понедељак, 22.12.2025, 08:02 -> 08:56
Извор: РТС
Нова студија “Колико ме кошта Западни Балкан” показује да финансијски аргументи против проширења Европске уније нису утемељени у чињеницама. Аутори истраживања поручују да је проширење пре свега политичка одлука, док би Србија, као највећа економија региона, била и највећи појединачни корисник европских фондова.
Колико кошта проширење ЕУ на Западни Балкан – бројке демантују страхове
Директор Фондације Конрад Аденауер у Србији и Црној Гори и иницијатор пројекта Јаков Девчић каже да је основни мотив за израду студије био да се дебата о проширењу измести из сфере страха и митова и заснује на чињеницама.
“Хтели смо да објективизујемо дебату – да уместо митова и страхова имамо бројке. Финансијски, проширење није разлог да се оно не деси”, истиче Девчић.
Према рачуници аутора студије, проширење Европске уније на свих шест земаља Западног Балкана коштало би просечног грађанина ЕУ 5,29 евра годишње.
“То је разлог зашто је на насловници студије кафа и пециво са ценом од 5,29 евра. У Немачкој толико кошта једна просечна кафа са пециваом – и то је симбол колико би проширење реално коштало”, наводи Девчић.
Он додаје да страхови у појединим државама чланицама постоје, јер се проширење доживљава као дељење “мањег парчета колача”, али да бројке показују да је тај страх неоснован.
“Ова студија показује да политика проширења може да стане у једну шољицу кафе. Финансије нису разлог да се проширење не догоди – остаје политичка одлука”, поручује Девчић.
Србија – највећи корисник европских фондова
Страхиња Суботић из Центра за европске политике истиче да би Србија, као највећа држава и економија региона, била и највећи појединачни корисник чланства у Европској унији.
“Прорачуни показују да би Србија, уколико би сутра постала чланица ЕУ, у седмогодишњем буџетском циклусу имала на располагању око 21 милијарду евра, односно око три милијарде евра годишње”, каже Суботић.
Поређења ради, Србија данас из европских фондова добија око 500 милиона евра годишње.
“То значи шест пута већи прилив новца. Када се то подели на око 6,5 милиона грађана, укупна вредност тих средстава износи око 450 евра по глави становника годишње”, наводи Суботић.
Истовремено, Србија би имала и обавезу уплате у европски буџет од око 750 милиона евра годишње.
“То је отприлике четвртина онога што бисмо добијали. Тај однос важи и за друге чланице – чак и оне које су нето корисници морају да уплаћују у буџет ЕУ”, објашњава Суботић.
Чланство доноси новац, али и обавезе
Суботић упозорава да чланство у ЕУ није “јефтина играчка” и да захтева спремност државе да средства заиста искористи.
“Новац неће пасти с неба. Морамо да будемо способни да га апсорбујемо, јер у супротном плаћамо 750 милиона евра годишње, а не користимо потенцијал фондова”, објашњава Суботић.
Према његовим речима, Србија тренутно предњачи у региону када је реч о коришћењу ИПА фондова, али су изазови након чланства много већи.
“Тада више не говоримо о донаторској помоћи, већ о структурним фондовима који треба да трансформишу државу, смање социоекономски јаз и припреме је за јединствено тржиште”, истиче Суботић.
Он додаје да ће у наредном буџетском циклусу ЕУ, од 2028. до 2034. године, све више средстава бити условљено степеном демократичности.
“Што сте јача демократија, то ћете имати већи прилив новца. Зато је важно да се Србија већ сада понаша као да је чланица ЕУ – посебно у областима владавине права, борбе против корупције и криминала”, закључује Суботић.
Саговорници се слажу да студија показује да је проширење Европске уније пре свега стратешка инвестиција, а не филантропија – инвестиција у стабилност, безбедност и економски раст, и за Западни Балкан и за саму Европску унију.
