ZALJUBILI SE NA PSIHIJATRIJI Eminu i njenog muža spojila ista muka: Ovo je priča o ljubavi koja je zasijala tamo gde se najmanje očekivalo (FOTO)

Sudbina je odigrala ključnu ulogu u susretu Mustafe i Emine, koji su uprkos teškim životnim okolnostima, pronašli put ka boljem životu na neobičnom mestu. Mustafa i Emina Hodžić iz sela Boganovići, koje se nalazi blizu Olova u Bosni i Hercegovini, imaju vrlo posebnu ljubavnu priču. Ujedinile su ih životne teškoće na jednom krajnje neobičnom mestu – psihijatriji.

Nakon 11 godina nasilnog braka iz kojeg ima dvoje dece, Emini je dijagnostikovana srednje teška depresija. Da bi potražila pomoć i pokušala da se izleči, odlučila je da ode na psihijatriju.

“Tokom tog vremena obolela sam od srednje teške depresije. Nakon dve, tri godine više nisam mogla da se borim, pa sam otišla na psihijatriju kako bih se lečila. Svi su me napustili – i suprug i deca. Muž se borio koliko je mogao, ali na kraju je, kao i ostali, digao ruke“, ispričala je ranije Emina.

“U njegovim očima videla sam ljubav i ozdravljenje”

Ono čemu se Emina nije nadala jeste da će na psihijatriji upoznati ljubav svog života, Mustafu.

“Kada sam otišla na psihijatriju, upoznala sam Mustafu i evo već osam godina smo zajedno. Tamo su mi davali samo neke lekove od kojih mi je bilo sve lošije. Posle osam dana, doktorka me je pustila na socioterapiju, što podrazumeva grupne aktivnosti sa pacijentima koji su ‘malo zdraviji.’ Tada sam ugledala Mustafu, sedeo je mirno, ćutao i posmatrao šta se dešava”, priča Emina sa suzama u očima.

Mustafi je ispričala detalje svog nimalo lakog života, a on je pažljivo slušao svaku njenu reč.

“U njegovim očima videla sam ljubav i ozdravljenje. Uz pomoć Mustafe, moje duševno stanje se poboljšalo. Ljubav nam je izlečila dušu. Mustafa me je veoma dobro razumeo,” kaže Emina.

Mustafin put do psihijatrijske institucije bio je značajno drugačiji od Emininog.

Mustafa je deset godina radio kao profesor u srednjoj školi, ali je ostao bez posla nakon što ga je zadesio težak zdravstveni problem.

Sav novac koji je zaradio, bio je prinuđen da da za lečenje, usled čega nije imao sredstava da kupi ni osnovne namirnice za život.

– Moje glavno zanimanje je visoko kvalifikovani stolar, završio sam i pedagošku akademiju kako bih mogao da predajem u školi. Izveo sam tri generacije stolara za tih 10 godina koliko sam radio u školi. Imao sam težak hirurški zahvat, pa dosta pregleda koji su iziskivali dosta finansija. Došao sam zbog toga u situaciju da nemam šta da jedem, upao sam u neku blagu depresiju jer zbog zdravstvenog stanja više nisam mogao da radim. To je meni jako teško palo jer sam ceo život radio. Tako sam otišao na psihijatriju, rekao sam doktoru da nemam šta da jedem – kaže Mustafa, a Emina dodaje da je on bio jako cenjen što od strane učenika, tako i od ostalih kolega.

Bila je to ljubav na prvi pogled

Primljeni su isti dan na psihijatriju, a Mustafa je odmah znao kada je ugledao Eminu da je ona ljubav njegovog života.

– Odmah mi se svidela, tada sam počeo da se raspitujem za nju. Emina je bila jako loše, primala je jaku terapiju. Na socioterapiji smo počeli da pričamo, tako su dani prolazili i jedan dan sam je pitao da li želi da se uda za mene – priča Mustafa.

Siromaštvo im nije bila prepreka za srećan život.

– Rekao sam joj da nemam ništa, a ona mi je rekla hoću, samo nemoj da me tučeš. Nju su maltretirali, fizičko nasilje je trpela u kući gde je pre živela. Niko nije imao razumevanja za nju, jedini spas joj je bila psihijatrija – kaže Mustafa.

Od psihijatrije do duševnog mira

Iako žive u siromaštvu, ističu da sreću i ljubav ništa ne može kupiti.

– Kada smo došli ovde kući, nismo imali ništa. Imali smo samo krevet, frižider, ormar i peć. Sreća u nesreći je to što je Mustafa dobar ribar, a mi živimo ovde blizu reke. Kod nas nema nesuglasica. Nema osobe koja bi mogla njega meni da zameni, da nema njega ko zna šta bi bilo sa mnom – kaže Emina.

– Najbitnije za ljude je da su skromni. Treba znati voleti. Osoba koja nije skromna, neće znati iskreno da voli. Čovek jedino može biti srećan samo kada je zadovoljan onime što ima. Eminu nikada ne bi ostavio, volim je beskrajno, i nju i njenu decu na koju gledam kao da su moja – priča Mustafa.

Emininu decu Mustafa je prihvatio kao da su njegova.

– Tako na njih gledam. Ulažem sve što imam da ih odškolujemo. U tome nam pomažu nam dobri ljudi – kaže Mustafa za BN televiziju.