PRVA stvar koja upada u oči kada su u pitanju nasilni protesti u Albaniji je ogroman broj zastava terorističke OVK i tzv. Velike Albanije
Foto: Printskrin
Nasilni protesti u Albaniji odvijaju se već danima, a u samom glavnom gradu, Tirani, viđene su scene koje u potpunosti odgovaraju onome što je bilo planirano i delimično izvedeno u Srbiji prošle godine. Premijer Edi Rama je otvoreno rekao da se nasilnim protestima upravlja spolja, a sada je stiglo i priznanje koje je srpska javnost čekala dve godine. Jedan od kolovođa haosa u Albaniji priznao je da direktno sarađuju sa predstavnicima tzv. studentske liste i blokaderske sekte u Srbiji. Zato je opravdano pitanje srpske javnosti – Ko je taj koji sarađuje sa Šiptarima i s kojim razlogom?
Prva stvar koja upada u oči kada su u pitanju nasilni protesti u Albaniji je ogroman broj zastava terorističke OVK i tzv. Velike Albanije. Definitivna opredeljenost biračkog tela i građanstva Albanije u jasnom iskazivanju srbofobije, međutim, ne smeta domaćim blokaderima da ostvaruju odličnu saradnju sa njima.
Ne smeta im to što je teroristička OVK u cilju otimanja Kosova i Metohije, a sa širim planom stvaranja „Velike Albanije“, klala srpsku nejač, žene, starce i iz zasede mučki ubijala srpske policajce i vojnike.
Te simbole ne nose samo „mladi“ u Albaniji. Tokom septembra, nakon presude Hašimu Tačiju „Zmiji“ i ostalim liderima OVK, okupirana Priština bila je preplavljena istim zastavama. Šiptari obučeni u maskirne uniforme, sa kapama sa amblemom OVK, paradirali su ulicama gradova na KiM. Srpska zajednica je do poslednjeg momenta strepela da će njihov bes zbog, inače kriminalno male, presude Tačiju eruptirati u nasilje prema Srbima.
Nijedan blokader-terorista se zbog toga nije potresao. Jedino što im je bilo važno je da koalicija sa OVK, koja je proterala 250.000 Srba sa KiM, opstane.
Svaka srpska suza, svaka suza srpske majke zavijene u crno sada pada na dušu blokadera-terorista koji sa takvima prave predizborne koaliciju, koja nakon izbora treba da preraste u otvorenu političku saradnju u svrhu konačnog rušenja Srbije. Krvavi plan započet 1999. godine konačno treba da doživi svoju kulminaciju.
Šta je priroda događaja u Tirani?
Priznanje demonstranata iz Albanije da su na direktnoj vezi sa domaćim blokaderima-teroristima važno je iz ugla razumevanja događaja u Srbiji. Razvoj nasilnih protesta u Tirani, od tzv. mirne Revolucije flamingosa do sadašnjih otvorenih sukoba na ulicama sa organima reda, nesumnjivo pokazuju šta čeka Srbiju nakon izbora.
U Srbiji je jako teško organizovati ulične nemire bez jasnog povoda. Većina srpskog društva je tradicionalno državotvorno nastrojena, a kao i 2000. godine, deo njih se pridružuje obojenoj revoluciji tek nakon što propaganda duboke države odradi svoje. Ovoga puta okidač treba da bude neki veliki incident ili pak rezultati izbora, koji će nesumnjivo biti na strani Aleksandra Vučića i vladajućeg SNS-a.
Toliko prenaglašena upotreba simbola terorističke OVK i zastava „Velike Albanije“ na protestima u Tirani ukazuje na to da Aljbin Kurti ne podržava džabe indirektno te proteste, a one u Centralnoj Srbiji direktno.
Naime, Kurti je jedan od današnjih ideologa „Velike (Prirodne) Albanije“, neuporedivo direktniji po tom pitanju od Edija Rame i same albanske političke elite u Tirani. Ta politička elita se otvoreno nada članstvu u Evropskoj uniji, zbog čega svoje velikoalbanske interese i ideje ne otkriva javno. Njihovo ćutanje po tim pitanjima je izuzetno glasno, a u direktnoj suprotnosti sa onim što radi Kurti.
Kurti je sve svoje resurse stavio na uslugu beogradskim blokaderima-teroristima. Angažovao je svog „Srbina“ Nenada Rašića da na Kosovu i Metohiji pokuša da promeni stanje stvari i preko 120 hiljada Srba okrene u korist blokadera-terorista. Rašićev sin vodi blokadersko kolo u centru Niša, a njegov poslanik u skupštini privremenih institucija u okupiranoj Prištini paradira u majici sa blokaderskim natpisom.
Vraćajući fokus na dešavanja u Tirani i činjenicu da je sve počelo „Revolucijom flamingosa“, za šta je povod bila izgradnja novog kompleksa na jednom ostrvu od strane Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika, veoma je važna i dinamika odnosa Kurtija i Rame.
Javna je tajna da su Rama i Kurti u jako lošim odnosima, te da Rama nije uspeo da ostvari svoj uticaj na okupiranom Kosovu i Metohiji. S druge strane, uz pomoć svoje ekstremističke retorike i poteza usmerenih protiv srpske zajednice na KiM, Kurti uspeva da pobere simpatije u Tirani.
Zato je njegova podrška blokaderima-teroristima u Centralnoj Srbiji posebno važna. Aljbin Kurti je uposlenik duboke države i preko svoje supruge Rite Augestad Knudsen, Norvežanke koja je bliska saradnica Norveškog instituta za međunarodne poslove, ali i Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE). Autorka je knjige „Ideja slobode i samoopredeljenja“. Naziv Kurtijevog pokreta je upravo „Samoopredeljenje“.
Sadašnje vlasti u Tirani nisu srpski prijatelji, štaviše, iskoristiće pogodan trenutak nakon planiranog stupanja u EU da Srbiji zagorčaju život u pristupnim pregovorima. Edi Rama otvoreno lobira za nezavisnost južne srpske pokrajine koja je nasilno oteta. Između njega i Kurtija po tom pitanju nema nikakve razlike. On je sada samo privremeno stao na žulj istim centrima moći koji upravljaju obojenim revolucijama i u Srbiji, i u Gruziji, na primer, i zato je na udaru.
Da kontakt albanskih demonstranata koji sprovode interese „Velike Albanije“ kroz agendu duboke države i domaćih blokadera-terorista nije nimalo slučajan, svedoči i geneza razvoja ovih pokreta.
Otpor, Kmara, Mjaft, blokaderska sekta – krvava šaka
Domaću blokadersku sektu i šiptarske demonstrante pod kontrolom duboke države na prvom mestu je povezao simbol „krvave šake“. Tačnije, blokaderi su u Srbiju doneli simbol po uzoru na istu krvavu šaku koju je koristio albanski pokret „Mjaft“ (Dosta!). O tome da je postojao plan da taj simbol bude uveden još 2023. godine za vreme protesta „Srbija protiv nasilja“, otvoreno je govorio lider Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.
Albanski pokret koji je krvavu šaku prvi upotrebio ima potpuno isto ime – Mjaft (Dosta!), kao gruzijska „Kmara“ (Dosta), koja je nastala po uzoru na „Otpor“ Srđe Popovića. Kmara je delovala u vreme prve gruzijske obojene revolucije „Revolucije ruža“ 2003. godine. Ona je bila deo serije istih pokreta u Ukrajini (Narandžasta revolucija 2004. godine – pokret Pora! (Vreme je!), protesti u Rusiji 2005. – Pokret Odbrana, protesti u Jermeniji 2008. godine – pokret Hima (Sada)). Pod istom stisnutom pesnicom izvedeno je celo „Arapsko proleće“, i niz državnih udara širom severne Afrike.
Suštinski, albanski Mjaft je u jednom spojio način rada i finansijere Otpora, ime Kmare i simbol krvave šake koji je prvi put upotrebljen od strane krajnje levičarskih, feminističkih, antiratnih grupa finansiranih od strane Džordža Soroša, poput Code Pink, što je i dokazano.
Blokaderska sekta u Srbiji nastala je na isti način kao Mjaft. Uzet je način organizovanja i rada Otpora, bez istaknutog vođe sa pokušajem stvaranja catch-all političke opcije sa ideologijom „velikog šatora“, dok se u pozadini kriju radikalne Antifa ideje. Simbol krvave šake je u potpunosti odredio i finansijere i ideologe same grupe.
Sekta nije uzela zvaničan slogan, krilaticu, poput Mjafta i Kmare, već je odlučila da se krije iza reči „studenti“, kao grupe koja asocira na bezgrešnost, mladost, energičnost i akademsku uspešnost. U svetu je sada u upotrebi i termin „Gen Z“, koji upućuje na generacije rođene između 1997-2012. godine. Rezultate njihovih krvavih obojenih revolucija videli smo u Nepalu, a gledamo ovih dana i u Francuskoj, Belgiji.
Upravo na taj način je domaća blokaderska sekta uspela da raste i da veliki broj opoziciono nastrojenih birača prevuče na svoju stranu. Naravno, na toj strani se našao najveći broj ekstremista, ali i plaćenika NVO sektora, koji otvoreno upravljaju procesima.
Haos u Srbiji je trajao do momenta kada su Aleksandar Vučić i vladajuća stranka SNS odlučili da se ide na prevremene parlamentarne izbore. Tako je jedna sekta ušla u politiku i napravila tzv. studentsku listu bez studenata, sa objašnjenjem da nije „lista studenata“, već „studentska lista“, pa je logično da na njoj studenata nema.
Istom logikom, u Nacional-socijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji (NSDAP) nije bilo nacista, jer to nije bila „partija nacista“, već „nacistička partija“. Ako pitate blokadere, ni OVK nije teroristička organizacija, već oslobodilačka, jer joj to stoji u imenu.
I pored svih ovih nelogičnosti i kontradiktornosti, ali i činjenične povezanosti sa sličnim pokretima duboke države širom istočne Evrope, blokaderska sekta je postala ozbiljan politički faktor u zemlji, koji će sasvim sigurno zauzeti mesto najveće opozicione opcije nakon 25. oktobra.
Međutim, da je sve ono ono što su srpski mediji govorili o povezanosti anarhističkih, krajnje levičarskih i NVO grupa širom ovih država, potpuna istina, rekao je upravo jedan od vođa haosa u Albaniji u programu Juronjuza. Jedino pitanje koje ostaje, a na koje treba blokaderi-teroristi da daju odgovor – Ko je taj ko je na vezi sa šiptarskim demonstrantima?
