Четири дана остало је до најављене пуне примене закона о странцима и возилима на Косову и Метохији, који би могли значајно да утичу на свакодневни живот Срба у покрајини.
Пуна примена закона о странцима и возилима на Косову и Метохији очекује се после 15. марта, што изазива забринутост међу Србима који немају косовска документа. Ипак, координатор Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35, Драгиша Мијачић, рекао је у разговору за РТС, да не очекује драстичне мере попут масовног протеривања становништва, већ пре свега административне последице.
Мијачић истиче да примена ових закона није међу главним политичким темама у Приштини.
“У политичким дебатама на Косову готово да се и не помиње примена закона о странцима и возилима. За тамошње политичке странке то је питање редовне примене закона“, каже Мијачић.
Према његовим речима, јавност у Приштини много више је усмерена на институционалну кризу након одлуке председнице привремених институција Вјосе Османи о распуштању парламента, коју је Уставни суд привремено ставио ван снаге.
Због такве политичке ситуације, посета европске комесарке за проширење Марта Кос Приштини је одложена.
Пуна примена закона од 15. марта
Мијачић подсећа да је примена закона формално почела 15. јануара, али су прва два месеца била намењена информативној кампањи.
“Од 15. марта очекује се пуна примена закона, али то не значи да ће се догодити сценарији којих се грађани плаше“, наводи гост Јутарњег програма.
Како истиче, најчешћа последица може бити новчана казна за оне који не испуњавају административне обавезе.
“Неће се десити да неко 16. марта буде истеран из своје куће или депортован. У најгорем случају може се добити прекршајна казна“, каже Мијачић.
Страхови грађана и проблем са документима
Мијачић додаје да је страх међу људима на терену велики јер многи Срби који живе на Косову и Метохији немају косовска документа.
Разлог за то, како наводи, често нису политички ставови већ административне препреке.
“Дешава се да косовске институције не прихватају документа из болница у централној Србији. Тако имате случајеве да у истој породици једно дете има косовска документа, а друго нема“, објашњава Мијачић.
Радна група у Приштини, додаје, требало би да се бави управо тим категоријама становништва и пронађе начин да им омогући добијање докумената.
Дискреционо право полиције
Још једна непознаница је начин на који ће се закон примењивати у пракси. “Овај закон примењује полиција, што значи да у многим ситуацијама остаје на процени полицијског службеника да ли ће изрећи казну или упозорење“, каже Мијачић.
Он додаје да се још не зна да ли ће контроле бити чешће на административним прелазима или унутар саме покрајине.
Притисак на институције српске заједнице
Посебан изазов, према његовим речима, може настати за институције које функционишу у систему Србије, пре свега Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
“Проблем може настати јер део професора нема косовска документа, што може утицати на њихов радни статус“, објашњава Мијачић. Подсећа да је питање статуса универзитета пре свега у надлежности Србије, јер је реч о државној образовној институцији.
Говорећи о реакцији међународне заједнице, Мијачић каже да Европска унија подржава примену закона о странцима јер је он део правила која су повезана са безвизним режимом.
Шта ће бити 15. марта
Ипак, Мијачић поручује да грађани не треба да очекују драматичан развој догађаја.
“Петнаести март неће бити драматичан дан. Неће бити масовних протеривања нити наглих и драстичних мера“, наглашава Мијачић.
Како додаје, важно је да се проблеми решавају системски и да се пронађу одржива решења за институције попут здравства, образовања и универзитета, које су од кључног значаја за опстанак српске заједнице на Косову и Метохији.
