Donald Tramp je više puta kritikovao Panamski kanal i naknade koje se naplaćuju, nazivajući taj vitalni transportni koridor „glupim poklonom (Panami) koji nikada nije trebalo dati“ i preteći da će ga vratiti pod američku kontrolu.
Takođe je više puta tvrdio da Kina kontroliše kanal. Tokom svoje inauguracije, Tramp je bez dokaza izjavio da „Kina upravlja Panamskim kanalom i mi ga nismo dali Kini. Dali smo ga Panami i uzimamo ga nazad.“
Panamski kanal je iskopan u periodu od 1883. do 1914. Dug je 82 km i prostire se kroz Panamsku prevlaku, povezujući Atlantski i Tihi okean. Zbog krivudavog oblika Paname, Atlantski okean je na severnoj, a Tihi okean na južnoj strani kanala, što je suprotno od uobičajene orijentacije ovih okeana prema Američkom kontinentu. Na najužem mestu je širok 91,5 m, a na najširem 350 m. Dubina iznosi 13,7 m.
Uz Sueski kanal predstavlja jednu od najvažnijih pomorskih arterija sveta. Dovršen je 10. oktobra 1913. godine. Jedan od najvećih i najtežih građevinskih projekata ikada izvedenih, imao je ogroman uticaj na pomorski saobraćaj između dva okeana. Panamski kanal, kao najkraći morski put između Tihog i Atlantskog okeana, prokopan je na panamskoj prevlaci u Srednjoj Americi.
Gradili ga i Srbi
Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ pronašli su dokaz da su Srbi učestvovali ne samo u izgradnji kanala, već u postavljanju njegovih temelja, piše RTS.
Pod patronatom profesora Aleksandra Jerkova Viktor Lazić i Adam Sofronijević su sproveli istraživanje o vezama Srbije i Srba sa Panamskim kanalom u periodu od sto godina – od 1881. do 1981. godine u bogatom fondu Adligatovog Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, kao i u fondu periodike Univerzitetske biblioteke.
Među stotinama stranica materijala izdvajaju se pisma nepoznatog autora, srpskog radnika koji dolazi u Panamu u godini kada počinje izgradnja kanala – 1881. pronađenih u listu „Otadžbina“ u Legatu porodice Leko koje su Vera i Danica Leko zaveštale Adligatu pre jedne decenije.
U doba kada je većina radnika bila nepismena, banatski Srbin živopisno opisuje život u radnim kampovima, napade zmija i insekata, druženje sa domorocima, putovanje prugom, izgled gradova kroz koje prolazi i u kojima živi i time daje izuzetno značajne podatke jednog vremena.
Ko zapravo kontroliše kanal?
Kanal koji povezuje Atlantski i Tihi okean, izgradile su i posedovale SAD početkom 20. veka, pre nego što je konačno predat Panami 1977. godine prema sporazumu koji garantuje njegovu neutralnost.
SAD su najveći korisnik kanala i odgovorne su za oko tri četvrtine tereta koji se godišnje prevozi tim putem. Kina je daleko na drugom mestu.
Kakav uticaj ili prisustvo Kina ima?
Na oba kraja kanala nalaze se luke koje upravlja kompanija iz Hongkonga. Verovatno se Tramp na to pozivao kada je rekao: „Kina je prisutna na oba kraja Panamskog kanala.“ Ukupno pet luka se nalazi u blizini kanala, a neke od njih su u vlasništvu stranih kompanija, uključujući i američke.
Godine 1996, Panama je kompaniji iz Hongkonga, tada nazvanoj „Hutchison-Whampoa“, dodelila koncesiju za upravljanje lukama Balboa (na pacifičkoj strani) i Kristobal (na atlantskoj strani). Ugovor nije dao Hutchison-Whampoi vlasništvo nad lukama, već je omogućio kompaniji da njima upravlja u ime panamske vlade.
Danas je operater luka poznat kao „Panama Ports Company“ (PPC), deo kompanije Hutchison Ports, koja je u vlasništvu konglomerata CK Hutchison Holdings iz Hongkonga, čiji je vlasnik milijarder Li Ka-šing. Godine 2021. koncesija PPC-a produžena je za dodatnih 25 godina.
Koliko bi to trebalo da brine Ameriku?
Neki američki zvaničnici i analitičari smatraju da postoje legitimne zabrinutosti zbog velikog prisustva kineske kompanije u strateški važnom kanalu, ali veruju da su Trampove izjave više usmerene na ograničavanje rastućeg diplomatskog i ekonomskog uticaja Pekinga u Latinskoj Americi.
Poslednjih godina Kina je ubedila nekoliko zemalja, uključujući Panamu (2017), da prekinu priznanje Tajvana i uspostave diplomatske veze s Pekingom.
Trampov sekretar za spoljnu politiku, Marko Rubio, koji dugo kritikuje Kinu, izrazio je zabrinutost da bi kineske kompanije mogle preuzeti kontrolu nad lukama po naređenju Pekinga i „zatvoriti ih ili ometati naš tranzit“.
Šta kaže Panama?
Panamski predsednik, Hose Raul Mulino, negirao je da postoji bilo kakav strani uticaj na luke i izjavio da njegova zemlja njima upravlja na osnovu principa neutralnosti. „Kanal je i ostaće Panamski“, rekao je Mulino.
Panamska vlada je takođe podnela žalbu Ujedinjenim nacijama zbog Trampovih pretnji. Istovremeno, panamske vlasti su u sredu pokrenule reviziju kompanije Panama Ports Company. Cilj je, kako su naveli, osigurati „efikasno i transparentno korišćenje javnih resursa“.
Kompanija Hutchison Ports PPC izjavila je da održava transparentne odnose s panamskim vlastima i da je uvek postupala u skladu sa zakonom i svojim ugovornim obavezama.
