Tokom nedelje Votford je postavio trećeg ove sezone nakon što je Havi Grasija otišao iz kluba nakon nesuglasica povodom transfera. Biće ovo četvrta sezona od poslednjih sedam tokom koje će imati tri stalna trenera. Od kada je porodica Poco na čelu, treneri se smenjuju kao na traci. Da li znate koliko ih je bilo u poslednjih 14 godina?
Pitanje koje može da se ubaci na svakom pab kvizu: Koliko je menadžera imao Votford pod porodicom Poco? Koji god dvocifreni broj da stavite kao ponuđen odgovor delovaće moguće, koliko god on visok bio. I ne stidite se ako ne znate tačan odgovor, verovatno ni navijači Votforda ne znaju.
Od kada je italijanska porodica došla na čelo kluba juna 2012. godine, Votford je postao sinonim za smene menadžera.
Foto-galerija 10 Fotografije
Kada je nedavno Havi Gracija dobio otkaz, to sam podelio sa pratiocima na profilu i dobio poruku sa pitanjem: “Koliko je menadžera otpustio Votford ove sezone?”. Odgovorio sam: “Dva” i usledilo je pitanje koje najviše definiše stanje stvari na Vikaridžu: “Samo dva?”.
Toliko često menjaju trenera da kada bi smenili pet tokom sezone, apsolutno se niko se ne bi iznenadio. Najnormalnija sezona u Herfordširu. Tamo retko ko izgura celu sezonu. U prethodnih 14 godina samo četvorica su uspela da doguraju do godinu dana ili blago ih prebace. Niko nije dogurao do dve godine. U prirodi vesnici proleća su žuto i opalo lišće, ptice se sele na jug, dan se polako krati, a plodovi sazrevaju. U fudbalskom svetu vesnik proleća je – Votford menja trenera.
Sedam puta su menjali menadžera tokom rane jeseni u prethodnih 14 godina. Neću sada otkriti koliko je Votford promenio trenera pod porodicom Poco, zato nastavite čitati.
Đino Poco je sin italijanskog biznismena Đampaola Poca. Odmah posle studija bacio se na fudbal i počeo je da radi kao skaut. Od starta je znao gde leži lova. Njegov otac je vlasnik Udinezea od 1986. godine i to je Đinu pomoglo da „uči“ zanat. Počeo je da stvara svoj tim skauta i danas upravlja timom od skoro 30 skauta širom sveta koji su pretežno fokusirani na Južnu Ameriku, Afriku i Istočnu Evropu. Svi dobri igrači dolaze u Votford ili Udineze i kasnije se prodaju za višestruko veći novac. To je model koji se u Udinezeu praktikuje skoro četvrt veka.
Do 2016. godine pored Udinezea i Votforda, porodica Poco je pod svojim vlasništvom imala i španski klub Granadu, pa su transferi i pozajmice između ova tri kluba bila skoro uobičajena stvar tokom svakog prelaznog roka da više niko nije mogao da pohvata ko gde igra. Međutim, klub iz Andaluzije je u međuvremenu prodat Kinezu Đang Lizangu. Poco porodica je preuzela Votford u finansijski teškom trenutku po klub i navijači su mnogo puta javno isticali da su njima na tom neizmerno zahvalni.
Od kada je Votford dospeo pod vlasništvo italijanske porodice dva puta su izborili promociju u Premijer ligu, igrali su finale FA kupa 2019. godine i te iste sezone završili su na 11. mestu samo sedam bodova od mesta koje vodi u Evropu.
Pre porodice Poco Votford je najbolje rezultate ostvario tokom 80-ih godina, kada su prvo ušli iz drugog u prvi rang, sezonu kasnije bili vice šampioni Engleske iz Liverpula, a sezonu kasnije bili prvi put finalisti FA kupa. Da je italijanska porodica radila dobar posao u Votfordu svedoče i zastave navijača Votforda na utakmici protiv Vest Hema, pre mnogo godina, na kom je bio njegov lik i ispod je pisalo „Gino“.
Ipak, poslednjih godina stvari su se poprilično promenile. U negativnom smislu. Godinu dana nakon finala FA kupa ispali su u Čempionšip, vratili se u prvom pokušaju, pa naredne 2022. godine, ponovo ispali.
Od tada već tri sezone ne uspevaju da se izvuku iz čeljusti drugog ranga i nisu ni bili blizu vrha. Završavali su na 11, 15 i 14. mestu u prethodne tri sezone, dok su ove trenutno na 12. poziciji, ali na samo tri boda minusa od zone plej-ofa. Havi Grasija ih je podigao tokom decembra i čak uveo među prvih šest mesta, ali loš januar i nesuglasice sa upravom dovele su do ostavke Španca. Zbog lošeg vođenja kluba poslednjih godina sve je veće nezadovoljstvo kod navijača. Ti isti navijači koji su razvlačili transparent podrške, sada su protiv Đina Poca.
I dolazimo do glavnog pitanja – koliko je menadžera vodilo Votford?
Prva smena dogodila se odmah po preuzimanju. Uprkos činjenici da ih je vodio do 11. mesta i trećeg najvećeg broja osvojenih poena u poslednjoj deceniji, Šon Dajč je smenjen i postavljen je Đanfranko Zola. Italijan se zadržao godinu i pet meseci i Vodio je Votford do plej-ofa, a smenjen je nakon slabog prvog dela sezone.
Nasledio ga je još jedan Italijan Đuzepe Sanino, koji je izgurao sezonu do kraja, ali je već u avgustu naredne dobio otkaz. Tokom 2014/15 Votford je imao četiri menadžera – tri stalna i jednog privremenog. Sanina je nasledio Oskar Garsija, koji je morao da se povuče sa klupe posle samo četiri nedelje zbog zdravstvenih problema. Bili Mekinli je pokrio kao privremeno rešenje dok Slaviša Jokanović nije postavljen za trenera u oktobru.
Čak i u takvoj haotičnoj sezoni Votford je upisao promociju po srpskim trenerom i vratio se u Premijer ligu posle osam godina. Ali, zbog nesuglasica sa Pocom, Jokan odlazi na kraju sezone i dolazi Kike Sančez Flores koji je izgurao čitavu sezonu na klupi i vodio Votford do polufinala FA kupa. Španac po završetku sezone odlazi i dolazi još jedan Italijan Valter Macari, koji, takođe, posle jedne sezone odlazi. Šansu je na šest meseci dobio Marko Silva, pa i Havi Grasija, koji je doveo Votford do 11. mesta i finala FA kupa u kome su poraženi od Mančester sitija.
Vladimir Ivić (Photo: MI News & Sport / Alamy / Alamy / Profimedia)
Do 2019. godine, odnosno u prvih sedam godina pod porodicom Poco, Votford je imao sedam stalnih menadžera i jednog privremenog. I pravi haos tek tada počinje. Kike Sančez Flores se vratio u drugom mandatu, pa je smenjen posle 12 mečeva, zamenio ga je Najdžel Pirson koji je ispao iz Premijer lige, pa je u onoj korona sezone pred praznim tribinama šansu dobio još jedan Srbin Vladimir Ilić. Rupu između stalnih trenera je u dva privremena mandata popunjavao Hajden Malins.
Ivić dobija otkaz nakon loše atmosfere unutar ekipe već u decembru i stiže Ćisko Munjoz koji vraća Votford u elitu, ali već s jeseni biva smenjen. Stiže Klaudio Ranijeri da vadi kestenje iz vatre, ali je smenjen posle samo 12 utakmica tokom koji je upisao dve pobede i pretrpeo čak 11 poraza. Posle njega dolazi iskusni Roj Hodžson koji je imao takođe dve pobede na 18 utakmica i Votford je ponovo ispao u Čempionšip.
Slaviša Jokanović, FOTO: Alexander Vilf / Sputnik / Profimedia
Bilo je i mnogih ludih smena, pa je u septembru iste godine, Rob Edvards dobio otkaz posle 11 utakmica, otišao u redove najvećeg rivala Lutona i uveo ga u Premijer ligu. Posle njega na klupi Vikaridža sedeli su Slaven Bilić, Kris Vajlder, Valerien Ismael, Tom Kleverli, Paulo Pezolano, Havi Grasija u trećem mandatu i od pre nekoliko dana Ed Stil.
Ed Stil je brat Vila Stila, doskorašnjeg menadžera Sautemptona. Navijači su baš skeptični jer je radio u Belgiji u ekipama Šarloa, Eupen i Kortrajk i na dva meča je bio privremeni trener Anderlehta. Na 80 mečeva u karije upisao je samo 24 pobede, odnosno 30 odsto.
Dobra stvar je što su daleko od zone ispadanja, pa o opstanku ne moraju da brinu, ali su trenutno šest bez pobede i postigli su samo dva gola u njima. I sada odgovor na ono pitanje: koliko je Votford ima menadžera kod porodice Poco? Odgovor je 22 stalna i četiri privremena trenera. Za manje od 14 godina vladavine. U proseku 1.5 stalna menadžera po sezoni. Ed ne treba da strahuje do maja, već da ne bude prvi vesnik fudbalske jeseni u Engleskoj.
VIDEO Slot zadovoljan, ali kritikuje: Želim da Liverpul postiže više golova
