Senegal i Srbija. Udaljene države koje malo šta povezuje ili se barem tako čini. Ostavimo po strani neminovne paralele o veličini naših zemalja (Senegal je dva puta veći), broju stanovnika (u Senegalu živi skoro tri puta više ljudi), istorijske paralele borbe za slobodu u svetu kojim vladaju veći, brojniji i moćniji od nas. Veze Senegala i Srbije počinju književnošću i putovanjem Rastka Petrovića 1929. godine, nastavljaju se sa Josipom Brozom, jugoslovenskom (pa time i srpskom) podrškom senegalskoj nezavisnosti, te socijalizmom koji je postao uzor i inspiracija Senegalcima, prema izjavi njihovog prvog predsednika Leopolda Sedar Sengora.
Predsednik udruženja književnika Foto: Viktor Lazić
Na Titovoj sahrani
Retki su slučajevi da jednu državu formira pisac, a to je upravo slučaj sa Senegalom. Sengor je pre svega bio književnik, prvi crnac član prestižne Francuske akademije, autor mnogobrojnih knjiga koje su još sedamdesetih godina prevedene na srpski jezik i u Srbiji prodate u desetinama hiljada primeraka, kao što su „Palma nad mojom patnjom“ („Rad“, 1975) i „Kumba tamo spava“ u poznatoj crvenoj ediciji „Reč i misao“. Ne čudi da ga je, pored prijateljstva sa Titom, zanimalo i da upozna jugoslovenske književnike. O tim neformalnim druženjima se malo zna, a ja sam još tokom boravka u Sloveniji pre nekoliko godina saznao da je bio veoma blizak sa slovenačkim pesnikom Metejom Borom. Sengor je došao u Beograd 1980. godine, kada je bio na Titovoj sahrani. Posetio sam kuću u kojoj je živeo u Dakaru i u njegovoj ličnoj biblioteci pronašao knjigu Mateja Bora sa posvetom. Bio je to početak moje nove misije – da obnovim stare veze i jugoslovensko prijateljstvo nastavim srpsko-senegalskom književnom saradnjom.
Aser Amet Džalo Foto: Viktor Lazić
Moj mladi prijatelj Mamadu Ture, jedan od najmlađih članova senegalskog parlamenta, svojski se angažovao da mi pomogne u mojoj misiji. Senegalci su izrazili veliku želju i spremnost da sarađuju sa Srbijom i Adligatovim Muzejom knjige i putovanja. Direktor Vojnog muzeja u Dakaru Salion Ngom pričao mi je o Senegalcima u francuskoj vojsci tokom Prvog i Drugog svetskog rata, koji su zasigurno ratovali rame uz rame sa srpskim vojnicima. Kao što to često biva, pored povezivanja Adligata, moja putovanja povezuju Srbiju sa dalekim predelima i važnim ljudima. U tom duhu su protekli sastanci sa direktorom ministarstva za urbanizam Tidijane Sidibom, s obzirom na to da Senegalci tragaju za partnerima sa kojima bi ubrzali razvoj svoje države, kao i sa Dame Bođom, direktorom gigantske kompanije „Sogip“, koja upravlja novim nacionalnim stadionom, arenom i međunarodnim događajima, te mogućnosti da se povežu sa sličnim institucijama u našem regionu i da učestvuju na Ekspu.
U ministarstvu za ekologiju razgovarao sam sa direktorom odeljenja za Veliki zeleni zid Sekunom Dijatom o temi koja zaslužuje posebnu pažnju – Senegal je dao najveći doprinos pošumljavanju i zaustavljanju širenje Sahare.
U Univerzitetskoj biblioteci u Dakaru osećao sam se kao kod kuće. Primio me je direktor Fransoa-Malik Dijuf. Kolege bibliotekari su me pustili u depo, u koji smeju da ulaze samo zaposleni, među stotine hiljada uredno poslaganih knjiga jedne od najboljih biblioteka Zapadne Afrike.
Kulturni dogovor
Susret sa piscem Asarom Ametom Džalom, direktorom za međunarodne odnose u predsedništvu republike, bio je kao susret sa književnim bratom. Funkcije dolaze i prolaze, ali književnost nam svima ostaje; tako smo se Džalo i ja prepoznali u književnim vezama, razgovarali o Puškinu i velikanima pisane reči. Najavio je skori dolazak u Beograd književnim poslom, a ja sam obećao da ću njegove radove lično prevesti na srpski jezik. U cilju književne razmene bio sam na sastanku i sa gospodinom Abdolajeom Fodeom Ndionom, predsednikom Udruženje književnika Senegala. Lako i brzo smo dogovorili potpisivanje protokola o saradnji, razmenu gostiju na književnim festivalima i zajednički rad na prevođenju srpske i senegalske poezije. Sličan projekat dogovorio sam i sa još jednim poznatim književnikom, dugogodišnjim savetnikom senegalskog predsednika, gospodinom Masambom Guejom, koji sada vodi značajan kulturni centar. Jedan kuriozitet naših dogovora je da srpski pisci, uz dopis Adligata, sada u Dakaru imaju obezbeđen besplatan smeštaj, kao i senegalski u Beogradu.
Gospodinu Tureu je Adligat dodelio posebnu povelju zahvalnosti za iskren i posvećen rad na povezivanju Evrope i Afrike. Zahvaljujući njemu, o mom dolasku u Senegal obavešteni su i kabineti premijera i predsednika, a pozvan sam i na sastanak sa ministrom kulture i predsednikom parlamenta. Počastvovan sam pažnjom i toplim prijemom, obradovan rezultatima. Biće vremena za posete na visokom nivou, a umetnost i prijateljstvo su već stvorili neraskidiv most od Zapadne Afrike do Balkana.
