недостацима правног оквира у вези рада и незаситој жељи потрошача за моменталним задовољењем, која компанијама из области логистике намеће немогуће стандарде који их присиљавају да сатиру запослене.
Његово руководство је изневерило нацију покушајима да прикрије размеру штете и недостатком искрене жеље да се суочи са својим пропустима, лепо извини и обештети оштећене, било да су клијенти чији су лични подаци покрадени, запослени чије је здравље нарушено или породице радника чији су животи уништени.
