Аврамовић је дао интервју за Тањуг у ком је говорио о бројним темама, највише о репрезентацији, али и о почетку каријере, клубовима у којима је играо и сарадњи са Жељком Обрадовићем у Партизану.
Кошаркаш турског Бахчешехира професионалну каријеру почео је у родном граду и чачанском Борцу 2013. године, али је истакао да први дани нису били нимало лаки.
“Прве године, кад сам био у Борцу, нисам играо сезону. Неко ми је извукао неку статистику, скоро сам дао неки интервју, нисам играо ништа те године. Потом сам отишао у ОКК Београд, код покојног Степија, Милована Степандића. Стварно сам имао једну добру сезону, вратио се у Борац и направио врхунску сезону, која ми је била одскочна даска на индивидуалном путу, а и на тимском плану”, навео је Аврамовић.
“Тада сам мислио сам да је најбоља опција иностранство”
Аврамовић (31) се 2016. године, упркос понудама из Црвене звезде и Партизана преселио у Италију, где је играо за Варезе и одмах поставио рекорд сезоне у лиги постигавши 47 поена на једној утакмици.
“Рекорд сезоне, тако је. Тада сам мислио сам да је најбоља опција иностранство. Алтернатива ми је у том тренутку била Мега, као неко ко прави те расадник младих талената, али Варезе као Варезе, и опет нека дубља конекција”, додао је Аврамовић.
Варезе је историјски гледано велики клуб, петоструки првак Европе.
“То је клуб са фасцинантном историјом, град величине Чачка, 100 одсто живи за кошарку. Они су “100 година” у италијанској елити, пет пута прваци Европе, а десетоструки узастопни финалисти”, рекао је Аврамовић.
“Врло брзо сам савладао језик”
Српски репрезентативац се отиснуо у Италију са 21 годином, без знања страних језика, али се брзо адаптирао.
“Био сам у гимназији, природно-математички смер, никад ме нису ти језици занимали. Међутим, дође једноставно време. У почетку, мислим, некад то ваља, некад не ваља. Ја сам природан овако, да ли ћу да промашим реч, да ли изговарам правилно или са овим или са оним акцентом, мене то не занима. Врло брзо сам савладао језик добро. Мислим, сад нормално италијански причам са својим пријатељима на италијанском, са Шпанцима на шпанском, са Русима на руском”, објаснио је Аврамовић.
Уследила је селидба у Шпанију, где је прво играо за Уникаху, а онда и за Естудијантес, где му је тренер био земљак Александар Џикић.
“Шпанија ми је била одскочна даска. Из Уникахе сам отишао код Џикића у Естудијантес на позајмицу и онда сам остао годину и по дана.
Аврамовић је био други стрелац шпанске лиге са просеком већим од 17 поена.
“Био сам стварно добар “дивљак”, што би се рекло, овим језиком уличним. Мадрид, град, фантастичан. Уникаха, био сам полусезону, Малага је такође прелеп град, али опет, Мадрид, то ми је оно, баш једна престоница која је бомба. Играо сам стварно у супер местима”, подсетио се Аврамовић.
Партизан и сарадња са Жељком Обрадовићем
Уследио је затим позив Партизана и суграђанина Жељка Обрадовића и три године боравка у Партизану.
“Вратио сам се у Београд, где је била прекретница из неке добре европске приче. Сад улазим у Партизан, и кроз Партизан си на највишој европској сцени. Очи упрте у тебе, то је терен твој, покажи шта знаш. Освојена титула АБА лиге после 10 година, стигли смо надомак Фајнал-фора Евролиге. Једна, да кажемо, за мене лепа прича. Увек ћу се радо сећати”, додао је Аврамовић.
Подсетио се српски кошаркаш сарадње са Обрадовићем.
“Један од многих савета које ми је рекао, између осталог је било и то да кад је лопта код тебе у руци, ти је решаваш, у смислу неких ситуација на терену. Али ја кажем, никад нисам бежао од одговорности. Увек сам преузимао одговорност и кад је требало да се победи, да се изгуби. Мени пада на памет она тројка у Бечу. Да, никад нисам бежао од одговорности откад сам, у смислу, почео да се бавим кошарком. Јер, оно, углавном сам у животу добијао једну шансу”, навео је Аврамовић.
“То је Божији благослов и хвала му на томе”
Аврамовић има веома завидну клупски каријеру иза себе, али је репрезентативна за њега најважнија и то никад није крио.
“То је нешто за шта ми живимо цео живот, то је нешто што ће мене обележити. Имам дресове у кући свих екипа које сам играо, који су у орману, али дресови кад смо узели нешто са репрезентацијом и мој дебитантски тај наступ, то је нешто што је у раму већ. И то се чува. Не могу некад и речима да опишем колико ми је драго што сам успео да бар на један дан обучем дрес репрезентације. А да не причам да освајам и медаље и да будем стандардни репрезентативац. То је Божји благослов и хвала му на томе”, са поносом је истакао Аврамовић.
“Осећам љубав народа”
Свестан је Чачанин да га спортска, а посебно кошаркашка јавност, види као љубимца нације.
“Осећам љубав народа, љубав свих људи у околини, јер, онако, како дајеш, тако и добијаш. И ми смо тога свесни, репрезентативци, опет кажем, у тим неким тешким временима, то је Вања Маринковић лепо рекао, у тим тешким временима за Србију, спорт је био излаз у свет, нека светла тачка, нашег неког поноса и неког нашег идентитета”, навео је Аврамовић.
У дресу Србије Аврамовић је био светски вицешампион 2023. и трећи на Олимпијским играма 2024.
“Доносили смо нешто лепо за нашу репрезентацију, и онда стекли ту љубав која је велика и која је неизмерна, и стварно се трудимо да сваким изласком на терен дамо максимум. Опет, некад, некад то није ни доносило резултат и онакав жељени, а некад је доносило резултат који можда нико није очекивао. И кажем, нама је најлепше кад обучемо дрес репрезентације, и за мене, неупитно”, рекао је Аврамовић.
“Нису то ране, већ привилегија”
Србија је била на корак од победе над Американцима у полуфиналу Игара у Паризу, али Огњен Добрић није погодио фамозну тројку.
“Пре неки дан је Милош Теодосић тешио Шегија за онај промашај. Као, није била много важна тројка, само можда најважнија у историји српске кошарке. Али, мислим, то за мене нису ране. Ти кад си у тој ситуацији да решаваш Олимпијске игре на један посед против најјачег тима на свету свих времена, то је већ успех сам по себи. Привилегија”, истакао је Аврамовић и додао да је и бронза огроман успех и да ће тога људи постати свесни за пет или 10 година.
Не крије Аврамовић да је и њему и његовим саиграчима највећа жеља да освоје злато за Србију, а наредне две шансе су Светско првенство 2027. и Европско првенство 2029. године.
“Надам се, ми се сви надамо да ће доћи злато. Ми ћемо радити за то. Можда и не дође, али ми ћемо се борити да дође до злата. Даваћемо максимум, а видећемо шта ће нам то донети”, закључио је Аврамовић.
