“NAPADNITE SRBIJU, NAPRAVITE JUŽNI FRONT PROTIV SRBA” Tuđman još ’91. nagovarao Rugovu da udari sa Kosova, svedok tajnog sastanka otkrio sve detalje NAPETIH PREGOVORA

Dugogodišnji beogradski dopisnik uglednog nemačkog lista Frankfurter Algemajne Cajtung, Majkl Martens, gostovao je u podkastu Vetona Suroija, istaknutog bivšeg diplomate, političara i novinara sa Kosova, koji je nemačkom novinaru i piscu kao svedok jednog vremena ispričao da je prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman 1991. godine nagovarao Albance da već tada krenu u rat protiv Srbije, ali ga oni nisu poslušali.

Martens trenutno radi na knjizi u kojoj se bavi dokumentacijom iz nemačkih arhiva o raspadu Jugoslavije. U objavi na društvenoj mreži “Iks“ podelio je trenutak svog gostovanja u kojem ga Suroi pita o informaciji na koju je naišao istražujući materijale za knjigu, a reč je o tajnom sastanku u Stubičkim Toplicama na kojem je bivši kosovski diplomata učestvovao.

Suroi je ispričao da je bio u studentskom pokretu koji je prerastao svoje okvire i postao politički pokret. U januaru 1991. godine bio je na pomenutom sastanku na kojem su, uz Franju Tuđmana, prisustvovali predstavnici Albanaca sa Kosova, iz Makedonije, Crne Gore i iz doline Preševa. Na sastanku se razgovaralo o tome da li Albanci mogu da napadnu Srbiju.

Otvaranje južnog fronta

„Ideja je došla od predsednika Tuđmana. Postojao je konkretan plan da se otvori južni front protiv Srbije, kako se to nazivalo u Hrvatskoj“, rekao je Suroi. Dodao je da je sastanak dogovorio general Tome Beriša, koji je bio u vezi sa hrvatskim vlastima.

Potanko je zatim opisao kako je izgledao tajni sastanak.

„U Stubičkim Toplicama sastali smo se okruženi hrvatskom specijalnom policijom koja nas je čuvala. Razvila se rasprava u kojoj je Ibrahim Rugova (bivši predsednik tzv. Kosova) bio u manjini. Više ljudi je htelo da ide u rat. Ja, koji sam bio zagovornik nenasilja i donekle kritičan prema Rugovi zbog njegove pasivnosti, video sam da se sve kreće u potpuno drugom smeru. O tome smo mnogo raspravljali, bilo je pritisaka da se javno kaže da idemo u rat“, prisetio se Suroi.

Potencijalna samoubilačka misija

Rekao je da je hrvatska strana dala jasno obećanje da će, ako Albanci krenu u rat, pomoći oružjem. Martens ga je pitao na koji način, tvrdeći da „Hrvati u to vreme nisu imali dovoljno oružja ni za sebe“. „Bila je ideja da se oružje transportuje preko Albanije na Kosovo“, odgovorio je Suroi, dodavši da su se mnogi veoma glasno protivili toj ideji. Tokom dvodnevnog sastanka, Albanci su, kaže, na kraju odlučili da se neće petljati u rat zbog geopolitičkih, geostrateških i vojnih razloga.

„Nismo imali strukturiranu teritorijalnu odbranu kakvu su imali Slovenci i Hrvati. Osim toga, nismo imali strukturiranu policiju koju bismo mogli pretvoriti u vojsku, kao što su to uradili u Hrvatskoj, Sloveniji, pa čak i u Bosni i Hercegovini“, pojasnio je i dodao da su albanski regruti bili raspršeni širom Jugoslavije. „Gotovo 20 odsto regruta u bivšoj Jugoslaviji bili su etnički Albanci, a veliki deo njih je dolazio sa Kosova. Dakle, bilo je mnogo stvari o kojima je trebalo razmišljati“, ustvrdio je Suroi.

Martens na Iks-u navodi da bi Albanci, da su pristali da uzmu oružje u ruke i krenu u rat protiv Srbije, otišli u samoubilačku misiju jer ne bi imali šanse da se odupru srpskoj vojsci, a Hrvatska bi im teško mogla pomoći jer nije imala dovoljno oružja za odbranu. „Uvoz kalašnjikova i drugog oružja preko Mađarske organizovao je tadašnji hrvatski ministar odbrane Martin Špegelj“, navodi nemački novinar i podseća na čuveni snimak koji je objavio TV Beograd na kojoj Špegelj sa saradnicima raspravlja o toj nabavci.

“Tuđman nikad nije oprostio Rugovi”

Martens je Suroija pitao koji su to albanski lideri tada tvrdili da se Albanci trebaju naoružati, ali on je odbio da navede konkretna imena, istakavši samo da su „najglasniji zagovornici te ideje bili ljudi iz Makedonije i Crne Gore“.

„Oni su govorili: ‘Kosovo, vi započnite rat, a mi ćemo vas slediti‘. U to vreme atmosfera je bila napeta. Srećom, Albanci su se odlučili da ne krenu putem nasilja“, kazao je Suroi. Ta albanska odluka, tvrdi, nije bila dobro prihvaćena u Hrvatskoj. „Predsednik Tuđman to nikada zapravo nije oprostio Rugovi. Dugo mu je to zamerao“, dodao je.

Uprkos tome, odnosi Kosova i Hrvatske, kaže Suroi, bili su i više nego dobri. „Hrvatska nas je podržavala. Postojala je posebna veza sa Hrvatima, jer su mnogi od njih proveli zatvorske dane zajedno sa Ademom Demaćijem (kosovskim političarem i zatvorenikom koji se protivio vlasti Josipa Broza Tita). I tako, kada je Demaći izašao iz zatvora, mnogi njegovi prijatelji iz zatvora su nas zapravo snažno podržavali“, pojasnio je.

Podrška hrvatskih vlasti

„Mnogi od nas, uključujući i mene, dobili su hrvatske pasoše kako bismo mogli da putujemo. Bila je zapravo reč o jugoslovenskim pasošima koji su bili odštampani na hrvatskom. Hrvatska je, između ostalog, ponudila podršku svakom albanskom regrutu na svojoj teritoriji koji bi dezertirao iz JNA (Jugoslovenske narodne armije)“, kazao je.

„Razgovarali smo sa Hrvatima i oni su se složili da će, u tačno određenom trenutku kada Rugova na radiju kaže: ‘Svi albanski regruti, napustite vojsku! Ovo nije naš rat. Idite i prijavite se u prvu hrvatsku policijsku stanicu’ – to biti omogućeno. I Hrvati su održali reč. Svi ti ljudi koji su napustili vojsku, dobili su dokumenta, civilnu odeću i prevezeni su do prve granice – sa Mađarskom, Slovenijom ili gde god da je bila“, rekao je Suroi u razgovoru s nemačkim novinarom.

Martens na Iksu navodi da mu je kosovski istoričar i pisac Škeljzen Gaši rekao da se „zapisnici razgovora u Stubičkim Toplicama nalaze u privatnom arhivu Mahmuta Bakalija, kosovsko-albanskog lidera iz komunističkog perioda koji je učestvovao na tom sastanku“.

(Telegram.hr)