KOMENTAR: Znanje

KAD Srbija pošalje svoju najbolju decu u svet, oni se ne vraćaju praznih ruku. Vraćaju se sa medaljama koje vrede mnogo više od zlata, srebra i bronze. Od početka godine naši srednjoškolci osvojili su više od 100 odličja na međunarodnim olimpijadama i prestižnim takmičenjima. Matematika, fizika, hemija, biologija, informatika, istorija, geografija, veštačka inteligencija… Gotovo da nema oblasti u kojoj srpski učenici nisu stali rame uz rame sa svetom.

Takmičili su se u SAD, Francuskoj, Singapuru, Estoniji, Indiji, Italiji, Nemačkoj, Turskoj, Kazahstanu, Kolumbiji i Šangaju. Sa njima su se nadmetali vršnjaci iz više od stotinu zemalja, deca koja često dolaze iz sistema sa daleko većim ulaganjima u obrazovanje i nauku. Ipak, kada počne takmičenje, znanje ne pita koliki je čiji budžet. Tada se gleda ko ume da misli, istražuje, rešava i stvara. A naši đaci pokazuju da tu nemaju razloga da se bilo koga plaše.

Ono što je, možda, najlepše u svim ovim uspesima nije broj medalja. Gde god da odu – u Astanu, Šangaj, Singapur, Majami, Bordo ili Izmir, oni sa ponosom nose srpsku zastavu. Izađu pred svet i kažu odakle dolaze. Bez obzira na sve razlike i na uslove, oni ne skrivaju svoju zastavu, već je nose visoko, kao znak pripadnosti i ponosa. I svaki put kada se na pobedničkom postolju podigne trobojka, sa njom počne i priča o jednoj maloj zemlji koja ima veliku decu. Generaciju koja zna da se svet ne osvaja veličinom zemlje, već veličinom znanja.

Zato njihove uspehe ne smemo doživljavati samo kao lepu vest za jedan dan. Oni su i pitanje svima nama: šta ćemo mi uraditi za njih? Nije dovoljno da ih ispratimo zastavom i dočekamo aplauzom. Ovi mladi ljudi nisu samo budućnost Srbije. Oni su njena sadašnjost. I dok oni ponosno nose našu zastavu širom sveta, na nama je da učinimo sve da jednog dana isto tako ponosno ostanu i ovde. Jer, ako su već sada rame uz rame sa najboljima na planeti, možemo samo da zamislimo šta će postići kada im Srbija bude dala krila.