PROSEČNA neto zarada u Srbiji u julu iznosila je 121.346 dinara, ali detaljni podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju velike razlike u zavisnosti od toga čime se zaposleni bave. U najplaćenijoj oblasti prosek je premašio 323.000 dinara, dok je na drugom kraju liste tek nešto iznad 71.000 dinara.
Foto: Zoonar/Stockfotos-MG, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia
Prosečna bruto zarada za jul iznosila je 167.402 dinara. Kada se posmatra prvih sedam meseci 2026, neto zarade su nominalno porasle 11,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, pojedine delatnosti beleže znatno veći rast, dok je kod nekih jul doneo i nagle promene u odnosu na jun.
Programeri na više od 323.000 dinara
Najveća prosečna neto zarada u julu zabeležena je u računarskom programiranju, konsultantskim i povezanim delatnostima – 323.377 dinara. Plata je u ovoj oblasti za samo mesec dana porasla 5,9 odsto, ali je rast proseka od početka godine znatno skromniji – 3,4 odsto u odnosu na isti period 2025.
Sledi vazdušni saobraćaj sa prosečnih 272.463 dinara, dok je prosek u celom sektoru informisanja i komunikacija dostigao 259.913 dinara.
Među najplaćenijima su i naučno istraživanje i razvoj sa 234.963 dinara, proizvodnja koksa i derivata nafte sa 227.431 dinarom, kao i eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa, gde je julski prosek iznosio 203.885 dinara.
Upravo su poslednje dve oblasti zabeležile neke od najvećih promena za samo mesec dana. Zarade u eksploataciji nafte i gasa porasle su 12,6 odsto u odnosu na jun, dok je u proizvodnji koksa i derivata nafte zabeležen skok od 11,6 odsto.
Ipak, kod proizvodnje koksa i derivata nafte vidi se zanimljiv obrt. Iako je julska plata među najvišima i snažno je porasla u odnosu na jun, prosečna zarada od januara do jula bila je 1,5 odsto niža nego u istom periodu prošle godine.
Plata skoro 200.000 dinara, a za mesec dana pala 27 odsto
Još veća anomalija vidi se u proizvodnji duvanskih proizvoda. Prosečna neto plata u julu iznosila je visokih 198.128 dinara, ali je u odnosu na jun pala čak 27,1 odsto.
Istovremeno, kada se uporedi prosek za period januar-jul ove i prošle godine, zarade u ovoj oblasti porasle su 16,6 odsto. To pokazuje koliko mesečni iznosi u pojedinim delatnostima mogu da osciliraju.
Visoke julske plate zabeležene su i u finansijskim uslugama, bez osiguranja i penzijskih fondova – 184.946 dinara, eksploataciji ruda metala – 178.314 dinara i telekomunikacijama – 176.813 dinara.
Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata donela je prosečnu neto platu od 167.285 dinara, dok je u osiguranju, reosiguranju i penzijskim fondovima prosek bio 164.968 dinara.
Na drugom kraju liste razlika je ogromna. Najniža prosečna neto zarada zabeležena je u ostalim ličnim uslužnim delatnostima – 71.378 dinara.
Slede popravka računara i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo sa 72.451 dinarom i pripremanje i posluživanje hrane i pića sa 72.819 dinara.
U preradi drveta prosečna plata bila je 78.355 dinara, ribarstvu i akvakulturi 81.740, proizvodnji odevnih predmeta 82.116, a u trrgovini na malo 86.831 dinar.
Obrazovanje među delatnostima sa najvećim rastom
Posebno se izdvaja obrazovanje. Prosečna neto plata u julu iznosila je 119.439 dinara, dakle nešto manje od ukupnog republičkog proseka, ali su zarade od januara do jula nominalno porasle čak 17,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Još veći rast, od 18,3 odsto, zabeležen je u zaštitnim i istražnim delatnostima, gde je julska prosečna neto plata iznosila 95.009 dinara.
Među oblastima sa snažnim rastom od početka godine nalaze se i proizvodnja duvanskih proizvoda sa 16,6 odsto, ostale lične uslužne delatnosti sa 16,1 odsto i proizvodnja odevnih predmeta sa 15,9 odsto.
Zanimljivo je da su upravo neke od slabije plaćenih delatnosti imale natprosečan rast zarada. U pripremanju i posluživanju hrane i pića prosek je u prvih sedam meseci porastao 15,2 odsto, u preradi drveta 15,3 odsto, a u trgovini na malo 13,4 odsto.
Velike razlike ipak ostaju. Prosečna plata programera od 323.377 dinara je više od četiri i po puta veća od proseka u ostalim ličnim uslužnim delatnostima i gotovo 2,7 puta veća od ukupne prosečne neto zarade u Srbiji.
(Direktno)
