KOMENTAR: Mučenje

IŽIVLjAVANjE haškog suda nad generalom Ratkom Mladićem ne posustaje. Čoveka, koji ne može da hoda, govori, jedva guta hranu, koji je teško bolestan i na umoru je i dalje drže pritvorenog u zatvorskoj bolnici u Sheveningenu. Nema dileme da se takvim odlukama predsednika suda Grasijele Santane krše sva moguća generalova ljudska prava.

Evropski zakoni i standardi jasno kažu da kada se zatvorenik teško razboli, on mora da bude prebačen u civilnu specijalizovanu bolnicu na lečenje. Generala Mladića su prilikom urgentnih pogoršanja zdravlja znali da prebace na dan ili dva u civilnu bolnicu u Holandiji da mu se uradi neka hitna intervencija ili operacija i onda bi ga vraćali u zatvorsku bolnicu u kojoj ne postoje tehnički uslovi i aparatura, niti lekari specijalisti za njegovo odgovarajuće lečenje. Zbog toga su mu se bolesti stalno pogoršavale ili su otvarana nova žarišta u telu i novi zdravstveni problemi. Zato je i došao u stanje da je vezan za krevet i da ne može da ustane i izgovori jedva koju reč.

Šta sudiji u Hagu Grasijeli Santani nije jasno u odredbi da zatvorenik, koji je teško bolestan, nepokretan i slab, koji kao takav ne predstavlja opasnost za društvo, ne može pobeći i ne može ponoviti krivično delo, treba da bude pušten na slobodu da se leči? Prema zakonima svih evropskih država i pravilu Evropskog suda za ljudska prava, zadržavanje teško obolelog zatvorenika predstavlja mučenje i kršenje njegovih ljudskih prava i sud je dužan da ga pusti na slobodu ili da ga prebaci u civilnu specijalizovanu bolnicu.

Znači da sudija Santana svojim odlukama da Mladića i dalje drži zatočenog u Sheveningenu direktno muči i ubija. To, nedvosmisleno, kažu propisi. Može li se zvati sudijom sudija koja ne poštuje međunarodno usvojene standarde ljudskih prava, iako i sama u svojim negativnim odlukama navodi da je srpski general pri kraju života? Niko ne sme biti držan u zatvoru ako mu zbog teške bolesti tamo preti smrt, jedno je od pravila. Sudije u Hagu očigledno ne donose odluke po zakonima.