NAKON što su okončani svi upisni rokovi i počela nova akademska godina, pokazalo se da se na Filološkom fakultetu nastavlja trend slabog interesovanja mladih ljudi za upis na katedre koje školuju nastavnike.
Filološki fakultet
Tako je na modulu srpski jezik i književnost od 100 mesta, koliko je bilo raspisano na konkursu, popunjeno 49, na smeru srpska književnost i jezik na 90 mesta upisano je 37 akademaca, a na modulu srpska književnost sa komparativistikom od 60 planiranih mesta popunjena su 33. To znači da je na srbističkim katedrama podeljena jedva jedna trećina planiranih indeksa.
To nije novi trend, ali posebno zabrinjava što se on ponavlja, a takav kontinuitet vodi nas u deficit profesora srpskog, pa decu neće imati kod da uči maternji jezik!
Analiza upisa pokazuje da su na ovom fakultetu i ove godine popunjena sva mesta jedino na odseku za kineski jezik i odseku za japanski jezik, književnost i kulturu. Kada je reč o ostalim smerovima, budžetske kvote popunjene su još i na španskom, namačkom, skandinavistici, arapskom, turskom i holandskom jeziku. Na ovim modulima međutim, ostalo je praznih mesta na samofinansiranju.
Profesori srpskog jezika pomalo šaljivo kažu da mladi ne biraju ovaj fakultet jer niko pri zdravom razumu nikada nije upisivao Filološki fakultet u nameri da se obogati.
– Oduvek su prosvetni radnici, a i ostala moguća zanimanja koja proističu iz diplome Filološkog fakulteta i katedre za srpski jezik i književnost bili plaćeni nedovoljno i nesrazmerno obrazovanju koje se ovim zahtevnim i ozbiljnim programom stiče – kažu naši sagovornici. – Drugi razlog je što ne postoji dostojanstven odnos društva i pre svega sistema prema njima. Treći razlog je nemogućnost zaposlenja i godine provedene na zamenama bez stupanja u stalni radni odnos. Ljudi se umore, čak i najveći entuzijasti odustanu od potrage za poslom u struci.
Katedra otvorena pre 100 godina
Profesor dr Ema Petrović ističe da Katedra za turski i arapski jezik ove godine obeležava 100 godina postojanja i to je najstarija orijentalna katedra u jugoistočnoj Evropi.
– Osnovana je 1926. godine, a njen osnivač je dr Fehim Bajraktarević, bečki student i doktorand. On je 1925. godine na poziv Bogdana Popovića došao na Filozofski fakultet u Beogradu i na Katedri za svetsku književnost počeo da predaje persijsku književnost i turski jezik. Samo godinu dana kasnije osnovao je i samostalni Seminar za orijentalnu filologiju – pojašnjava ova profesorka.
I dok katedre za srpski jezik ostaju poluprazne, na orijentalistici se traži indeks više, a prof. dr Ema Miljković, upravnik katedre za orijentalistiku, navodi sledeće razloge:
– Filološki fakultet u Beogradu ima najbolju školu orijentalistike na Balakanu, zatim potražnja za ovim stručnjacima na tržištu je velika, a tu su i stipendije koje daju Kina i Japan. Kod nas se upisuju i studenti iz bivših jugoslovenskih republika, najviše iz Crne Gore i BiH, ali neretko i iz Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije.
Ova profesorka ističe da su akademci nakon što završe studije potpuno spremni za brojne izazove i celu paletu zanimanja, a to znači da su im mogućnosti da se zaposle ogromne.
– Veliko je tržište, posebno kada je reč o kineskom jeziku – kaže naša sagovornica. – Brojne firme zapošljavaju mnogo mladih ljudi koji znaju kineski jezik i daju im dobre plate. Takođe, te kineske firme znaju da će dobiti stručnjake koji imaju odličnu osnovu i potencijal da se brzo uključe u rad firme.
Kada je reč o studijama japanskog jezika, upisuju ih deca koju izuzetno zanima japanska anime kultura i to su najčešće srednjoškolci koji hoće isključivo to da studiraju i ništa drugo.
Profesor Ema Petrović ističe da Kina i Japan daju dobre stipendije, naročito za master i doktorske studije, pa studenti imaju mogućnost i da “uživo” uče jezik i upoznaju kulturu.
– Mnogi ostanu tamo ili odu na neko drugo mesto jer su traženi u celom svetu, pošto sa našeg fakulteta ponesu dobro znanje koje dopune u zemlji čiji jezik uče. Zapošljavaju se u Evropi, SAD, Hongkongu, Emiratima, Singapuru… – navodi prof. Petrović.
Veliko je interesovanje i za jezike Bliskog istoka, pa i na katedrama za turski i arapski nemaju brigu oko toga da li će prilikom upisa biti popunjene. I turska vlada daje dobre stipendije, pa je tako pre tri godine 30 studenata pohađalo letnju školu u Turskoj.
Osim toga, na orijentalistici se fakultativno mogu slušati persijski jezik, korejski i azerbejdžanski, u trajanju od po četiri semestra, a prof. Ema Petrović kaže da je intersovanje i za njih veliko.
