Pred Specijalnim sudom ove nedelje održano je suđenje “vračarskom klanu” zbog sumnje da su počinili tri ubistva i pet pokušaja ubistava. Na glavnom pretresu svedočio je Samir Divljanović, jedna od osoba koja se nalazila na spisku za odstrel kriminalne grupe, koji je pomalo bizarnim svedočenjem tvrdio da ne može da prepozna sebe na slikama.
Na suđenju je nastavljeno sa iznošenjem dokaza dobijenih iz Skaj aplikacije, a poruke koje su pročitane odnosile su se na pripremu ubistva Samira Divljanovića, odnosno opservaciju objekata i osoba bliskih njemu. Na samom suđenju, Divljanović je tvrdio da nije mogao da prepozna sebe na predstavljenim fotografijama, kao i da mu iznošenje informacija da je bio sa mlađim ženama pravi probleme u porodici, jer je oženjen.
Ko je Samir Divljanović?
Tutinac Samir Divljanović poznat je organima reda odranije po krivičnim delima. On je upucan u Beogradu krajem 2019. godine, a prema tvrdnjama iz optužnice, namamljen je na sastanak radi kupovine kokaina, ali ga je umesto toga na mestu sastanka sačekao ubica sa pištoljem. Svemu je prethodila opsežna opservacija, kada su „vračarci“ pratili njegove navike, sa kim se druži i koje automobile vozi.
Na njega je prethodno pokušano više atenatata.
Prema dostupnim informacijama, oštećeni je i ranije kupovao narkotike od kriminalne grupe, ali im je jednom prilikom ostao dužan za oko pet kilograma. Pretpostavlja se da je upravo ovo motiv, ali i zbog sumnji da je „cinkaroš“.
Hteli da ga ubiju u Urgentnom
Nakon neuspele likvidacije, postojao je plan brutalnog ubistva u Urgentnom centru, nakon što mu je ukazana pomoć.
Planovi da se likvidira Divljanović počeli su na Skaj aplikaciji, u grupi koju je napravio Nikola Vušović, inače vođa ove grupe, a na ročištu, ali i ranije, pročitane su poruke o tome kako je žrtva praćena. Govorili su i o čekanju na aerodromu, gde, prema optužnici, Vušović objašnjava Aleksandru Miloševiću da će biti četiri osobe, dve muške i dve ženske i da od najvažnijeg ima fotografiju.
Tada se u razgovor ubacuje i Đorđe Knežević, koji kaže da ih čeka na poziciji i da će uskoro javiti kako su mete obučene i u kom automobilu.
Ubrzo nakon ovoga počinje praćenje automobila „golf“ crvene boje, koje se završava u Ušću. Vušović tada naređuje Kneževiću da ode u šoping centar i da obiđe garažu i restorane. Ceo slučaj na kratno je omeo autobus, koji je isekao člana kriminalne grupe, usled čega je ovaj izgubio iz vida Divljanovića i još tri osobe kod njega u društvu.
„Turčin hoće da kupi kilo u Beogradu“
Grupa je imala plan da prikači GPS uređaj za automobil koji vozi žrtva, kako bi u svakom trenutku znali gde se nalazi. Pošto se cela situacija iskomplikovala, klan tada pribegava drugom pristupu, a vođa Vušović tada javlja da „Turčin hoće da kupi kilo u Beogradu“, nakon čega počinju pripreme za likvidaciju, koja takođe nije bila uspešna. Na to je mislio da Divljanovića.
Kako se saznalo, postojala je mogućnost da žrtva na mesto nabavke pošalje i svog vozača, što bi omelo likvidaciju. Međutim, tada se dolazi do plana da, ukoliko bude tako, otmu tu osobu i dobiju informacije od njega ili preko telefona namame Samira i tako ga likvidiraju.Tada je odlučeno da se sa „vozačem“ nađu kod Miljakovačke šume i da mu ponude saradnju ukoliko bude „normalac“.
Neposredno pred Novu godinu, Vušović saopštava da se Divljanović raspituje za kupovinu droge i da mu se žuri. Ostali članovi ocenjuju da se žrtva sprema da prevari nekoga jer mu „gori za pare“. Nakon razmatranja, dolazi se do zaključka da se najpre sastanu sa Divljanovićem bez robe, pa da sa njim krenu po kokain i da tada „ščepaju“, ako se ukaže prilika.
Neuspela likvidacija desila se u Baba Višnjinoj ulici, kada se Milošević sastao sa Divljanovićem. Žrtva je tada izvukla pištolj i pucala, pa je pokušaj „hapšenja“ propao.
„Krenuo je da vadi utoku i da se baca pod kola“, objašnjava Milošević i dodaje da su se potom jurili oko auta i pucali jedan na drugog, a kada su mu se istrošili meci, krenuo je da „pali“. Potom se dopisuju o tome kada će i kako se pritajiti, gde će pobeći i slično. Jedni drugima šalju informacije iz medija, da se dogodila pucnjava, da je muškarac prevezen na reanimaciju, zbog čega jedni drugima čestitaju na ranjavanju Divljanovića.
Nakon pucnjave, saznalo se da je Samir preživeo napad, dok je u tom trenutku Milošević išao u pravcu Obrenovačkog puta, da se skloni. Tada Jovica Sovilj predlaže da ode Urgentni centar. To je izazvalo zabrinutost vođe grupe, koji ga je pitao da li je sve u redu. Sovilj je tada rekao da ide „da dočeka Divljanovića“. Na tomu Milošević kaže da ne ide tamo i da je sve puno policije.
„Penzionisani diler“
Samiru Divljanoviću ovo nije prvi put da ima nesvakidašnje izjave, pa je tako u aprilu prošle godine izjavio za sebe da je „penzionisani diler“, te da je srađivao sa policijom.
On je istakao da se povezao sa osobom radi kupovine kokaine i da je svoja saznanja preneo načelniku policije Slobodanu Milenkoviću, koji ga je pozvao u Beograd, kako bi učestvovali u akciji radi utvrđivanja lica koje prodaje drogu. Tada je objasnio da mu je lokacija bila sumnjiva i da se vratio do svog automobila, gde je uzeo pištolj, čemu se protivio Milenković.
Divljanović je otkrio da je kriptovani telefon dao načelniku, mnogo pre događaja. Te da su pripadnici policije bili raspoređeni u četiri automobila.
Žrtva je ispričala da je te večeri kod sebe imao oko 35 hiljada evra, da ga preda za robu. Međutim, kada se pojavio muškarac od crnog, koji je navukao rulku preko lica i zapucao. Divljanović je uzvratio i počeo da beži. Nakon pucnjave, pripadnici Četvrtog odeljenja su dotrčali do njega i odmah ga prevezli u bolnicu. Pred sudom je rekao da nema smisla da iz Novog Pazara dolazi u Beograd, kako bi kupio drogu.
Divljanović je tada istakao da ne želi krivično da goni nekoga za koga nije siguran i da ne ističe imovinsko-pravni zahtev. Tada je i na pitanje Aleksandra Miloševića da li je on pucao, rekao da nije i da je napadač bio viši. Od ostalih optuženih rekao je da poznaje samo Jovicu Sovilja, sa kojim je bio u dobrim odnosima i da se posle pucnjave povukao na Goliju da živi u vikendici.
